Lansova istorijska muka.. Da je makar od Bajerna ili Barselone

Kada je krajem septembra 2024. Dinamo Zagreb naleteo na Bajern Minhen u Ligi šampiona, znalo se da će biti teško, da je bavarski gigant apsolutni favorit. Ipak, malo ko je mogao predvideti da će razlika biti baš toliko velika. Ispostavilo se da je istorijska, jer je Bajern do te mere napunio mrežu ekipe iz Zagreba da je ispisana istorija ovog takmičenja. Bilo je 9:2 tog 17. septembra na Alijanc areni. Hari Kejn bio je nemilosrdan, spakovao je Ivanu Nevistiću četiri gola, Olise dva, Gorecka, Sane i Gereiro po jedan. Bio je to i poslednji meč na klupi modrih za Sergeja Jakirovića. Nije bilo povratka nakon te utakmice, jer zna se šta je Dinamo i kakvi se standardi moraju poštovati. Možda i malo apsurdno, ali taj meč izgleda i kao prekretnica trenerske karijere ovog čoveka. Desio mu se Kajzerispor, a potom Hal Siti, sa kojim je bio hit na startu ove sezone Premijeršipa. I eto, dve godine kasnije, dok Jakirović uživa na ostrvu, muka i oblak neizvesnosti nadvili su se iznad glave mladog šefa Janika Kauzaka.

Čovek koji je do skoro nosio kopačke pamtiće početak trenerske karijere, koliko god ona trajala i kvalitetna bila, po debaklu koji je njegov tim doživeo u Ligi šampiona. Lans - Komo 1:9. Neverovatno zvuči, ali to je realnost evropskog fudbala. Komo je čudo, a Sesk Fabregas neverovatan trenerski mozak. Nakon što su zgromili Mančester Junajted, sada su održali čas fudbala ekipi koja je prošle sezone bila glavni konkurent PSŽ-u u Ligi 1. Sredinom avgusta, ista ova grupa igrača osvojila je Superkup Francuske protiv istog rivala. O Lansu se prošle sezone uveliko pričalo, bili su hit prvenstva. Sada, kad je stigla Liga šampiona, kada treba uhvatiti kontinuitet, dešavaju se čudne stvari, odnosno problemi. I možda je najlakše reći da je sada Fabregas nadmudrio Kauzaka još gore nego Majkla Kerika, ali suštinski, ovaj Lans je daleko od onog iz prethodne sezone. A više je razloga.

Prvi i osnovni se ogleda u odlasku Pjera Saža, čoveka koji je bio glavni arhitekta prošlosezonskog uspeha kluba. Lans je bio izuzetno dinamična ekipa, spoj mladosti i iskustva, skauting pojačanja je bio odličan. Baš onako kako se desio Sažov dolazak u klub, a bilo je iznenada i ne baš očekivano, tako se desio i njegov odlazak. Zov Premijer lige jednostavno nije lako odbiti. Kristal Palas je očigledno bio dovoljno ubedljiv da Saž ostavi sve što je izgradio i da ode u London. Bio je to prvi znak da će u Lansu verovatno biti problema. U pitanju je klub koji se u evropskim okvirima ne može posmatrati kao sposoban da zadrži najbolje u svojim redovima kada dođe interesovanje onih koji su makar mestom postojanja izazovniji za fudbalsku karijeru. Videlo se to i na primeru Saža. London, Premijer liga, Liga Evrope... dovoljno da se zameni Lans.

Međutim, izgleda da je odnos Saža i Lansa bio takav da nakon raskida pate i jedni i drugi. Jer, Saž je u zoni ispadanja u Engleskoj, dok Lans prima devetke u Evropi. Saža je letos zamenio Dino Topmeler. Nemačka škola, čovek koji je dve i po godine vodio Ajntraht iz Frankfurta. Ali nešto nije štimalo na relaciji Topmeler - uprava kluba. Na šest utakmica koliko je vodio klub osvojio je Superkup Francuske, upisao pobedu u Ligi šampiona nad praškom Slavijom (2:3). I nije Lans izgledao loše, ali jeste bio ispod nivoa od prošle sezone. Ono što se Topmeleru zameralo je što je izgubio dva meča u Ligi 1 u prva tri kola, odnosno imao je samo jedan trijumf u četiri prvenstvena duela. Da li je to bio mali uzorak? Jeste. Nije baš običaj da u ligama petice jedan trener, pa makar izgubio i svih šest utakmica, bude tako lako pušten, odnosno da bude prekinuta saradnja. Nije prvi put da Lans ima iznenadne promene trenera. Pre Saža, klub je naprasno napustio Vil Stil, uz tadašnje objašnjenje da mu je supruga slabog zdravlja te da mora biti uz nju. Nedugo zatim, postao je menadžer Sautemptona. Ni on nije odoleo pozivu iz Engleske. Sažov mandat u Palasu, makar po rezultatima, sada liči na Stilovo vreme na jugu ostrva. Videćemo samo hoće li se zadržati duže.

Sistem igre Lansa ove sezone nije mnogo drugačiji od prethodne. Zna se početni raspored, tri štopera, dva ving-beka i tako dalje. Međutim, sastav je dosta promenjen i nije ti baš onaj isti Lans od pre šest meseci, a veliko je pitanje da li je (ne)kvalitetniji. Na osnovu svega viđenog, ovaj sastav je manje potentan od prošlogodišnjeg. Pogotovo u veznom redu. U sistemu koji se forsira, centralnu ulogu u svemu trebalo bi da imaju dva vezna fudbalera. Ona dvojica koja su iznela te zadatke prošle sezone na izvanrednom nivou sada nisu u klubu. U slučaju Sangarea, to je ona priča o Lensu kao klubu koji veličinom, statusom pa ni novcem ne može da parira premijerligašima. Brentford je istresao kesu i Lans nije imao kud. Dobili su novac, igrač priliku da igra u jačem takmičenju, ali je klub ostao bez najboljeg veznog fudbalera kojeg nije uspeo da zameni. A nije ni da je to lako. Transferi poput Sangareovog ne dešavaju se često. Za samo jednu sezonu Lans je potrošenih 13 miliona za njegovo dovođenje naplatio sa 48 prodajnih miliona. Skoro četiri puta više. I onda nije ni lako naći opet nekog novog koji će biti takav profil.

Jer Sangare je pokazao sve. I kao šestica, osmica, bilo ga je i u završnici, pakovao je asistencije, jednostavno jedan moderni all-around igrač. Sangare je tokom prethodne sezone izgradio ozbiljno partnerstvo u centru sa Adrienom Tomasonom, koji je bio kapiten ekipe i pravi lider na terenu. Na žalost navijača Lansa, i on je bivši, jer je letos otišao kao slobodan igrač u Ren. Imao je tri gola i devet asistencija u Ligi 1. Ali nije Tomason samo statistički bio dobar par Sangareu. Njih dvojica su bili i fizički dominantni. Jednostavno, bio je to jedan od najdinamičnijih parova u veznom redu kada je reč o Ligi 1. Njih dvojica bili su osovina ideja Pjera Saža i sistema igre u kojem je veliki pritisak na dvojici veznih fudbalera koji moraju igrati u oba pravca. I onda kada ih izgubite, veoma je teško dovesti prave zamene. Lans to nije uspeo da uradi. Od veznih fudbalera koji je uglavnom bio u rotaciji kada Sangare i Tomason pauziraju, tu je Andrija Bulatović. Međutim, i njegov status ove sezone nije baš na nivou, recimo, proleća kada je igrao dosta kod Saža. Sada igra manje, ponekad je u startnih 11, često i presedi na klupi čitavu utakmicu. Amadu Haidara je, s druge strane, neko kome se ove sezone više veruje. On je i iskusniji od Bulatovića, imao je neke sjajne partije u Ligi šampiona, a mogu ga se dobro setiti navijači Crvene zvezde kada je nastupao za Lajpcig i odigrao vrhunski meč u Beogradu.

Majkl Kuizans i Jasin Titraui bili su opklada kluba ovog leta. Za sada su baš daleko od učinka dvojca Tomason - Sangare i pitanje je da li uopšte mogu biti zamene za njih. Kuizans je nekad bio veliki talenat, nadali su se u njega u Bajernu, ali nikada nije dogurao do neke velike scene poput Lige šampiona. Lans ga je platio Herti oko 3,5 miliona. Titraui je stigao iz belgijske lige, iz Šarloe, za oko 8 miliona. I nije samo to priča o milionima, Lans bi od Koma možda izgubio i sa Tomasonom i Sangareom, ali teško da bi primio baš devet. Može se jedino zaključiti da za sada klub nije uspeo da zameni pomenutu dvojicu na pozicijama koje su za Lansov sistem igre baš ključne. I ako bismo se osvrnuli na pobedu nad Slavijom, došla je na mišiće, na kraju utakmice golovima Tovana i Agilara u nadoknadi i to uz igrača više.Nije sramota izgubiti, ali primiti devet golova je zaista težak momenat. Pre svega psihološki. Ekipa koja je bila itekako ubitačna prošle sezone sada deluje kao bokserska vreća za udaranje. Načeo je Briž, a u potpunosti pocipao Komo. I da se vratimo na početak priče. Dinamo je izgubio 9:2 od Bajerna. Svi znamo ko je minhenski gigant. Lans je izgubio od Koma, malog kluba sa velikim srcem i najneverovatnijom pričom. Možda bi i Lensu lakše palo da je primio devet od Bajerna ili Barselone, ali ostaće upisani u istoriji Lige šampiona kao klub koji je jedini dozvolio gostu da mu devet puta zatrese mrežu. I to je ono što će ostati u knjigama.