Željo iz Češira

Sindikati železnice širom sveta su osnivali klubove uglavnom iz istog razloga, da svojim članovima omoguće razonodu i mogućnost bavljenja sportom, koji je pre stotinak godina zaludeo svet. Tako je nastala Lokomotiva iz Moskve, Lokomotiva iz Sofije, na eks-ju prostorima najveći reprezent je svakako sarajevski Željezničar, ali postoji i bezbroj, drugih, malih Lokomotiva.

No pre svega toga, u kolevci fudbala nastao je klub čija je sudbina vezana za vozove i prugu, ali koji za razliku od dalekih srodnika nema baš trofeja kojima bi se mogao podičiti, u pitanju je Kru Aleksandra.

Grad Kru je jedno od najvećih pružnih čvorišta u Britaniji, a nekada je bio i centar proizvodnje i popravki Lokomotiva. Za opštinu od 70-ak hiljada stanovnika, vozovi su bili uglavnom osnovni izvor prihoda.

U jeku razvoja grada, pre skoro 150 godina, tačnije 149, nastao je i fudbalski klub, lokalni ponos, Kru Aleksandra. Kao po nekom nepisanom pravilu, kriket klub je u pauzama od svojih obaveza želeo razonodu, a rastuća popularnost fudbala ih je "primorala" da izaberu baš taj sport. A nadimak kluba je potekao upravo od glavne industrije u gradu, železnice.

Nije se Kru, naosvajao trofeja, čak, ni naigrao velikih utakmica ako se izuzmu derbiji sa Port Vejlom, jer su većinu svoje istorije proveli u nižim rangovima. Bili su osnivači druge lige 1892. godine, igrali su polufinale FA Kupa 1888. godine i to su im najveći uspesi. Čak ni u drugoj ligi nisu mogli da opstanu dugo, ispali su iz nje još početkom 20. veka, tačnije 1903. godine i trebalo im je, verovali ili ne tačno 101 godina da se tamo vrate, a tamo ih je odveo 2004. godine najveći menadžer u istoriji Dario Gradi.

Po završetku Prvog svetskog rata bili su deo trećeg ranga i dobar deo svoje istorije proveli su između trećeg i četvrtog stepenika engleskog fudbala.

Međutim i pored skromnog učinka na terenu, Kru je jako važan klub za istoriju engleskog fudbala i to iz više razloga. Kru drži rekord za najdugovečnijeg sponzora na dresu, a u pitanju je kompanija Mornflejk, koja se bavi preradom žitarica. Njihov logo je na prednjoj strani dresa stajao gotovo 22 godine (2003-2025), na preko 1.000 utakmica, a do saradnje je došlo iz vrlo simpatičnog razloga, klub i kompanija su komšije. Stadion kluba Gresti Roud se nalazi u istoimenoj ulici, a nedaleko odatle je i sedište ove kompanije.

Ovaj klub je u Engleskoj poznat i po radu sa mladim igračima, kako u pozitivnom, tako i negativnom smislu.

Iz njihove škole potekli su igrači poput Dina Eštona, Dele Adebola, Ešli Vestvud, Nik Pauel, Rob Džons, Deni Marfi i mnogi drugi. Dakle Kru, iako nikada nije igrao na najvišem nivou, davao je reprezentativce.

Prve mečeve u Engleskoj u dresu Krua odigrao je i legendarni golman Liverpula Brus Grobelar.

Rad sa mladim igračima bio je specijalnost za zaposlene u ovom malenom klubu. No, (inter)nacionalnu popularnost klub je stekao pre desetak godina, ali ne zbog lepih stvari.

Bivši fudbaler kluba, pitomac sa njihove akademije Endi Vudvard je izašao u javnost sa informacijom da je bio žrtva seksualnog zlostavljanja tokom perioda provedenog na akademiji. Ubrzo se javilo još nekoliko žrtava tadašnjeg trenera Berija Bernela i skandal je poprimio potpuno nove obrise. Čak 12 fudbalera, optužilo je bivšeg trenera za seksualno uznemiravanje i zlostavljanje, a situaciju je podgrejala i činjenica da je Bernel već tokom osamdesetih bio osuđen za slična dela u SAD-u.

Slučaj se nije mogao zataškati, žrtve su krivile klub, klub se pravdao da ništa o tome nije znao, a Bernel je osuđen na 30 godina zatvora. Kru se na kraju vansudski nagodio sa žrtvama i isplatio odštetu. U celoj priči najgore je prošao najdugovečniji menadžer u istoriji kluba Dario Gradi, koji je optužen da nije prijavio svoja saznanja. Iako je Gradi tvrdio da nije znao ništa i uputio javno izvinjenje žrtvama, oduzeta mu je počasna titula počasnog člana Reda Britanskog carstva (MBE) i doživotno je udaljen iz fudbala.

Razvoj mladih igrača, Kru Aleksandri donosio je velike svote novca kroz istoriju, a najveći izlazno transfer bio je prodaja Nika Pauela Mančester junajtedu 2012. godine u iznosu od šest miliona funti.

Danas je Kru, osrednji četvrtoligaš, već dve sezone siguran od ispadanja, ali i dovoljno daleko od borbe za plasman u viši rang.

Klub koji su osnovali železničari, dali mu nadimak po svom glavnom izvoru prihoda, nikada nije dosegao visine o kojima je možda sanjao. Kao u pesmi Nervoznog poštara i dalje čeka "voz za sreću, a život prolazi"...