Može biti samo jedan

Znate ono... Radite naporno čitave godine, ponekad i više od pet dana sedmično. Radna nedelja vam često prebaci onih zakonskih 40 sati, pod konstantnim ste pritiskom iz dana u dan i ne možete da dočekate vreme bez obaveza. U skladu sa tim, morske talase uveliko sanjate već od, tamo negde, kraja aprila.

I, zamislite sad... Sredina je maja, sve vaše kolege će za koji dan otići na (ne)zasluženi odmor, a vi se grčevito borite da vam se to ne dogodi. Gotovo svi su već rezervisali avionske karte za najrazličitije delove sveta spremni da radni kolektiv bar na sedam dana zamene porodičnim okruženjem, ali ne i vi. I ne želite da prihvatite čak ni bilo kakvu blanko ponudu...

Štaviše, ni krajičkom oka ne vagate letnje ponude kako vam ne bi skrenule fokus sa konačnog cilja. A on je takav da biste vrlo rado, bez dvoumljenja, odmah potpisali da vam odmor počne osam dana kasnije nego li ostalim kolegama i to bez garancije da ćete u međuvremenu pronaći odgovarajući aranžman. Sada je samo važno da se obaveze produže.

Jasno vam je da je ovakva situacija na Balkanu, i realno i apsolutno, nemoguća. U privredi je gotovo neostvariva ni u Nemačkoj, ali na fudbalskom terenu i te kako jeste. Zavesa na sezonu u Bundesligi biće spuštena u subotu predveče, kada će samo fudbaleri jednog tima biti srećni što nisu na odmoru. E, na njih sam mislio u uvodu ove priče.

Prvi put u istoriji nemačke elite dogodilo se da uoči poslednjeg kola tri tima sa začelja tabele imaju identičan broj bodova pa im je položaj pred odlučujućih 90 i nešto više minuta određen odnosom postignutih i primljenih pogodaka. I neće biti iznenađenje ako baš taj detalj napravi razliku između sastava koji će pokušati da preživi u baražu za opstanak od onih koji će direktnom linijom završiti u Cvajti. Činjenica je da su ove iste ekipe već dugo u opasnoj zoni, tek sa po kojim kratkim izletom iznad nje, ali baš ovakvu zavrzlamu teško da je iko mogao da očekuje.

Do nje ne bi ni došlo da se već prežaljeni Hajdenhajm nije razgoropadio u poslednjih sedam kola, tokom kojih je sakupio 12 od svojih 26 bodova. Ona bi, svakako, bila izbegnuta i da je Volfsburg uspeo da napreduje bar za još jedan korak posle sijaset utakmica tokom kojih su mu bodovi „ispadali“ iz džepa. Ne bi bilo ni njenih naznaka da Zankt, odnosno Sent Pauli ako vam je draže, nije uspeo čak u dve serije da smesti po devet utakmica bez pobede, s tim da je ona prva iz prošle jeseni bila ispunjena isključivo porazima.

Volfsburg je trenutno na tako željenom 16. mestu na tabeli, zato što je postigao 26 golova manje nego li što ih je primio pa ima za tri pogotka bolju gol-razliku od direktnih konkurenata. Ali, šampion Nemačke iz 2009. će jedini gostovati u poslednjem kolu i to na Milerntoru, gde će Zankt Pauli učiniti sve da mu se revanšira za poraz iz prvog dela sezone, jedini od ovog rivala u istoriji odmeravanja snaga u Bundesligi.   

Dok ova drama bude proživljavala svoj krešendo na krajnjem severu zemlje, gotovo otpisani Hajdenhajm će oko 650 kilometara južnije tražiti bodove koji bi mu omogućili reprizu iz prošle sezone, kada je opstanak obezbedio kroz dodatne dve utakmice. „Meč loptu“ će imati pred svojim navijačima protiv, u sredini tabele ušuškanog, Majnca mada će definitivno morati da prati rezultat iz Hamburga, gde će mu najmanje odgovarati pobeda gostiju.

Volfsburg nikada nije ispao iz elite nakon što je u njoj premijerno zaigrao 1997. godine, a upravo u činjenici da će utakmicu za spas sezone igrati na strani možda vidi i svoju prednost. Naime, klub iz grada Folksvagena je osvojio ubedljivo najmanje bodova kao domaćin (10) ove sezone, a zanimljivo je da su samo Herta u takmičarskoj 2009/10 i Verder 10 godina kasnije obezbedili opstanak u eliti sa manje upisanih bodova pred svojim navijačima (po devet). Čak ni eventualni dobar početak izabranicima Ditera Hekinga neće garantovati konačan uspeh pošto su ove sezone ostali bez čak 33 boda u utakmicama u kojima su prvi stizali do prednosti.

Zankt Pauli je na začelju jer je postigao znatno manje pogodaka od Hajdenhajma (28 naspram 41), a ubedljivo je najneefikasniji tim i u čitavoj Bundesligi. U čak 13 utakmica niko od izabranika Aleksandera Blesina nije uspeo da zatrese mrežu rivala, a teško da će mu u subotu pomoći oslanjanje na pozitivnu tradiciju koja kaže da je protiv narednog rivala ostvario 24 pobede, naspram osam protivnikovih  u 48 međusobnih duela, od kojih je velika većina odigrana u nižim rangovima takmičenja. Ovo će biti i susret dijametralno suprotnih klubova po pogledu funkcionisanja – domaćin je izrazito levičarski, dok se gost isključivo oslanja na kapitalizam kroz kompaniju koja se bavi proizvodnjom automobila.

Zahvaljujući odličnom finišu sezone, igrači Hajdenhajma došli su u situaciju da vide svetlost na kraju tunela. Ukoliko prežive „seču“ i obezbede sebi mesto u baražu, mogli bi da ponove uspeh Borusije iz Menhengladbaha iz sezone 1997/98 i postanu tek drugi tim koji je, bar privremeno, izbegao selidbu u Cvajtu iako je posle 32. kola Bundeslige imao tri boda manje od ekipe koja je u tom trenutku bila na mestu sa kojeg se ide u doigravanje. Klub koji još od 2007. sa klupe vodi Frank Šmidt primio je najviše golova ove sezone (70), a mrežu je sačuvao netaknutom samo krajem aprila u duelu sa jedinom ekipom koja je trenutno ispod njega na tabeli. Zanimljivo je da tim sa Fojt Arene ima prvog igrača još od Bertija Fogtsa, koji je odigrao svaki minut u prvih 100 utakmica nekog kluba u Bundesligi. Ono što je nekadašnji selektor Nemačke učinio od 1965. do 1968. sa Borusijom iz Menhengladbaha, sada je Patrik Mainka ponovio u dresu Hajdenhajma.    

Paralela između finansijske i igračke moći mogla bi da se povuče i u ovom slučaju, jer se tri tima, koja se bore za nastavak života u Bundesligi, nalaze među četiri sa najmanjim kapacitetom stadiona u eliti. A znate već da su utakmice nemačkog šampionata najgledanije na svetu pa se samim tim kroz prodaju ulaznica ostvaruje i dobar prihod koji olakšava svakodnevno funkcionisanje. Ali, to je već neka druga tema...