Fantazi Premijer lige: Da li je domaći teren zaista bitan?

Postoje gostovanja koja bi neki timovi zaista preskočili – negostoljubiva i bučna publika, dalek put ili loš teren. Međutim, to bi pre važilo za neke druge države i lige, ne toliko za englesku Premijer ligu gde su svi tereni savršeni, putovanja udobna i ne tako daleka, a navijači odavno primireni.

Naravno, lakše je igrati pred svojim ljudima i spremati se za meč u poznatom okruženju, ali se pred početak nove sezone najbolje lige sveta pitamo – da li to zaista pravi razliku i, ako da, u kojoj meri?

Na uzorku od poslednjih osam sezona, vidimo da su prethodne dve bile poprilično loše po domaćine, čak najgore kada su regularne kampanje u pitanju. Kažemo regularne jer se poslednjih 10 kola 2020/21 igralo bez publike, a potom u narednoj neko vreme sa ograničenim brojem navijača.

Kada je u pitanju prošle sezona, najviše pobeda na svom stadionu ostvarili su Arsenal (15), Siti (14) i Junajted (13), a dvocifreni su bili još samo Vila, Fulam, Liverpul i Njukasl. Sa druge strane, od timova koji su opstali, najgori domaćini su bili Totenhem sa tri, te Forest i Palas sa četiri trijumfa.

Zanimljivo je da to automatski ne znači da gosti odnosili pobede – štaviše, prošla sezona je bila druga najgora kada su trijumfi na strani u pitanju, već smo imali veliki broj remija. Tome su najviše doprineli Lids sa devet, te Bornmut i Junajted sa po osam nerešenih ishoda kada su gostovali.

Što se tiče ukupnog broja postignutih golova timova, vidimo da su se, nakon očajne pretprošle sezone, vratili u prosek i da oko 55% svojih pogodaka beleže na svom terenu. Samo tri tima su bila efikasnija na strani – Forest, Palas i Totenhem, dok je Bornmut podelio to pola-pola. Ipak, tri od te četiri ekipe imaju nove menadžere, a i De Zerbijev slučaj je specifičan, pa nije izvesno da će nastaviti u tom ritmu.

Ako opet izuzmemo kovid sezonu, primetno je da u prethodne dve takmičarske godine domaće ekipe imaju najmanji procenat „klin šitova“ kod kuće, te samim tim najveći u gostima. Možda najbolji prikaz tog trenda jeste Everton koji se „zabunkeriše“ na gostovanjima i često tako sačuva mrežu, dok na svom stadionu mora malo i da napadne jer to, pre svega, zahtevaju navijači i onda tako ostavlja više prostora protivniku da postigne gol.

Potvrdu toga vidimo i na ovoj tabeli gde su igrači „karamela“ ostvarili ubedljivo najveći broj DC poena u gostima, dok na sličan način igra i Lids. Zanimljivo, Bornmutov stil pod Iraolom gde su se napadi smenjivali kao u košarci donosio je veliki broj DC poena za obe ekipe, nezavisno gde se igra, a slično bi trebalo da nastave i pod Rozeom.

Šta bismo mogli da zaključimo posle svega? Na uzorku od osam prethodnih sezona, sa prosekom pobeda domaćina od 44,8% u poređenju sa gostujućim od 32%, igranje pred svojim navijačima i dalje daje prednost timovima.

Međutim, kako su neke tradicionalno domaćinske ekipe – poput Njukasla, Vile i Fulama – sada poprilično oslabljene, a Sanderlend, koji je takođe bio sjajan na Stadionu svetlosti, ima obaveze u Evropi i teško da će ponoviti prošlogodišnja izdanja, može se očekivati solidan pad u procentu pobeda domaćina. Istina, trebalo bi da Totenhem i Forest sada imaju bolja izdanja na svojim stadionima, ali teško da će to biti u toj meri da spreči pad te brojke.

Takođe, u prethodne dve sezone je primetan rastući trend remija, tako da sve ukazuje na to da bismo, pogotovo u kombinaciji sa DC poenima koji se lakše osvajaju na strani, češće i slobodnije mogli da u naših startnih 11 ubacimo defanzivce koji imaju utakmicu u gostima.