Autogol smrti – luda zemlja u ludim godinama nije praštala

Na Mundijalu 1994. godine u SAD-u Andres Eskobar postigao je autogol na meču između domaćina prvenstva i Kolumbije. Džon Harks je ubacio loptu u šesnaesterac, a Eskobar je nesrećno skrenuo u sopstvenu mrežu. Bio je to gol kojim su Amerikanci poveli sa 1:0 (meč je završen 2:1 u korist Sjedinjenih Američkih Država). U poslednjem kolu grupne faze Kolumbiji je bila potrebna pobeda nad Švajcarskom, ali i pobeda SAD nad Rumunijom. To se nije dogodilo, pa je reprezentacija Kolumbije ranije nego što je planirala ušla u avion za Bogotu.

Eskobar se posle nekoliko dana vratio u svoj Medeljin i pozvao prijatelje u bar kako bi zajedno podelili tugu zbog autogola i ranog ispadanja reprezentacije. Nakon nekoliko pića Eskobar je ostao sam na parkingu ispred bara, gde su ga okružila trojica mladića. Poniženje, pretnje smrću i glasna rasprava – od trojice mladića dvojica su izvukla pištolje. Šest hitaca u telo Andresa Eskobara, a razlog samo jedan – autogol postignut nekoliko dana ranije na Mundijalu.

Morbidno je što su ubice posle svakog ispaljenog metka uzvikivale: „Gol, gol, gol…“, imitirajući komentatora BBC-a.

Eskobar je odvezen u bolnicu, ali je iskrvario na putu do nje. Njegovoj sahrani prisustvovalo je više od 120.000 ljudi u rodnom Medeljinu.

Dan nakon sahrane uhapšen je Kastro Munjoz, član medeljinskog kartela, koji je priznao delo. Kasnije su se pojavile spekulacije da je kartel izgubio ogroman novac kladeći se na kobnom meču, pa da je ubistvo igrača bilo kazna koju je neko morao da plati zbog izgubljene opklade.