Irska kultura je kroz vekove ostavila dubok trag širom sveta, od muzike i književnosti do sporta i društvenih pokreta. Gde god su irski emigranti odlazili, nosili su sa sobom svoj identitet, običaje i kulturu. Kraj 19. veka, doneo je razvoj spora, pa ni fudbal nije bio izuzetak, on je postao način da se očuva zajedništvo i izrazi pripadnost. Ova snažna veza između irske dijaspore i fudbala na poseban način se ogleda u škotskom fudbalu, gde su Irci koji su tu živeli, osnovali dva fudbalska kluba. Jedan od njih, iako u senci, postavio je temelje irskog prisustva na fudbalskim terenima. U pitanju su Seltik i Hibernijan. Ipak koren irskog uticaja na fudbal, postavio je Hibernian.

Kada se govori o škotskim fudbalskim klubovima sa jakom irskom tradicijom, prvi koji većini padne na pamet je Seltik. Sa svojim zeleno-belim dresovima, irskom ikonografijom i slavnom istorijom, Seltik se opravdano smatra najreprezentativnijim klubom irske zajednice, ne samo u Škotskoj, već i šire. Nijedan fudbalski klub u samoj Irskoj nema podršku, kakvu ima Seltik, međutim, priča o irskom nasleđu ne može biti potpuna bez Hiberniana, kluba koji je, iako često u senci slavnog Seltika, utemeljio samu ideju irskog identiteta u škotskom fudbalu.

Hibernian je osnovan 1875. godine u Edinburgu od strane irskih imigranata, prvenstveno iz radničke klase, koji su želeli da očuvaju svoj kulturni i verski identitet kroz fudbal. Sam naziv kluba dolazi od latinskog imena za Irsku – „Hibernia“ – što je direktan pokazatelj njegove prvobitne misije. U početnim godinama postojanja, Hibernian je bio zamišljen kao klub koji će okupljati isključivo irske katolike, ali se s vremenom otvorio prema široj zajednici, iako je irski duh ostao duboko ukorenjen u njegovoj istoriji i identitetu. Ono što je važno napomenuti u osnivanju kluba učestvovali su najumniji Irci tog doba nastanjeni u prestonici Škotske. Za osnivača se smatra tadašnji sveštenik Edvard Džozef Henan, a jedan od pomagača i najvernijih navijača bio je čuveni irski socijalista i revolucionar Džejms Konoli. Finansijsku podršku klubu omogućavao je Irski komitet Velike Britanije, odnosno organizacija koja je pomagala borbu za nezavisnost današnje Republike Irske. Škotska s kraja 19. veka bila je izuzetno podeljeno društvo, većina katoličke manjine živela je u siromaštvu, sa vrlo malo prava, pa je osnivanje kluba poslužilo kao način da se prikupe sredstva i makar malo olakša život. No, velike razlike između protestantske većine i katoličke manjine dovele su do velike represije nad klubom, pa su prve godine protekle u žestokom otporu Škota i Engleza prema Hibsima. Koliko je Hibernijanu bio važan irski karakter, najbolje pokazuju simboli kluba. Na prvom grbu osim edinburškog zamka, harfe i broda (koji i danas stoje na grub) stajao je i natpis “Erin go bragh” odnosno “Živela Irska”. 

Hibernian će vrlo rano izrasti u moćan klub, ali će zbog pritisaka i nedovoljno sredstava 1891. godine morati da nakratko prekine sa aktivnostima. Te godine ostaće bez terena, a tek naredne godine kupiće zemljište na kom se i dan danas nalazi njihov “Easter Road”. U prvim godinama postojanja osvojiće kup 1887. godine, a još jedan kup osvojiće 1902. Prvu, od ukupno četiri titule osvojiće 1903. godine. Narano, svima je poznato da su dominantne snage škotskog fudbala Seltik i Rendžers, koji zajedno trenutno imaju 109 titula, pa nije ni čudno što se Hibsi nisu naosvajali trofeja. Međutim, šampioni su bili nakon Drugog svetskog rata u tri navrata, 1948, 1951 i 1952. godine. Trofej u kupu osvojili su i 1902 i potom tek 2016. godine, čime su prekinuli neverovatan post od 114 godina i čak 12 izgubljenih finala. Kada je reč o Liga kupu trofej su podizali u tri navrata, 1973, 1992 i 2007. godine.  

Međutim, ono što Hibernijan izdvaja od drugih klubova, jeste njihova neverovatna popularnost u svetu kulture i umetnosti. Već smo pisali da su autor novele “Trainspotting” Irvin Velš, kao i producent filma Deni Bojl veliki navijači ovog tima. Za Bojla je to posebno interesantno, s obzirom da je po nacionalnosti Englez. Koliko Velš voli svoj tim, pokazao je i u noveli “Acid house” u kom je glavni lik takođe navijač Hibsa, kao i nekolicini drugih. 

Hibernian se kao klub pominje i u seriji Inspektor Rebus. Naime, glavni junak je takođe navijač. No ta serija krije jednu simpatičnu činjenicu, glavni glumac Ken Skot je navijač ljutog rivala Hartsa. Poznati škotski bend “The Proclaimers” kompletan navija za Hibernijan, pa je klub čest motiv u njihovim pesmama. Njihova pesma “Sunshine on Leith” često se može čuti na stadionu nakon značajnijih uspeha kluba. Hibernijan se pominje i u seriji “Succession” gde glavni glumac, u želji da udovolji ocu kupuje klub. Pravi problem nastaje, kada shvati da njegov otac ne navija za Hibernijan, već za Harts. 

Zanimljivost, doduše u rangu teorije zavere, jer ne postoji zvanična potvrda je i da je čuvena kompjuterska igrica GTA San Andreas povezana sa Hibernijanom i Hartsom. Ljubitelji znaju da su glavne suprotstvaljene bande u igrici zelene i ljubičaste, a povod za ovu teoriju zavere je sedište kompanije Nort Star koja je kreirala igricu. Pogađate, u Edinburgu. 

Rivalstvo Hibernijana i Hartsa, drugo je najveće u Škotskoj, odmah iza Old Firma. Iako je istorijski, podeljenost bila ista kao i u Glazgovu, sektarijanizam nije danas toliko izražen u derbiju škotske prestonice. 

A upravo je Hibernian poslužio kao inspiracija za osnivanje Seltika 1888. godine. Klub iz Glazgova, iako je brzo stekao veću popularnost i postao dominantna snaga u škotskom fudbalu, u mnogim aspektima je sledio put koji je Hibernijan prvi utabao. Iako su Seltikovi uspesi i globalna prepoznatljivost učinili da mnogi Hibernijan vide samo kao još jedan škotski klub, činjenica je da je on bio pionir kada je reč o irskoj zajednici u Škotskoj.

Danas, Hibernijan možda nema istu globalnu bazu navijača ili isti nivo uspeha kao Seltik, ali ostaje ponosni simbol irske baštine u Škotskoj. Njegovi koreni, nasleđe i istorija svedoče o značajnom doprinosu irske dijaspore škotskom fudbalu, i ne bi trebalo da budu zaboravljeni. Hibernijan nije samo još jedan klub u Škotskoj koji živi u senci rivala iz Glazgova.  On je deo priče o tome kako su irski imigranti oblikovali sport i kulturu u svojoj novoj domovini.