Apeninsko poluostrvo bogato je ekipama koje možda nemaju puno trofeja, ali kojih se navijači uvek sete sa određenom dozom nostalgije. 

Mnogo ih je pošlo kroz Seriju A, sa različitim uspehom, neke su ostajale po nekoliko sezona, neke su samo na sezonu bljesnule i brzo se vratile u bespuća nižih liga. 

Međutim, svim ljubiteljima „kalča“ sa početka ovog veka, sigurno zaigra srce kada se pomene čuveni nadimak „leteći magarci“. 

Kjevo Verona, manja ekipa iz grada „Romea i Julije“ jedina je u istoriji uspela da se od najnižeg ranga domogne elite i izbori izlazak u Evropu.

Davne 1929. u predgrađu Verone, osnovan je radnički sportski klub Kjevo (na lokalnom CEO, odnosno Keo) koji je poneo boje poznatijeg gradskog kluba (Hellasa), a jedini cilj je bio da lokalci nakon napornih smena igraju fudbal iz razonode. I klub je služio tome sve do sezone 1974-1975 kada su se domogli četvrtog ranga, odnosno Serije D. Kolika je razlika bila između Kjeva i Helasa, najbolje govori lokalna šala koju su često izgovarali navijači Helas Verone: „Kjevo će igrati u Seriji A, kada magarci polete.“

Ali početak novog milenijuma pokazao je da su čuda moguća, te da makar kada je fudbal u pitanju, magarci mogu da polete. 

https://x.com/ChievoVR/status/1853366683961815547 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— ChievoVR (@ChievoVR) December 7, 2023

No koliko je plasman u elitu bio iznenađenje, još veće iznenađenje bila je prva sezona. Apsolutno svi poznavaoci italijanskog fudbala predviđala su Kjevu brzi povratak u Seriju B, jer male ekipe nemaju pravo da sanjaju. No, sudbina, Luiđi Del Neri, kao i Eriberto, Manfredini i Koradi u špicu napada doneli su neverovatan uspeh. Kjevo je završio peti, izborio Kup Uefa, a Hellas je ispao u Seriju B. 

Naredne sezone, Kjevo je debitovao na međunarodnoj sceni, ali je beogradska Crvena zvezda bila prejaka. Magarci su u gornjem delu tabele završavali i naredne dve sezone (sedmi i deveti), pa su onda jedva izbegli ispadanje, da bi u sezoni 2005-2006. koju je obeležio čuveni „Kalčopoli“ Kjevo izborio kvalifikacije za Ligu šampiona, ali je Levski bio prejak. Ta sezona pokazaće se kao preveliki zalogaj za njih, pa će na kraju porazom u direktnom okršaju sa Katanijom nakon šest sezona ispasti u Seriju B. 

Upravo sezona u drugom rangu, ispostaviće se kasnije kao sudbonosna za klub, jer je poslednjih dana prelaznog roka u klub stigao, Serđo Pelisije. Pelisije je pomogao da se „leteći magarci“ nakon samo jedne sezone vrate u Seriju A, gde će provesti narednih 11 sezona. Ponovo će Kjevo iz sezone u sezonu biti trn u oku mnogim velikanima, sve do 2019. godine kada kreću problemi. Nakon samo dve sezone u Seriji B, finansijski problemi su počeli da sustižu, Kjevo nije dobio licencu za nastup i ekipa se suočila sa mogućim nestankom sa fudbalske mape. Ali jedan čovek nije želeo da to dopusti. Nekadašnji kapiten, odnosno čovek koji je bio sinonim za zlatne dane, Serđo Pelisije nije hteo da se preda. Mesecima je trajala borba za spas, ali nije bilo zainteresovanih investitora da podrže Pelisijeovu borbu. Kako klub nije dobio ni licencu za Seriju D sve je izgledalo da je kraj blizu. Međutim, kada su od Kjeva ruke digli svi, nije Serđo. On je osnovao novi klub, krenuo od najnižeg ranga, ali morao je da mu da novi naziv Klivense. Prava na ime Kjevo nije mogao da dobije. Ali kako je Pelisije bio borac na terenu, još veći je bio van njega. Krenuo je od Terza Categoria (poslednji rang amaterskog takmičenja), ali Klivense je iz dana u dan rastao i preskakao rangove. 

Mada, najveću pobedu Serđo je izvojevao u maju prošle godine. Klivense je na sudu dobio pravo na korištenje imena i grba kluba, a 29. maja 2024. godine i zvanično je vraćeno originalno ime. Kjevo Verona ponovo postoji, igra ponovo u Seriji D. Ali večiti kapiten, a možda i najveći igrač u istoriji doprineo je velikom uspehu. A uspeh je utoliko veći, jer uprkos propadanju u amaterski rang, „magarci“ ponovo lete.