Nikada potvrđeno - nikada zaboravljeno: Gorbačov i legenda o Vigan Atletiku

Mihail Gorbačov je bio toliko kontroverzna figura kada je reč o politici da se njegovi potezi i dan danas posmatraju iz brojnih uglova i analiziraju na stotinu načina. Sudbina mu je nametnula istorijsku ulogu, bio je poslednji predsednik Sovjetskog saveza, u njegovom mandatu se raspao, dobitnik je brojnih međunarodnih priznanja, među kojima je i Nobelova nagrada za mir, ali povrh svega toga Gorbačov je bio čovek kao i svaki drugi. Voleo je prirodu, matematiku, bio odličan đak u školi, još bolji student na fakultetu i kao i svi voleo je fudbal.

Ljubav prema fudbalu nikada nije krio, iako je stadione posećivao retko, uglavnom je kao predsednik iz lože posmatrao najvažnije utakmice. No, svojevremeno, dok je još bio mlad, daleko od najvažnije pozicije, jedna poseta stadionu stvorila je mit koji je prerastao u marketinški trik koji je trajao bezmalo dvadesetak godina i služio na ponos navijačima jednog malog engleskog kluba. A mit je glasio, Mihail Gorbačov je navijač Vigan Atletika!

Za Vigan na našim prostorima retko ko je čuo pre negoli se ovaj klub početkom 2000-ih plasirao u Premijer ligu, a već uveliko su se navijači busali u prsa kako za njih navija jedan od najznačajnijih ljudi s kraja prošlog veka, a zato su imali i povoda.

Naime, Gorbačov je tokom sedamdesetih godina bio deo delegacije Metalista iz Harkova, koja je posetila Englesku, klub sa istoka Ukrajine (tada deo SSSR-a) odigrao je nekoliko prijateljskih utakmica, uvideo je kako u kolevci fudbala izgleda priprema utakmica i koji su to novi trendovi u sportu tog vremena. Upravo tada, nastala je legenda da je Gorbačov bio oduševljen igrom tadašnjeg niželigaša Vigan Atletika. Uprava kluba, gotovo deceniju kasnije setila se veoma domišljatog trika, kada je Gorbačov postao predsednik SSSR-a, odlučila je da svake sedmice na adresu predesedničke rezidencije u Moskvi šalje paket sa programom za utakmicu i nekoliko sitnica Vigana, jer su znali da je Gorbačov pre zauzimanja ovako važne pozicije bio gost na njihovom stadionu.

Priča je vrlo brzo dobila pažnju navijača i sa ponosom su isticali da je predsednik najveće države na svetu navijač jednog malog, niželigaškog kluba, što je detalj kojim ne može da se pohvali svako. Ipak, nakon decenija isticanja ovog detalja, uprava Vigana, tačnije njen direktor marketinga, Piter Filingam raspršio je snove navijača jasnom porukom. Navijači su decenijama verovali da je Gorbačov u svom kabinetu čekao da vidi kako Vigan igra, čak se toliko daleko išlo sa teorijama da se ispredalo kako to čini u dresu Vigana. Filingem je ipak demantovao te navode, uključujući i legendu da je Gorbačov uopšte bio u Viganu ikada, a kamoli gledao utakmicu. Bilo kako bilo, Viganovi navijači, čak ni nakon toga nisu odustajali od navoda da je Gorbačov njihov.

Nekadašnji predsednik SSSR-a nikada nije ni potvrdio, niti demantovao navode da navija za Vigan, iako je i sam uporno tvrdio da kao i svi ljudi voli i ceni fudbal. Da li je stvarno posetio i voleo Vigan nikada nećemo saznati, ali bivši premijerligaš je od ove priče profitirao, a njegovi navijači i danas sa ponosom ističu da je predsednik nekada najveće države na svetu, bar na kratko, bio njihov.