Postoje stvari koje su veće od fudbala, veće od rezultata, veće od trofeja...

Kristal Palas postoji 119 godina, ima svoju armiju navijača i nikada nije doneo klubu neki rezultatski uspeh na kojem će odrastati generacije navijača, o kojem će se pevati pesme, pričati priče koje će se prenositi s kolena na koleno.

Ali upravo njihovi navijači su pokazali da za tako nešto ne treba ništa više od čiste ljubavi i privrženosti klubu.

Na kraju krajeva, zbog toga se fudbal u svom osnovnom značenju i igra.

Pre finala FA kupa protiv Mančester sitija, navijači ekipe iz Južnog Londona napravili su koreografiju koja objašnjava ne samo njima tamo na Ostrvu, nego i celom svetu „o čemu se zapravo ovde radi“.

Velika koreografija navijača koji grli dvoje dece ima priču koja ne može a da ne izazove uzdahe.

Bila je 2011. godina, četvrtfinale Liga kupa kada su „Orlovi“ izbacili Mančester junajted na Old Trafordu 2:1.

Prvi gol je postigao Daren Ambrouz, i kamere su tada uhvatile jednog navijača među njih 3.000 koliko ih je bilo na „Teatru snova“ kako u onoj istinskoj, očinskoj i navijačkoj ljubavi grli svoja dva sina.

U pitanju je izvesni Mark Vilijans, navijač, običan čovek, ali deo cele te priče.

Nažalost, Mark je 2017. godine, u 49. godini, preminuo od kancera i nije mogao da bude juče na Vembliju.

Ali navijači Palasa su se potrudili da bude — ovom koreografijom kojom su „Orlovi“ već na startu „dobili“ meč."

Dvoje dece sa slike, njegovi sinovi, Dominik i Nejtan, bili su juče na Vembliju.

Na kraju, Palas je slavio — konačno, nakon 119 godina, imaće u vitrinama Selherst Parka pehar, imaće priču, imaće temelj da mogu da počnu nekim budućim generacijama priču: „Znaš kad smo dobili Siti...“

I Mark Vilijans — i on će biti deo te priče.