Crnogorac koji nikada neće hodati sam - liverpulska priča Branka Vukoslavovića

Preko leta radim na crnogorskom primorju, da bih kad dođe zima bio u Liverpulu.

Te reči možda i najbolje opisuju ljubav Branka Vukoslavovića prema jednom od najvećih fudbalskih klubova sveta.

Momak iz Podgorice zaljubio se u "redse" još u vreme Majkla Ovena, prvi put uživo ih je gledao 2013, a poslednjih godina praktično je postao građanin Liverpula gde boravi po pola godine.

I ne propušta mečeve voljenog tima - sa legendarnog Kopa, ali i sa svih ostalih tribina.

A, sve je krenulo zahvaljujući hobiju - Branko je di-džej, ali voli i grafički dizajn. Kada su njegova idejna rešenja za navijačke rekvizite (baneri, majice i sl) videli momci iz Londona napravili su mu Fejsbuk stranicu koja je brzo dobila 100.000 pratilaca. Nakon toga krenulo je povezivanje sa navijačima iz Liverpula.

"Kada sam odlučio prvi put da putujem za Liverpul 2013, na toj stranici sam objavio status da bi bilo interesantno da sa svojim prijateljima koje sam do tada znao samo onlajn popijemo pivo ili kafu. Sa nekoliko grupa koje su se tada prve javile i dan danas sam, ne samo u kontaktima već bukvalno živim sa ili kod tih ljudi", počeo je Branko neobičnu priču za Skautsport.

Kad ti daju ključ od kuće...

Sama upoznavanja bila su jednako nesvakidašnja...

"Iz Šefilda, Irske, Poljske, Liverpula bile su prve grupe koje su izrazile želju da se upoznamo jer su po njihovim rečima koristili moje grafike koje nisam nikada naplaćivao. Među prvim kontaktima iz Poljske, koji su već tada živeli i radili u Liverpulu, izdvojio se jedan broj ljudi koji su mi odmah nabavili karte, smeštaj i slično", priseća se Branko.

Ta poznanstva postala su više i od prijateljstva.

"Posebno bih izdvojio jednu devojku. Njeno ime je Monia - ona mi je bukvalno iskopirala ključ svoje kuće i zapretila da ako budem razmišljao o hostelima ili hotelima, da ne moram da joj se javljam. Kasnije se moj dobar prijatelj Englez iz Telforda preko mene upoznao sa njom. Kada su odlučili da se venčaju zvali su me za kuma i od tada više, maltene, nismo samo dobri prijatelji već familija."

Zbog pravih prijatelja ostanak u Liverpulu na pola godine sada izgleda logičnije.

"Kada su skoro menjali kuću, preselili su se na 100 metara od skauzera i jednog od mojih najboljih prijatelja Vinija kojeg sam upoznao prvi put kada smo Vuk Jovanović iz Kotora i ja stigli u Liverpul. Sada je kao da živim u Tološima (podgoričko naselje) gde su prijatelji svuda oko mene. To je definitivno jedan sled događaja koji u najvećoj meri presudan da mogu ostati ovamo - koliko god da vizno/politički režim dozvoljava. Vizu sam dobio na 10 godina, pa sam šest meseci miran. Leti dok je sezona radim na primorju, a kad dođe zima, trošim u Liverpulu. Malo obratno, ali vredi", jasan je Vukoslavović.

Ni na kraj pameti mi nije bilo u šta će sve da preraste

Kako je sve počelo? Kad si prvi put otišao u Liverpul i da li si tada mogao da zamisliš da će ti taj grad postati praktično druga kuća?

"Prvi put je bio sa pomenutim Vukom Jovanovićem u septembru 2013. kada smo dobili karte iz Fudbalskog saveza Crne Gore za utakmicu sa Engleskom na Vembliju. Sa tim prikazanim kartama lako smo dobili prve vize, posle utakmice u Londonu, odmah smo 'odjahali' do Liverpula i na samom ulasku upoznajemo Vinija, čoveka od 60-ak godina koji živi u Liverpulu."

Nije bilo utakmica zbog pauze reprezentacija, ali ljubav je rođena.

"Ni na kraj pameti tada nam nije bilo da će sve da preraste u ovo danas. Na samom početku svaki grad može da deluje ljubazno, ali ja sam sledeći put otišao potpuno sam - bez karte, bez očekivanja. Mislio sam idem, pa gde pukne. Ako ne nađem kartu, gledaću u pabu."

Ništa kao Boxing Day i 1. januar

Bio je to decembar 2013.

"Da, Nova godina. Jer uvek su mi bili interesantni momenti gde još kao tinejdžer kada znaš da sve lige petice pauziraju od Boxing Daya do Nove godine, a Englezi igraju. To mi je uvek bio neki 'hit', a i san, da jednog dana dok pada sneg i pri tom je 1. januar, ti sediš na stadionu i pratiš svoj klub. To je i najveći razlog što i danas, evo je 2026. godina, najviše volim da odem u Mersisajd baš od sredine decembra, pa na dalje. Ipak su Boxing Day i Nova godina nestvaran momenat u fudbalu."

Na koliko utakmica Liverpula si do sada bio?

"Pa ako brojimo prvi tim, bio sam na otprilike 82 ili 83 do sad. Sedeo sam na svim tribinama Enfilda, starim, novim, na Kopu sigurno 30-ak puta. Išao sam na gostovanja u Vulverhempton, Vest Hem (stari Bolejn graund) pre nego je srušen, gde se snimao Grin Strit Huligans... Vembli, na polufinale FA kupa, Brajton... Gledao sam Liverpul u Premijer ligi, Ligi šampiona, Ligi Evrope, Karling kupu, FA kupu… U svim mogućim takmičenjima koja postoje. Takođe vlasnik sam sezonske karte za ženski tim Liverpula, išao sam na utakmice akademije mladih igrača. Gledao sam mlade talente kada ih niko nije znao... Trenta Aleksander-Arnolda, Džoa Gomeza, Nika Vilijamsa..."

Pratio je i druge klubove...

"Imam mnogo drugova u Barnliju, a posebno bih izdvojio Džejmsa Mekdona koji mi je više kao brat nego drug. Sa njima sam išao na nekih sigurno 20 do 30 utakmica Barnlija. Takođe kad Liverpul igra daleko u gostima, a bude mi dosadno, odem u okruženje da gledam razne lige - od Čempionšipa do četvrtih liga, čak i na non-ligama, to su amaterski klubovi sačinjeni od navijača. Uz to imam puno drugova navijača Evertona, kojima sam radio logotipee i dizajne koji su mi poklanjali karte za utakmice. Išao sam sigurno na nekih četiri ili pet utakmica kako na Gudisonu, tako i na novom Hil Dikinsonu. Išao sam na nekoliko utakmica Prestona da gledam našeg Milutina Osmajića, a to je i klub sa kojim je Liverpul u velikim prijateljskim odnosima zbog činjenice da je Bil Šenkli bio igrač i trener Prestona."

Kop ne može da se opiše, niko kao Klop, Karager, Dudek, Kigen...

Kakav je osećaj na čuvenom Kopu, je li kao što se priča i vidi na TV?

"Da, sigurno. Mislim da nema tih reči da se to opiše. To bi moralo da se doživi, jer iskreno to ne umem da objasnim."

Imao si priliku da upoznaš mnoge igrače, kako bivše tako i sadašnje, zatim trenere... Jesi imao priliku da pričaš sa nekim od njih, ko ti se čini najpristupačniji?

"Da, da, kako da ne. Izdvojio bih kao najnormalnije, najprirodnije Jirgena Klopa, Džejmija Karagera, Jiržija Dudeka, Jana Molbija, Kevina Kigena, Robija Faulera, Vladimira Šmicera, Igora Bišćana. Sa njima sam pričao. Da kažem grubo - drugi ešalon, ljudi koji su baš normalni, ali malo stidljiviji su Stiven Džerard, Džordan Henderson, Virdžil van Dajk, Željko Buvač...

Ispostavilo se da mnogi znaju gde je Crna Gora.

"Sa Dudekom smo se dotakli moje nacionalnosti i ja mu kažem da možda poznaje Predraga Mijatovića. Bukvalno se za glavu uhvatio, ishvalio Mijatovića i poručio mi da ga puno pozdravim. Slična situacija je bila sa Šmicerom, kada je saznao odakle sam, pitao me za Anta Drobnjaka, rekao isto da ga pozdravim puno jer je sa njim radio neke škole fudbala. Sedeo sam i pričao sa Jon Arne Riseom, potpuno normalan momak. Mogao bih da izdvojim da lik sa kojim lagano u sred dana, ako ga sretnete, možete otići na pivo i čitav dan pričati o fudbalu, sigurno je Džejmi Karager."

Ovde se osećam više kao kod kuće nego u Podgorici

Kakav je Liverpul kao grad, narod…

"Liverpul je u 19. veku bio drugi najbogatiji grad na planeti, eto ne biste verovali, prvi najbogatiji bio je London. Tako da je arhitektura neverovatna, a činjenica da kada sam došao prvi put Liverpul je već dva puta bio glavni grad kulture. To vam sve govori. Danas Liverpul nosi titulu grada u kome su najčešće snimane scene za filmove, serije, spotove... Zatim, svi muzeji su besplatni, da ne pričamo o uličnoj sceni, kako muzičkoj tako i onoj koja je meni mnogo bliska - grafiti, murali, instalacije i slično. Čitav grad je muzej, ulice su muzej. Što se tiče naroda, to je već nemoguća priča. Svi žele da pomognu, da ugoste, da pričaju sa vama. Bukvalno ni to neću moći da vam prenesem rečima, ali eto - više se osećam kao kod kuće ovde, nego u Podgorici."

Je li zaista teško onima koji navijaju za Everton u Liverpulu?

"Delimično sam već odgovorio, evo još ponešto. Sigurno dosta ljudi ne shvata da u samom gradu, skauzeri (stanovnici Mersisajda) čak 70 odsto navija za Everton. Eto to će sigurno biti iznenađenje. A zašto se to ne vidi sa strane? Pa zato što su stotine hiljada ljudi došli da studiraju, žive i rade zbog Liverpula, jer je bio mnogo uspešniji na evropskom planu. Baš jedno ludilo nastaje vikendima. Važno je napomenuti da nema toliko lošeg rivaliteta. Postoji slogan dve boje = jedan narod i slično."

Opozicioni Liverpul, Budućnost prva ljubav

Koliko je Liverpul "kontra" ostatku Engleske moglo je da se vidi i tokom TV prenosa.

"Mersisajd je opozicioni gde je na referendumu za Brexit koji je vlast organizovala 94 odsto ljudi, skauzera glasalo za ostanak Engleske u sklopu Evropske unije, jer je Liverpul upravo kao dva puta glavni grad kulture Evrope bio izdašno pomagan iz evropskih fondova. Ali, nažalost vlast iz Londona je Brexit sprovela većinom, pošto mnogo više ljudi ima u Londonu, Mančesteru, Birmingemu, koji su pretežno pozicioni. Liverpul je tako izgubio evropske fondove i to će vam pomoći da bolje shvatite, zašto 50.000 ljudi skandira kada se intonira himna Engleske i zašto je onaj ogroman transparent na Kopu: Mi smo skauzeri – nismo Englezi."

Postoji li u Crnoj Gori neki klub za koji navijaš?

"Moj lokalni klub je Budućnost, i danas sam u Varvarima. Ali vidite šta radi Uprava - kako prethodne tako i nove vlade, koje prave više štete nego koristi ne samo za klub, nego i za državu. Što se mene tiče sramota je biti i za prethodnu, a evo, sad vidimo i za ovu novu vlast, tako da je i to verovatno jedan od razloga zašto volim Liverpul, jer sam tu sa svojima, u većini, sa opozicijom, dok nažalost u Podgorici toga nema."

Baner za Džerarda video je ceo svet

Za kraj smo ostavili banere koji su zasjali na "Enfildu" i drugim stadionima, a koji su na neki način proslavili Branka.

"Prvi baner koji sam radio bio je upravo za jednu od dve glavne navijačke grupe za pomoć porodicama Hilsboro tragedije. Baner sam poneo na poklon ljudima unutar organizacije, a zastava je završila na Kopu i tada su pojedini mediji pisali o tome. Posle toga se oformila još jedna navijačka grupa koja mi je tražila da im uradim logo. Taj logo je bukvalno preplavio čitav grad i čitavu oblast Mersisajd - to je bila kampanja zabrane kako prodavanja tako i kupovanja tabloida The Sun."

Treći je bio poseban.

"To je onaj koji sam napravio za Stivena Džerarda kada je označio kraj karijere u Liverpulu. Bukvalno sam mesec išao na tada Melvud (trening centar) ne bih li uspeo da mu dodam taj poklon. Naravno na kraju sam uspeo. Valja napomenuti da nikakvih očekivanja nisam imao tada. A onda se na njegovoj poslednjoj i oproštajnoj utakmici njegova žena Aleks pojavila u VIP boksu sa mojom zastavom. Telefon je zvonio mesec, svi su zvali za intervju i TV i radio stanice", zaključio je Vukoslavović.