Pla de Barselona: Katalonsko rivalstvo na nešto drugačiji način

Prestonica Katalonije, večito vrele španske regije, Barselona, dom je istoimenog velikana, verovatno i najvećeg brenda iz ovog dela Španije. Nešto umereniji Katalonci, oni i dalje lojalni kralju, naginju ka Espanjolu, pa ova dva kluba predstavljaju dve protivteže, dva lica iste medalje i najveće rivalstvo u Kataloniji. Pozadina je, kao što znate, politička, ljubitelji Barselone žele nezavisnost, dok su Espanjolovi navijači protiv. Ipak, ovo nije jedini derbi koji se može pogledati ako vas put nanese u katalonsku prestonicu.

U samoj Kataloniji postoji mnogo rivalstava, sva su veoma strastvena, ali jedno je posebno zanimljivo. Pla de Barselona derbi posebno je rivalstvo, nedovoljno poznato širom Evrope, ali ako pitate prosečnog Katalonca, to je, nakon derbija Barselona – Espanjol, najvažniji duel Katalonije.

U pitanju je rivalstvo između Sant Andreua i Evrope, tamošnjih niželigaša koje, prema navodima navijača, traje duže od stotinu godina, ali je tek poslednjih godina dobilo na intenzitetu i značaju.

Fudbalski klub Evropa osnovan je 1907. godine, dok je njihov veliki rival Sant Andreu osnovan dve godine kasnije. Prvi duel odigran je upravo 1909. godine i završen rezultatom 4:4. Ne postoje istorijski zapisi da je rivalstvo tada rođeno, ali navijači oba kluba taj duel uzimaju kao početak neprijateljstva.

Najveći deo istorije oba kluba proveli su u nižim rangovima, s tim što se Evropa može pohvaliti sa tri sezone u elitnom takmičenju, što ekipi Sant Andreua nije pošlo za rukom. Evropa ima šest sezona u Segundi, dok je njihov rival u drugoligaškom karavanu proveo čak jedanaest.

Neretko su ovi klubovi igrali u različitim rangovima, pa je do sada odigrano ukupno 89 duela, obe ekipe slavile su po 32 puta, dok je nerešeno bilo u 25 susreta.

Sličnost između ovih klubova postoji i mimo terena. Oba kluba zastupaju ideju da su predstavnici Katalonije i tamošnjeg naroda, a očuvanje katalonskog jezika jedan je od najvažnijih principa koji datira još iz perioda Frankove vladavine.

Čitava istorija Evrope obeležena je jasnim isticanjem katalonskog identiteta, pa klub sa javnošću komunicira isključivo na katalonskom jeziku. Ovaj klub otišao je i korak dalje, pa ima jasno definisan politički profil, zvanično se proglasio antifašističkim, antirasističkim, antihomofobnim i antiseksističkim, čime je postao prvi katalonski klub koji je to učinio. Te ideje zastupa i njihova organizovana navijačka grupa.

Katalonski identitet jedan je od stubova Sant Andreua, a i oni se identifikuju kao levičari.

Iako su se retko sastajali u svojoj istoriji dugoj više od jednog veka, navijači klubova se nikada nisu podnosili. Razvoj navijačke scene tokom osamdesetih godina doveo je do formiranja huliganskih ekipa u oba tabora, a blizina stadiona, svega šest kilometara udaljenosti, dodatno je rasplamsala rivalstvo. Dakle, ni identični koreni, socijalni status, pa čak ni principi koje zastupaju nisu uspeli da zaustave rivalstvo koje je danas dostiglo status drugog najvažnijeg u Kataloniji.

Pla de Barselona, nekadašnji grad, a danas deo šireg područja Barselone, postao je epicentar rivalstva dva kvartovska kluba koji poslednjih godina dobijaju na popularnosti.

Iako su nekada samo stanovnici ovih naselja bili isključivo vezani za te klubove, situacija se polako menja. Tome je doprinela činjenica da su Espanjol, a naročito Barselona, postali magnet za turiste, globalna popularnost i trka za novcem odvojili su klubove od tamošnjih navijača. Upravo su ova dva mala kluba, jeftinim kartama i političkim bekgraundom, privukla ljude na svoje tribine. Zato se danas mogu pohvaliti sa nekoliko hiljada takozvanih "sociosa" koji demokratski donose odluke o budućnosti kluba.

Dva mala kluba, naravno, ne mogu da se mere sa mnogo uspešnijim komšijama, ali to im i nije cilj. Jedino što im je važno u svetu modernog fudbala jeste da osvoje pokoji trofej u svom rangu, savladaju najvećeg rivala i očuvaju svoj identitet.