Prva asocijacija na argentinski fudbal su igrači poput Maradone ili Mesija, ako pomislite na tamošnje fudbalske klubove Boka i River su prva asocijacija. Buenos Ajres je metropola u svakom smislu te reči, a pobrojati sve fudbalske klubove bilo bi gotovo nemoguće. 

Naselje Čakarita, kao i okolna Vila Krespo i Vila Maipu danas predstavljaju kvartove naseljene srednjom klasom, ali početkom 20. veka to su bili krajevi na obodu narastajućeg grada naseljene radničkom klasom. 

Upravo na granici Vile Krespo i Čakarite, u biblioteci poznatoj po okupljanju anarhista i socijalista, na Međunarodni praznik rada 1906. godine, osnovan je radnički fudbalski klub, Čakarita Juniors, jedan od najneobičnijih klubova u Argentini. U pitanju je klub koji nema svetsku slavu, ne smatra se kremom tamošnjeg fudbala, nije ni približno trofejan kao „Velika petorka“, ali predstavnik je lokalne zajednice, simbol je borbene istorije, a krasi ga neukrotiva odanost navijača. 

Od samog osnivanja, klub je predstavnik potlačenih, socijalista, anarhista, radničke klase i buntovnika, što se najbolje vidi po bojama dresova, kombinacija crne, crvene i bele predstavlja političku orijentaciju, jer te boje predstavljaju anarho-socijalizam. 

Ako klub potekne iz radničkih korena, jasno je da mora da se bori za goli opstanak, a o trofejima može samo da sanja. Sve do 1919. godine klub će prolaziti kroz težak period, gasiće se i osnivati, a tome je doprineo nedostatak sredstava. Prvi put će se elitnog društva domoći tek 1924. godine, a profesionalci će postati sedam godina kasnije. Nema se Čakarita čime pohvaliti tokom tog perioda, početkom pete decenij ispašće na kratko u drugu ligu, a i tokom pedesetih godina skakutaće između prve i druge lige. Zlatna era kluba kreće početkom šezdesetih, kada će klub postati stalan član elitne divizije, što će biti uvod u najveći klupski uspeh u istoriji. Čakarita je mimo svih očekivanja 1969. godine osvojila prvu i jedinu titulu u klupskoj istoriji. Nakon toga, tokom sedamdesetih i osamdesetih klub će biti ophrvan brojnim problemima, uspešće da ispadne čak i do treće lige, a brojne probleme stvoriće im upravo njihovi navijači. Huliganski ispadi organizovanih navijača značajno će uticati na klupski budžet, jednom će upravo njihovo delovanje uticati na oduzimanje bodova i ispadanje iz elite. A navijači, popularni „Los Funebreros“ u bukvalnom prevodu „Grobari“ posebna su priča. Možda nisu brojni kao Bokini i Riverovi, ali sa sigurnošću se može reći da su jedni od vatrenijih, a Čakaritom se niko ne može šetati tek tako. Nadimak kluba takođe je „Grobari“, no ako ste pomislili da imaju uzor u navijačkoj grupi Partizana iz Beograda, varate se. Stadion Čakarite nalazi se u blizini lokalnog groblja, pa otuda dolazi i njihov nadimak. Rođeni u širem području Čakarite, gotovo da nemaju pravo izbora za koga će navijati, podrazumeva se za svoj lokalni klub, a među poznatim navijačima Čakarite, ističe se i jedna zvezda svetske košarke, Fakundo Kampaco. Kampaco je jedan od najpoznatijih navijača kluba, iako je rođen u Kordobi. Kada je potpisao za Denver Nagetse, klub mu je na društvenim mrežama čestitao odlazak u NBA. 

Kao što smo ranije naveli, Čakarita je predstavnik radničke klase, pa je sasvim logično da niži stalež ne voli one bogatije, tako je logičan bio i izbor najvećeg rivala. Atlanta, klub poznat kao „Boemi“ sa zapada Buenos Ajresa, nešto bogatijeg dela, smatra se najvećim rivalom, upravo zbog nekadašnje klasne pripadnosti navijača dva kluba. 

Čakarita nikada nije bila klub koji puni naslovnice zbog uspeha na terenu, češće je na naslovnicama bila zahvaljujući nasilnim ispadima sopstvenih navijača. Nikada nije privlačila velike zvezde koje su spremne da donesu trofeje, oduvek su bili autentični, prkosni i nikada politički korektni. „Grobari“ iz predgrađa su oduvek bili bastion političke ideje, klub stare škole, za ljude iz svog kraja. Nikada privlačna bogatim investitorima, navijačima globtroterima koji pohode stadione velikih klubova ne bi li videli zvezde, Čakarita je uspela da sačuva dušu, a to je ono što se u Argentini posebno ceni.