Malo šta se može meriti sa Mensfildom

Gradić Mensfild nije mesto za koje bi svaki Englez mogao sa sigurnošću reći gde se nalazi, a možda bi se našao i neki koji za isti nije ni čuo. Pred kraj prošlog veka je verovatno najpoznatiji bio pivopijama zbog tamošnje pivare koja se ponosila svojim Mensfildskim gorkim i imala smele reklame u kojima se spominju Ronald Regan i Mihail Gorbačov. „Malo šta se može meriti sa Mensfildom“, misleći na njihov proizvod, bio je slogan koji je koristila pivara iz čije je bačve kap omiljenog fudbalskog pića potekla početkom ovog milenijuma.

Kad smo već kod fudbala, iako ga stanovnici ovog mesta iz okoline Notingema obožavaju i svim srcem su uz Mensfild Taun, možda bi bilo suviše ambiciozno iskoristiti isto takav slogan pivare da opišemo tamošnji najveći klub. Mada, daleko od toga da nije jedan od zanimljivijih u nižim ligama Engleske.

„Jeleni“, kako ih zovu zahvaljujući blizini Šervudske šume kojom su nekada u velikom broju šetale ove rogonje, nikada nisu osvojili značajniji trofej, niti su ikada u istoriji igrali u elitnom rangu. Čak su i u drugom poslednji put bili pre 23 godine, a veći deo svoje 129 godina duge istorije proveli su u trećem i četvrtom rangu.

Najponosniji su na sezonu 1968/69 kada su kao trećeligaši dospeli do četvrtfinala FA kupa pobedivši Vest Hem, koji je tada bio prvoligaš. Da čudo i nađu se u polufinalu sprečio ih je Lester, još jedan član elitnog ranga, koji je kasnije stigao i do finala gde je poražen od Mančester sitija.

Ova sezona donela je i onim mlađim navijačima plavo-žutih trenutke na koje će biti ponosni i koje će ceo život prepričavati. Iako njihov klub igra u trećem rangu gde je 16. na tabeli, što mu je u okviru realnih mogućnosti, Mensfild je jedna od najlepših priča ovosezonskog izdanja FA kupa.

Ne samo da je dogurao do najboljih 16 ekipa, već su njegove utakmice bile veoma zanimljive i pune golova. U uvodnim rundama su izbacili četvrtoligaše Harogejt i Akrington, a potom su krenuli da skidaju skalp i klubovima iz viših rangova. Prvo je pao Šefild junajted, a onda i premijerligaš Barnli, i to golom Luja Rida iz slobodnjaka u stilu Soboslaja.

https://x.com/FBAwayDays/status/2022728506627534867/video/1 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— FBAwayDays (@FBAwayDays) December 7, 2023

Na Fild Mil, najstariji stadion na kome se kontinuirano igra fudbal, još od 1861, a na kome Mensfild igra od kraja Prvog svetskog rata, došao je potom lider i, verovatno, budući šampion Premijer lige. U romantičnom i nostalgičnom ambijentu koji krasi ovaj teren, Mensfild je igrao ponosno i u najmanju ruku bio ravnopravan rival. Ipak, prelepi golovi Ezea i Maduekea sprečili su domaćina da ponovi uspeh od pre više od pola veka i plasira se u četvrtfinale, iako je Vil Evans u jednom trenutku izjednačio. Direktan fudbal koji je Mensfild pokazao doneo im je bar laskavo priznanje da je to bio prvi tim ove godine koji je protiv Arsenala imao xG veći od 2.00.

Ali, iako ovaj klub ima neka zanimljiva igračka imena, poput Tajlera Robertsa, ofanzivca sa 51 nastupom u Premijer ligi u dresu lidsa, napadača Lukasa Ejkinsa, koji se tek nedavno vratio u tim nakon što je odslužio zatvorsku kaznu pošto je automobilom usmrtio biciklistu pre tri godine, i Maksa Dikova, sina legendarnog napadača Mančester sitija Pola, glavne zvezde Mensfild Tauna se ne nalaze na terenu, već pored njega i u loži stadiona. Radi se o menadžeru Najdželu Klafu i izvršnoj direktorki Karolin Redford.

ATRAKTIVNA DIREKTORKA I SITUACIJA KAO IZ SERIJE

Na početku ovog veka Mensfild je tonuo sve niže na svim nivoima i bio u očajnoj finansijskoj situaciji, a glavni krivac bio je vlasnik Kit Heslam. Navijači nisu mogli da gledaju propadanje svog kluba, pa su se 2004. čak i fizički obračunali sa njim, ne bi li ga oterali. Tokom meča na Fild Milu utrčali su na teren, došli do lože u kojoj je sedeo i napali ga, zadavši mu nekoliko udaraca pre nego što su redari i policija stigli da reaguju. Bio je to trenutak kada je cela Engleska čula za Mensfild, pošto je to bila jedna od glavnih vesti u najvećim medijima.

Heslam je, ipak, otišao tek 2008, iako je još nekoliko godina posle odlaska ostao vlasnik stadiona, pa mu je klub plaćao naknadu za igranje na istom. Ali nije bilo ni tako lako naći novog kupca. Jedan od potencijalnih planirao je da promeni ime kluba u Harčester junajted po fiktivnom premijerligašu iz popularne serije Drim Tim, čime su se navijači oštro protivili. Prvo ga je kupio konzorcijum lokalnih privrednika, sa kojima klub ispada u petu ligu i tone u još veće dugove, a dve godine kasnije kao spasilac nailazi Džon Redford. Biznismen, koji se obogatio kao prodavac osiguranja i čije se bogatstvo procenjuje na 184 miliona funti, kupio je Mensfild za jednu funtu, ali je imao i obavezu da otplati dugove od oko pola miliona funti.

Ali nije 61-godišnji gospodin Redford u fokusu, već njegova skoro 20 godina mlađa izabranica Kerolin. Par se upoznao kada je ona, kao advokat po profesiji, došla na intervju za posao u njegovoj osiguravajućoj kući. Ubrzo po preuzimanju kluba, postavio ju je na mesto izvršnog direktora i sa 29 godina bila je jedna od najmlađih osoba na funkcionerskoj poziciji u engleskom profesionalnom fudbalu.

Mnogi sa podignutom obrvom i podsmehom potcenjivački gledali na ovaj potez, trpela je mnoštvo kritika i kleveta, ali se ispostavlja da zna svoj posao. Ubrzo po njenom dolasku 2011, klub se vratio u četvrti rang, a poseta na stadionu se skoro udvostručila. I to ne zbog njenog izgleda, već zahvaljujući kampanji koja se fokusirala na fan-zonu oko stadiona i „family-friendly“ politici kluba kojom su želeli da još više zbliže zajednicu. Uostalom, i sam klub je porodično vođen. Napravili su i novi trening centar, sada obnavljaju stadion i okolinu, a Redfordovi troše i 100 000 funti mesečno svog novca kako bi klub nastavio da normalno funkcioniše.

Od kada su u klubu, postali su bogatiji za trojicu sinova, od kojih su dvojica navijači Arsenala, kao i Džon. Naravno, Mensfild im je prvi klub, pa su na toj utakmici imali pomešana osećanja. Kako obožavaju Saku, roditelji su uspeli da srede i fotografisanje i autograme Arsenalove zvezde i nema sumnje da će to martovsko popodne dečaci zauvek pamtiti.

Iako je mogao da ima veze sa serijom Drim Tim, Mensfild sada podseća na drugu seriju – Ted Laso. U seriji, Rebeka Volton postaje vlasnica fiktivnog kluba nakon razvoda i u početku pokušava da ga sabotira kako bi se osvetila bivšem mužu koji je taj klub voleo više od svega. Zbog toga angažuje američkog trenera bez iskustva u fudbalu, ali se priča vremenom pretvara u nešto sasvim drugačije – ona počinje iskreno da brine o klubu i ljudima u njemu. Pritom, Rebeka i Kerolin poprilično fizički liče.

Redfordovi su, pak, u srećnom braku i želimo im da situacija u Mensfildu ne zaliči još više na onu iz serije, već da budu inspiracija za neku novu sa uspešnom pričom.

KLAFOVI I PSI KOJI SU VOLELI FUDBAL

Jedan od najvećih poraza Mensfilda desio se kasnih 60-ih u prijateljskom meču protiv Darbi Kauntija koji je tada vodio Brajan Klaf. On nekoliko godina kasnije preuzima Notingem Forest, a ostalo je istorija – promocija u najviši rang, osvajanje Kupa šampiona (današnje Lige šampiona) odmah po promociji, a potom i odbranjen naslov prvaka Evrope godinu kasnije. Više nego dovoljno za legendarni status u engleskom fudbalu.

Četiri decenije kasnije, njegov sin Najdžel vodi ekipu Mensfilda protiv jednog od najjačih timova sveta i ne bruka se. Iako mu kroz igračku, a potom i trenersku karijeru nije bilo lako jer je javnost na njega gledala kao na sina takve legende čije uspehe teško ko može da ponovi, uspeo da se i sam izbori za neke rezultate koji zaslužuju veliko poštovanje.

Kao igrač, može se reći da je postao legenda Foresta jer je na Siti Graundu proveo devet godina, doduše nakon evropskih titula, sa prosekom od gola na svaka tri meča. Najdžel Klaf je i prvi strelac hettrika u istoriji Premijer lige, budući da je prvog vikenda po formiranju iste, 14. avgusta 1992, postigao tri gola protiv Liverpula. Notingem je napustio zajedno sa svojim ocem godinu kasnije, pa sreću potom tražio u Liverpulu i Mančester sitiju pre nego što ju je našao u Barton Albionu gde je proveo deset godina i penzionisao se sa 42 godine 2008.

U Bartonu je i počeo svoju trenersku karijeru. U prvom mandatu tamo podigao ih je od sedme do pete lige pre nego što je pošao koracima svog oca u Derbi Kaunti. Klaf senior je sa „ovnovima“ osvojio titulu, ali junior nije bio tako uspešan u Čempionšipu tokom te četiri godine, već se više isticao po nekim lošim stvarima. Česte kazne, optužbe da je trenera Foresta šutnuo u koleno tokom gužve na terenu, nazivanje svog igrača, Tomasa Čivku, „ne previše bistrim“ uz dodatak da „može slobodno da se vrati u Vigan ili odakle je već došao, ne zanima ga“, samo su neke od stvari koje su obeležile njegov period na Prajd Parku.

U Šefild junajted je došao krajem 2013. Iako nije uspeo da ga uvede u drugu ligu, u prvoj sezoni je odveo tim do polufinala FA kupa, a sezonu posle do polufinala Liga kupa. Drugi mandat u Bartonu započeo je decembra 2015. i pod njegovim vođstvom se klub po prvi put u istoriji plasirao u Čempionšip, gde je proveo dve sezone.

I potom taj Mensfild. Nakon što mu je par puta zamalo izmakao plasam u Ligu jedan, uspeo je da uvede „jelene“ u treći rang. Sada je menadžer sa četvrtim najdužim stažom u četiri najbolje lige Engleske – samo su Harogejtov Sajmon Viver, Gvardiola i Arteta duže na klupama svojih timova.

Najdžel je, kao i otac mu Brajan, svoj život posvetio klubovima iz Midlendsa, iako su obojica rođeni na severoistoku Engleske. Sličan njemu je i po ideji o brzom, direktnom, napadačkom fudbalu, što je i dokazao protiv Arsenala, ali i još jednoj presimpatičnoj stvari.

Naime, Brajan je tokom svog mandata na klupi Foresta u trening centar dovodio Del Boja, svog zlatnog retrivera, a sada na treninge Mensfilda Najdžel dovodi Bobi, ženku mađarske vižle.

Bobi je prava terapeutkinja u klubu pošto povređeni igrači neretko imaju zadatak da je prošetaju dok Klaf vodi trening. Navodno, ime je dobila po Bobiju Zamori, kultnom napadaču koji je postigao gol za KPR protiv Derbija u finalu plej-ofa u sezoni tokom koje je Najdžel dobio otkaz.

Čast da upoznaju Bobi imali su i Gvardiola, kada je Siti igrao protiv Bartona u polufinalu Liga kupa 2019, i Arteta prošlog vikenda. I zaista treba da cene to jer to je engleski fudbal u svom najlepšem obliku.