Rijerine ideje u odbrani za sada koštaju Zvezdu

Kada je prethodnog leta sa spiska Gane za Svetsko prvenstvo zbog povrede otpao Aleksander Điku, selektor te reprezentacije, Karlos Keiroš, pozvao je zamenu u vidu Derika Lukasaena, štopera Pafosa. I imao je prilično veliku ulogu, odigrao je dve utakmice, a Hrvatima dao gol. Lukasen nije preterano poznato ime među centralnim bekovima, ali je reč o igraču koji je do sada, a ima 31 godinu, napravio pristojnu karijeru. I više nego pristojnu. Mundijal je bio kulminacija.

Kada je ovog leta Crvena zvezda bila u potrazi za štoperima, suštinski, tražio se partner za Miloša Veljkovića. Makar u najavi. Izbor je pao na Lukasena, koji je u tom momentu izgledao kao ozbiljan dobitak. Svežak sa Mundijala, pun iskustva, iz fudbalske porodice (polubrat Brajana Brobija). Već na startu mandata u crveno-belom dresu predstavio se greškom protiv Ber Ševe i dosadašnji mali broj utakmica koje je igrao uglavnom se pamti po tom hajlajtu. Možda je tada Stanković požurio da ga gurne u vatru, ali očekivanja su zaista bila velika.

Crvena zvezda - Copenhagen 2:2 | UEFA Europa League (3.kolo) | 22. oktobar 2026. Watch on YouTube

Nego, nije ovo tekst o Lukasenu. Već pokušaj da se utvrdi šta Albert Rijera radi sa poslednjom linijom beogradskog kluba. Kada je sezona počela, štoperi u klubu bili su Strahinja Eraković, Miloš Veljković, Tebo Učena i mladi Stefan Gudelj. Međutim, tada su u klubu postojali klasični bekovi poput Tiknizjana i Seola, pa je i sistem igre bio drugačiji. Dejan Stanković igrao je i sa četiri pozadi, nekad i sa tri štopera, u zavisnosti od rivala. Međutim, od dolaska Rijere, kristalisao se sistem igre sa tri pozadi. I nije baš da ide Špancu sa tim sistemom. Zvezda daje golove, ali ih i prilično prima. U dva evropska meča, Mateus je pet puta vadio loptu iz mreže, a rivali su Lugano i Kopenhagen, daleko od kvaliteta onih koji igraju Ligu šampiona.

U postavi koju je Rijera izveo u ta dva meča nema nijednog štopera koji je makar na startu sezone tu bio planiran. Lukasen je povređen, Eraković je nakon isteka pozajmice krajem avgusta otišao u turski Samsun, Veljković je više na klupi nego na terenu, Učena takođe mečeve uglavnom posmatra pokraj aut-linije, kao neko ko se u više navrata do sada pokazao kao nagazna mina. Možda je i najveća misterija šta se dešava sa karijerom Miloša Veljkovića, momka koji se školovao u Totenhemu, a dugo igrao u Bundesligi. On je trebalo da bude kapitalac Zvezde i legitimni naslednik Aleksandra Dragovića, ali se ispostavilo da to ne može biti. Kako, zašto, teško je reći. Iskustvo koje ima nije uspeo da prenese na partije u crveno-belom dresu. Više je razočaranje nego oduševljenje, u svakom slučaju. Najbolje o tome govori i to što je Zvezda tražila novog lidera zadnje linije. A to je on morao da bude. I niko drugi.

I tako je Zvezda došla u situaciju da poslednju liniju, nakon svih ulaganja, sastavlja iz sopstvene proizvodnje. Gudelj i Gaštarov preuzeli su komandu nad štoperskom linijom, uz Japanca Nakajamu. Za Superligu Srbije, to je postavka koja može završiti posao. Pogotovo kada se Lukasen oporavi, uz rotaciju Mateja Strike. Međutim, kroz sastav odbrambenog zida Crvene zvezde može se štošta zaključiti vezano za čitav klub i Rijeru. Kod Španca ne igraju igrači koji su letos označeni i dovedeni kao pojačanja Dejanu Stankoviću. Abu Fani je postao sporedni lik, Balov i Loizu takođe, Bukari je daleko od onog igrača koji je postizao gol na Etihadu protiv Mančester sitija. Ponovo je zakazao skauting, neko je nešto loše procenio, pa se politika usred sezone okreće ka mladim igračima. Sada kada su ambicije očigledno znatno manje. Jer od glavne faze Lige šampiona ostala je samo Liga konferencije. Pre 10 godina to bi bila Zvezdina premija, danas je to takmičenje koje verovatno u očima menadžmenta kluba nije vredno previše.

Rijerina ideja sa sastavom jasno govori da će u Zvezdi biti promena, verovatno već tokom zimske pauze. Najavio je to i Španac: do decembra bi trebalo da zna ko se uklapa u njegov sistem i ideje, a ko ne. Za sada deluje da on, makar deklarativno, ima podršku uprave za sve što je naumio, ali to je samo javni deo slike o odnosu Rijera – uprava; šta je iza kulisa, to niko ne zna. Mladići iz poslednje linije nisu Rijerin produkt, nije ih on izmislio, Gudelj je i ranije bio u ekipi, o Gaštarovu se pričalo. Nekadašnji trener Celja ipak jeste taj koji se na njih dvojicu oslonio u potpunosti. I to je hrabra odluka. Mogli bismo je tumačiti na više načina. Možda mu je, u izgradnji pozicije u svlačionici, najlakše da nametne autoritet nad mladima kojima je dao šansu. Takođe, niko mu neće sporiti kada pogreše njih dvojica, za razliku od one greške „skupog“ Lukasena. Forsiranjem njih dvojice, Zvezda će dobiti na duže staze. Ali pitanje je da li će dobiti i rezultate i da li uopšte postoji takmičarska ambicija u Ligi konferencija ili je sve ovo samo priprema za napad na Ligu šampiona narednog leta, što je Rijera najavio kao glavni cilj. Da li bi neko sada mogao da zamisli da Zvezda igra najjače evropsko klupsko takmičenje i da krene sa dva golobrada mladića od starta u poslednjoj liniji?

I Gudelj i Gaštarov grešili su u mečevima sa Luganom i Kopenhagenom. Kumovali su golovima rivala, ali to je deo „staža“ i sazrevanja. Zvezda u ovom momentu očigledno sebi može da priušti taj luksuz koji bi je realno skupo koštao u Ligi šampiona, gde rivali koji namirišu ovakve stvari jednostavno pojedu protivnika. Autogol Gaštarova protiv Kopenhagena dešava se jednom u par hiljada onakvih situacija, ali mladi internacionalac iz Severne Makedonije moraće na teži način da nauči koliko je seniorski fudbal težak i kompleksan, da se igra svih 90 minuta i da rival ne prašta ni najmanju grešku. Slično važi i za Gudelja, koji nakon nastupa za reprezentaciju dolazi u situaciju da se o njemu itekako priča, a potom odigra slabu utakmicu u Švajcarskoj. Ako je ovo deo velikog Rijerinog procesa u kojem će se zahvaliti onim najiskusnijim, onda se ovaj dvojac itekako nameće, ali deluje i dalje daleko od toga da bi mogao da iznese Rijerine ideje o Ligi šampiona. Šta će sve biti do narednog leta, teško je proceniti, jer možda ni jedan ni drugi, baš kao ni Vasilije Kostov, ne budu više deo ekipe zbog inostranog transfera. To nije nimalo nerealan scenario.

Sada, nakon dva kola i samo jednog boda, Zvezda bi morala da osvoji po tri boda protiv Eskaldesa i Iberije. Sve mimo pobede u ta dva meča bio bi veliki udarac za srpski fudbal. Jer, sa ovim sistemom i stilom protiv Genta u gostima i kod kuće sa Trabzonom, niko ne može garantovati ništa. Možda Zvezda na papiru ima igrače sa ozbiljnim biografijama, dobrim ugovorima i velikim platama, ali će na terenu morati da pokaže od čega je satkana, a to se pre svega odnosi na ove mlade momke kojima je Rijera namenio itekako ozbiljne uloge.