Nacional Montevideo: Urugvajski gigant sa nebrojeno mnogo rekorda

Južnoamerički fudbal iznedrio je toliko velikih klubova, a čini se još više i legendarnih fudbalera da bi ih bilo gotovo nemoguće pobrojati. Obično su prve asocijacije na ovaj kontinent, barem u fudbalskom smislu, Brazil i Argentina. I nesporno, jesu najfudbalskije nacije tog podneblja, ali teško da bi se o tamošnjem fudbalu moglo pričati bez Urugvaja i njegovih fudbalskih divova.

U preko 100 godina postojanja urugvajske lige, čak 101 titula završila je u rukama Nacionala ili Penjarola, što dovoljno govori o dominaciji dva pomenuta kluba. U vitrinama Penjarola nalaze se čak 52 pehara nacionalnog šampiona, dok se Nacional može pohvaliti sa 49, naravno ova brojka se odnosi i na profesionalni i na amaterski nivo. O njihvom rivalstvu moglo bi se pričati i pisati do u nedogled, ali tema ovog teksta, jesu neki neverovatni rekordi Nacionala, zvanično najtrofejnijeg urugvajskog kluba. Nacional je klub sa najvećim ukupnim brojem trofeja, imaju ih čak 163 od čega, je 144 na nacionalnom nivou, a 19 na međunarodnom. Na međunarodnom nivou posebno se ističu po tri trofeja u Kopa Libertadoresu i Interkontinentalnom kupu. Nacional je i prvi pravi urugvajski klub, osnovan je 1899. godine od strane učenika i studenata Montevidea, čiji je cilj bio prekinuti dominaciju klubova koje su osnovali Englezi i Nemci, koji su krajem 19, ali i početkom 20. veka u potrazi za boljim životom dolazili u ovu južnoameričku državu. 

Ipak, ako se izuzmu trofeji, Nacional može da se pohvali i sa još nekoliko, prilično neobičnih rekorda, a jedan se tiče njegovih navijača. 

Krajem 2010. godine, navijači Nacionala pokrenuli su inicijativu da klub dobije ogromnu zastavu, sličnu onoj koja je bila napravljena jedanaest godina ranije povodom stogodišnjice kluba. Cilj je naravno bio da se veličinom te zastave, pokaže koliko su veliki klub. I u tome su uspeli. Nakon što su navijači prikupili oko 55.000 američkih dolara kroz donacije, i nakon što je zastava u potpunosti izrađena, 4. aprila 2013. godine svečano je predstavljena „Najveća zastava na svetu“, koja je na kraju ušla u Ginisovu knjigu rekorda.

Zastava je zvanično iznesena tokom pretposlednje utakmice grupne faze Kopa Libertadoresa 2013. godine protiv Toluke, pred 50.000 gledalaca, u meču koji je Nacional pobedio sa 4–0. 

Džinovska zastava bila je dimenzija 600 metara dužine i 50 metara visine, što čini ukupno 30.000 kvadratnih metara i prekrivala je tri od četiri tribine legendarnog stadiona „Sentenario“. 

Zastava teži oko 5.000 kilograma i za njen transport bilo je potrebno čak 400 navijača. Sastoji se od klupskih boja, crvena traka na vrhu, plava na dnu i široka bela u sredini. Na njoj su istaknuti simboli kluba, države, brojni trofeji i imena svih navijača koji su donirali sredstva za izradu, a bilo ih je oko 5.000. Njeno predstavljanje, bilo je zakazivano dva puta pre duela sa Tolukom, ali oba puta su navijači morali odustati zbog najavljene kiše. Prikazana je na stadionu još samo jednom, na prijateljskom turniru Kopa EuroAmerikana u duelu sa madridskim Atletikom. 

Sem navijača, Nacional se može pohvaliti i neverovatnim uticajem na nacionalnu selekciju Urugvaja. Reprezentacija je dva puta osvojila Svetsko prvenstvo u fudbalu 1930 i 1950. godine, a oba puta gro reprezentativaca činili su fudbaleri Nacionala. 

Možda i najneverovatniji rekord ovog kluba, dogodio se pre ravno 100 godina, kada je klub odlučio da ode na svetsku turneju, i to ne bilo kakvu. Inspirisani odličnim izdanjem na Olimpijskim igrama u Parizu 1924. godine (ako ste sumnjali, osvojili su zlato) i da naravno da su njihovi igrači bili dominantni u selekciji, odlučili su se da ponovo otputuju u Evropu i okušaju se sa najboljim klubovima i selekcijama. Na put ka Evropi krenuli su u februaru, a kući su se zaputili tek krajem avgusta. Verovali ili ne, to je do danas najduže trajanje jedne fudbalske turneje, koja je trajala čak 190 dana. U neverovatnih više od pola godine provedene na Starom kontinentu odigrali su 38 utakmica, a slavili su u 26 mečeva, sedam odigrali nerešeno, a izgubili svega pet. Bez problema su savladali tadašnju dominantnu snagu italijanskog fudbala Đenovu (3:0), lomili su i selekcije Holandije (7:0), Belgije (5:1), Francuske (6:0), Švajcarske (5:1)... Nacional je tutnjao Evropom i ulivao strah, već tada uobraženim klubovima i reprezentacijama.

Na kompletnoj turneji postigli su čak 130 golova i primili svega 30 čime su pokazali da Urugvaj ima i te kako kvalitetne igrače, koji su kasnije činili okosnicu reprezentacije koja je kod kuće osvojila premijerni Mundijal. Pre odlaska na turneju, Nacional je uveliko već bio najbolji urugvajski klub, sa čak 11 titula prvaka države.