Nemoguće na engleski način: Preokret zbog kog se i Šenkli češao po glavi

Da bi se pobedila fudbalska utakmica neophodno je postići gol više od rivala, a to naravno često nije lako. Tu prednost treba i održavati u toku utakmice, nepisano pravilo kaže da je najopasniji rezultat 2:0 jer daje dovoljno prostora za opuštanje sa tako "sigurnim vođstvom" koje često zna da se obije o glavu. Nešto stariji ljubitelji sećaju se čuvene Istanbulske noći i neverovatnog Liverpulovog povratka u finalu Lige šampiona protiv Milana, oni mlađi sećaju se Barsinog razmontiranja PSŽ-a i lude pobede od 6:1 za prolazak u finale, a neko pamti i onaj ludi Arsenalov preokret protiv Redinga u Liga kupu i neverovatne pobede od 7:5.

Ali samo jednom u istoriji engleskog fudbala dogodio se luđi, veći, ali verovatno ne i značajniji preokret. O istorijskom značaju objasniću vam u redovima koji slede, ali uprkos ludom finišu utakmice i neverovatnim okolnostima teško da se taj meč može svrstati u najveći preokret ikada. Osim ako pitate Engleze.

Godina je 1957, drugoligaški duel između Čarltona i Hadersfilda odigran je na Veliju, pred nešto više od 12.000 gledalaca. Samo toliko srećnika, uživo je gledalo najluđi duel u istoriji ostrvskog fudbala, iako ništa nije mirisalo na istoriju. Hadersfild je sa klupe predvodio Bil Šenkli, koji će nešto kasnije postati legenda zahvaljujući rezultatima sa Liverpulom, ali Hadersfild je klub koji je polovinom prošlog veka životario između prva dva ranga, daleko od svojih najsjajnijih godina nekoliko decenija pre.

Čarlton je u drugom rangu bio nakon očajne sezone u Prvoj diviziji, poslednjeg mesta i čak 120 primljenih golova. Međutim, iako se ni jedni ni drugi nisu plasirali u viši rang, mada nije se to ni očekivalo, odigrali su dva fenomenalna meča u toj sezoni. Prvi, odigran odmah na startu sezone, završen je bez pobednika (3:3). Vodio je Čarlton na "Lids Roudu" 3:0 na poluvremenu, a "terijeri" su se vratili u drugom poluvremenu. Ipak, drugi duel je bio prava poslatica.

Meč ekipa iz donjeg dela tabele, što zbog forme, što zbog hladnog vremena (duel odigran krajem decembra 1957. godine) nije privlačio posebnu pažnju. Ali sve se promenilo u 17. minutu, kada se povredio kapiten Čarltona Derek Ufton. Kako izmene još nisu postojale, to je značilo da Latiksi meč nastavljaju sa 10 igrača. Sve je mirisalo na kliše, laganu pobedu gostiju koji su imali igrača više od 27. minuta i vođstva nakon pogotka Lesa Mejsija. Samo osam minuta kasnije Aleks Bejn je duplirao vođstvo i Hadersfild je na odmor otišao sa dva gola prednosti. Izveštaji kažu da je domaća publika bila razočarana i polako je napuštala stadion.

U svlačionici domaćih trener Džimi Troter pravi rokadu, desnog napadača Džoni Samersa stavlja kao centralnu napadačku figuru, a upravo taj momenat promeniće tok meča. Da li je Troter nešto naslućivao ili je pak sve bilo splet čudnih okolnosti, ostaje nepoznanica. Ali i Samers je učinio neverovatnu stvar, pre povratka na teren, promenio je kopačke.

Dva minuta je bilo potrebno Samersu da pokaže šta zna, i to svojom slabijom desnom nogom. Iako je vratio rezultatsku neizvesnost, ona je bila kratkog daha. Hadersfild je ubrzo preko Bejna (drugi pogodak) i Bila Megerija iz penala povećao prednost na 4:1. Oko 60. minuta Bob Ledžer je pogodio i za 5:1 i gotovo svi su bili sigurni da je ovaj duel izgubljen za Čarlton.

Publika je sve brže napuštala tribine, ali Samers je odlučio da pokaže svima koji odlaze da će imati za čim da žale. Za dva minuta Samers i Džoni Rajan postižu dva pogotka i smanjuju na 5:3. Samers potom kompletira het-trik, smanjuje na 5:4, ali ni to nije bilo sve od njega. Samers se razleteo po terenu, a onda postigao i svoj četvrti, a potom i peti gol za neverovatan preokret na 6:5. Za anale je podatak da je levonogi Samers sve golove postigao svojom slabijom, desnom nogom. Na četiri minuta do kraja Šenkli je bio besan na svoje igrače, ali je greška odbrambenih igrača domaćina uterala loptu u gol i rezultat na semaforu je bio 6:6.

Valjda je svima bilo dosta ludosti i verovali su da će se duel završiti podelom bodova, a teško da bi iko bio nezadovoljan kada su obe ekipe postigle po šest golova. Dobro, svi osim fudbalera Čarltona, Rajana koji je nakon što je lopta krenula sa centra, uspeo da izbori poziciju i opali po lopti, za delirijum malobrojnih domaćih navijača. To je bio konačan rezultat, Čarlton je slavio neverovatnu pobedu, a novinski izveštaji pokazuju da su navijači uleteli na teren i na rukama nosili svoje heroje, koji su uprkos brojčanoj inferiornosti izvojevali najveći preokret u istoriji engleskog fudbala. Ipak, ni Čarltonu ni Hadersfildu ovaj duel nije promenio sudbinu i naredne sezone su igrali u drugom rangu.

Do današnjeg dana, ovaj duel ostao je zapisan kao istorijski, jer nikada pre ili posle njega se nije dogodilo da neka ekipa postigne šest pogodaka, ali da na kraju izgubi meč.

A to je, hladnog decembarskog popodneva, "pošlo za rukom" Šenklijevom Hadersfildu.