Nekada šampioni, sada amateri

Kada, na vrhu brda, napravite grudvu od snega i lagano je zakotrljate, ona će veoma brzo razviti svoju punu brzinu, pretvoriti se u ogromnu loptu i u podnožju se razbiti o neko drvo. Tako je i u fudbalu pa i, generalno, u životu. Ako – dok sa najviše tačke gledate ispod sebe – nekontrolisano trošite novce koje uglavnom nemate, naplata će vam i to sa kamatom stići kada ste mnogo niže na društvenoj lestvici i sa izuzetno manje mogućnosti da tu lavinu zaustavite. I razbićete se, figurativno, u paramparčad.

Fudbalski klub Bordo je bio ponos svih Žirondinaca, bar u ravni sa vinom koje se proizvodi vekovima u tom kraju. I sa kojim su njegovi navijači u šest navrata proslavljali šampionsku titulu, poslednji put u proleće 2009. sa Loranom Blanom na klupi i Joanom Gurkufom, Maruanom Šamakom i Fernandom Kavenagijem kao vođama na terenu. Još četiri puta je kroz istoriju ovaj klub bio najbolji u nacionalnom Kupu, osvojio je tri trofeja u Liga Kupu, a 1996. čak je stigao i do finala Kupa UEFA.

Međutim, vreme slavlja odavno je prošlo u ovom delu zapadne Francuske. Nekako se sa poslednjom titulom, verovatno ne slučajno, poklopio početak strmoglavog pada Bordoa sa velike scene. Samo godinu ranije podržana je ideja da se stari stadion (Žak) Šaban-Delmas, nazvan po nekadašnjem ministru u vladi Žorža Pompidua i gradonačelniku Bordoa tokom gotovo čitave druge polovine prošlog veka, zameni novim velelepnim zdanjem, koji će ugostiti najbolje evropske reprezentacije na prvenstvu 2016. godine. Šaban-Delmas je ostao da stoji kao svetionik na kojem sada svoje utakmice igraju lokalni ragbisti, a fudbaleri su se 2015, nakon što je izgrađen po najmodernijim merilima, preselili na Matmut Atlantik.

Međutim, sa njima su na novu adresu prešli i brojni problemi. Iako su država i lokalne vlasti u izgradnju stadiona učestvovale sa malo manje (75) od trećine ukupno uloženih miliona evra (219), a priličnu sumu dodale i privatne kompanije, veliki deo morao je da podnese sam klub – jednokratni avans od 20 i još 3,85 miliona evra godišnje tokom 30 narednih godina, uz dodatno varijabilni deo u zavisnosti od prihoda. Ukupna suma koja je tako u ratama „pala“ na sam klub trebalo je da iznosi više od 115 miliona evra.

Kao uzročno-posledična veza, pojavio se jaz u klupskoj kasi. Ne samo zbog odvajanja sredstava za novi dom, već i zbog odela koje bi bilo zgodno nositi u takvim prilikama. Vodeći ljudi su ulagali milione u pojačanja koja nisu donela rezultate pa se dno njihovog buđelara sve jasnije videlo. Bordo je sezonu 2021/22 završio na dnu tabele Lige 1, a u narednoj je bio treći u drugom razredu čime je propustio dobru priliku da se ekspresno vrati u društvo najboljih. I, čini se, poslednju šansu da izbaci glavu iznad vode.

U sezoni 2023/24 bio je dvanaesti u Ligi 2, ali je zbog ogromnih finansijskih poteškoća morao da podnese zahtev za bankrot kako bi izbegao dodatne teške sankcije. To je značilo da su svi igrači dobili raskid ugovora, a zatvorena je i jedna od vodećih omladinskih akademija u Francuskoj. Akademija koju su, između ostalih, pohađali Biksent Lizarazu, Kristof Dugari, Oreljan Čuameni i Žil Kunde.

Bordo je završio u četvrtom rangu francuskog fudbala, gde je proveo dve sezone, a onda je, pre nekoliko dana, Izvršni komitet Fudbalskog saveza Francuske doneo konačnu, surovu odluku – ovaj klub, velikan tamošnjeg fudbala, prebačen je u šesti rang takmičenja, u Regionalnu ligu 1 koja je pandan srpskim Međuopštinskim ligama, što znači da će igrači lokalnih malih klubova imati priliku da zaigraju na velikom, ogromnom Atlantiku, koji je u međuvremenu ostao bez sponzora pa samim tim i prvog dela doskorašnjeg imena.

Koprca se Žerar Lopez, koji je i „najzaslužniji“ za stanje u kojem se Bordo nalazi. Čovek koji je imao ogromne finansijske poduhvate, a skoro uvek i promašaje, u timu Formule 1 Lotusu i fudbalskom klubu Lil, sada razgovara sa novim vlasnicima i traži potencijalne kupce koji bi preuzeli klub, ali sve to teško ide. Naravno, zbog novca koji je potrebno obezbediti da bi on nastavio da funkcioniše pa makar to bilo u i amaterskom rangu.

Dok se čeka konkretan rasplet, jer ljudi oko kluba na sve moguće načine pokušavaju da sačuvaju Bordou profesionalni status i zadrže ga bar u petom rangu francuskog fudbala, ovog vikenda su na programu mečevi drugog kola Regionalne lige 1, ali opet bez njegovih fudbalera. Njihova utakmica je odložena, za kada – ne zna se, jer se rešenje problema ne nazire. Ako je suditi po porazu B tima od čak 6:2 od šestoligaša Merinjaka u pripremnom susretu, Bordou se ne piše dobro na terenu kakva god bude bila konačna odluka u vezi sa njegovim statusom.

Očajna klupska politika dovela ga je do ivice ambisa. Ovih se dana na njoj, tankoj poput žileta, ljulja bez prestanka i samo je pitanje trenutka kada će prevagnuti na jednu ili drugu stranu. Uskoro ćemo saznati da li je uspeo da se uhvati za slamku spasa ili se survao na dno sa kojeg će se vrlo teško podići u skorije vreme.