Grenland – autonomna teritorija Kraljevine Danske i najveće ostrvo na svetu koje se nalazi u trouglu između Severnog pola, Islanda i Kanade. Dom je za oko 56 000 stanovnika koji žive u ekstremnim klimatskim uslovima. Većina je nastanjeno na zapadnim i jugozapadnim priobalnim delovima ostrva koji su nešto pogodniji za život i gde se nalaze sva najveća naselja, uključujući i glavni grad Nuk u kome živi oko 20 000 ljudi. Grenland je izuzetno bogat naftom, gasom i drugim mineralima, pa je u poslednje vreme došao u svetski fokus zbog najava Donalda Trampa da će ga SAD preuzeti pod svoju kontrolu.

 Njihova priroda, iako veličanstvena, izuzetno je negostoljubiva i otežava im bitisanje, ali su se odavno već navikli. Najveći problem tamošnjeg stanovništva nije to da je previše hladno, pošto je čak i u decembru prosečna dnevna temperatura oko 5 stepeni ispod nule, već taj što je uvek hladno, s obzirom da je i u letnjim mesecima prosek oko 10 stepeni u plusu. Predeli Grenlanda, iako očaravajući, posle nekog vremena umeju da postanu monotoni, pa izvesni deo stanovništva pati od depresije i ima problema sa alkoholizmom.

A šta je bolji lek protiv bilo kog oblika zavisnosti i depresije nego sport. Rukomet je, kao i u celoj Skandinaviji, timski sport broj jedan na Grenlandu, ponajviše zbog toga što se može igrati u dvoranskim uslovima tokom cele godine. Njihova rukometna reprezetnacije je čak učestvovala i na tri Svetska prvenstva, poslednji put 2007. u Nemačkoj kao predstavnik severnoameričke konfederacije, a takođe su i deo njihovih kontintentalnih takmičenja.

I pored brojnih otežavajućih okolnosti, fudbal je takođe veoma popularan među Grenlanđanima. Imaju 38 klubova i oko 5500 registrovanih fudbalera, što čini neverovatnih 10% stanovništva. Glavna prepreka što do sada nisu doživeli veći razvoj je, naravno, njihova geografska pozicija koja sa sobom nosi niz stvari – ekstremne hladnoće i večni led na gotovo celom ostrvu, pa se samim tim fudbal ne može igrati na otvorenom osim tokom letnjih meseci, a takođe je otežan i međugradski i međunarodni saobraćaj. Iz istog razloga imaju i probleme sa terenima, pa kako stadioni sa prirodnom travom ne postoje, sve do prvih godina novog veka se igralo na kamenitim i peskovitim terenima koji su uzrokovali i mnogo povreda igrača.

Vlada Grenlanda, u saradnji sa Danskom, je tada počela sa preuređivanjem postojećih terena i postavljanjem veštačke trave, pa ste svi nekad verovatno videli na društvenim mrežama nestvarne fotografije stadiona okruženih stenama i blizu mora u kome su lednici. Ali većina tih stadiona, zapravo, nema dimenzije potrebne za ozbiljnija takmičenja.

Veliki korak napravljen je 2016. kada je uz pomoć FIFA-e, koja kroz svoje programe radi na popularizaciji ovog sporta u izolovanim područjima, izgrađen stadion sa veštačkom travom najvišeg kvaliteta. On ima modernu drenažu i FIFA-in “quality pro” sertifikat koji dozvoljava igranje međunarodnih mečeva na njemu. Vlast i fudbalski savez ove teritorije imali su u planu izgradnju potpuno pokrivenog stadiona koji ispunjava najviše uslove na kojem bi se mogao igrati fudbal tokom cele godine, a inicijalna predviđanja su bila da je trebalo da bude gotov do 2020, ali on do dan danas nije izgrađen jer nisu našli investitore.

PLANOVI ZA REPREZENTACIJU 

Sva ta infrastruktura je važan korak ka narednom cilju za grenlandski fudbal – postati članica FIFA-e i neke od kontinentalnih konfederacija kako bi reprezentacija mogla igrati zvanične mečeve. Za sada su samo članica ConIFA-e, asocijacije koja ima 42 člana i sastoji se od fudbalskih saveza kompleksnih teritorija koji nisu članice FIFA-e, pa učestvuju na njihovim takmičenjima, uz neke prijateljske mečeve protiv sličnih teritorija, a igrali su i protiv Islanda, Farskih Ostrva, Bermude, Gibraltara i Turkmenistana. Poslednji meč odigrali su ovog juna protiv Južnog Šlesviga, teritorije na granici Nemačke i Danske. Njihov sadašnji selektor je Danac Morten Rutkjer, dok je kapiten Patrik Frederiksen, član domaćeg šampiona B-67. Reprezentaciju čine igrači iz domaćih, farskih ili danskih niželigaških klubova.

Kako je Grenland zvanično teritorija Danske koja se nalazi bliže severnoameričkom kontinentu nego Evropi, ima osnova da se diskutuje o tome da li bi potencijalno trebalo da budu deo UEFA-e ili CONCACAF-a. 

Za njih same, biti deo evropske kondeferacije značilo bi lakši transport, pošto imaju mnogo više letova do Islanda i Danske nego do Kanade ili SAD, veći nagradni fond i novčana pomoć, više prostora za napredak igrajući protiv najboljih timova, kao i naviknutost na evropski fudbal jer su neki njihovi reprezentativci igrali ili i dalje igraju u skandinavskim zemljama, a svi njihovi stanovnici su i punopravni građani Danske i Evropske Unije. Uostalom, i Farska Ostrva imaju isti status i sličan broj stanovnika kao Grenland, a već više od 30 godina su deo zvaničnih takmičenja.

Sa druge strane, ukoliko bi bili deo severnoameričkih takmičenja i kvalifikacija, kao što je to slučaj sa rukometnom reprezentacijom, njihov put do nekih većih rezultata bio bi mnogo kraći jer bi bili konkurentni sa nekim karipskim ostrvima. Takođe, trebalo bi da je lakše postati članica CONCACAF-a, mada je njihov zahtev da budu primljeni 2024. godine odbačen. To je verovatno jasan znak da su sami više zainteresovani da budu deo te konfederacije, a tu su i najave Trampa da će postati deo SAD-a. U svakom slučaju, svako putovanje do ili od Grenlanda je veoma skupo – karte za prvi direktan let američkog avio-prevoznika iz SAD-a do Nuka koštao je 1200 dolara, dok bi druga solucija bila presedanje u Rejkjaviku ili Kopenhagenu i podjednako veliki troškovi, pa samo zamislite logistiku potrebnu da reprezentacija, recimo, karipske Grenade stigne do Nuka.

PRVENSTVO TRAJE NEDELJU DANA

Elem, dok traju birokratske zavrzlame i napori da budu deo zvaničnih organizacija, lopta se na najvećem ostrvu sveta kotrlja jer se igraju domaća klupska takmičenja.

Grenlandsko prvenstvo, neka vrsta završnog turnira, je fudbalsko takmičenje sa najkraćom sezonom na svetu koja traje samo nedelju dana. Pre toga, početkom juna kada se većina snega u naseljima otopi, a sunce ne zalazi, fudbaleri izlaze na terene da se pripreme za nadolazeću sezonu. Tada se u svim regionima organizovuju mini-kvalifikacije na kojima jedna do dve najbolje ekipe izbori učešće na završnom turniru. 

Razlozi zašto prvenstvo traje tako kratko su jasni: ovaj deo godine je natopliji i najpogodniji za održavanje bilo kakvih aktivnosti na otvorenom kada je temperatura oko 10 stepeni celzijusa, a takođe imaju na umu da fudbaleri koji žive u drugim gradovima, inače amateri koji imaju poslove, moraju uzeti odmor da bi igrali.

Ovogodišnji turnir počeo je 28. jula i na njemu učestvuje 8 ekipa podeljenih u dve grupe. Grupu A čine B-67, K-33, IT-79, T-41, dok su u grupi B FK Nuk, FK Tugto, N-45 i G-44. Najbolje dve ekipe iz obe grupe proći će u polufinale.

Polovina navedenih klubova su iz prestonice – dva sa “normalnim” imenima, uz B-67 i IT-79, a imamo i dva kluba koji dolaze sa manjih ostrva – T-41 i G-44. Slično holandskim, farskim ili finskim klubovima sa dugim, komplikovanim imenima, umesto punog naziva koristi se skraćenica uz godinu osnivanja. Po imenu kluba K-33, najstarijem na ovoj teritoriji, vidimo da se fudbal tamo igra već 92 godine. 

Svi klubovi koji su deo ovogodišnjeg takmičenja dolaze sa zapadne obale Grenlanda koja je pristupačnija i na kojoj se nalaze najveća naselja, uključujući i Nuk. Od najsevernijeg kluba učesnika, T-41 iz gradića Asiat, do najjužnijeg,  K-33 iz Kakortoka, je više od 1000 kilometara razdaljine i oba su u istoj grupi, ali srećom po njih, sve utakmice završnog turnira igraju se uvek na istoj lokaciji. Po prvi put još od 2018. se on održava u glavnom gradu, na najboljem stadionu u zemlji.

Najseverniji klub je trebalo da bude UB-33 iz Upernavika, gradića na ostrvu koje se nalazi 800 kilometara unutar Arktičkog kruga, ali su se povukli iz takmičenja. Nije redak slučaj da klubovi koji su igrom zaslužili mesto na završnom turniru moraju da odustanu od istog zbog prevelikih troškova dolaska u Nuk ili komplikovane logistike. To posebno važi za klubove sa istočne obale koji bi u tom slučaju morali da putuju brodom ili manjim avionima, u kojima verovatno ne bi bilo mesto ni za ceo tim, pošto putevi koji spajaju dve obale ne postoje zbog večnog leda na velikoj većini ovog ogromnog ostrva.

Branilac titule je već dve sezone B-67, koji je inače i najuspešniji klub Grenlanda sa 15 titula, a posebno su dominantni od 2010. gde su do danas osvojili 9 titula, uz dve sezone pauze zbog korona virusa. Jedan od najboljih fudbalera ovog kluba, 27-godišnji Ari Herman ima i iskustvo igranja u akademijama i rezervnim timovima danskih Silkeborga i Viborga, a ujedno je i reprezentativac Grenlanda. 

Zanimljivu životnu priču ima trener B-67, Tekle Gebrelul. Naime, on je Etiopijac rođen 1969. u Eritreji koji je još kao dete bio vojnik u tom nestabilnom području pre nego što je 1987. emigrirao u Dansku. Tamo je u novinama pročitao članak o Grenlandu, video slike, oduševio se njime i poželeo da živi tamo. Kako fudbal obožava još od detinjstva kada je u Africi igrao bosonog, u međuvremenu je igrao u niželigašu iz Kopenhagena, a njegov tamošnji trener mu je pomogao da završi školu za trenera. Očaranost Grenlandom nije splasla, pa je 2004. video da klub odatle traži trenera, aplicirao je i dobio posao u B-67. Tamo ne samo da je osvojio brojne titule sa klubom, već je kasnije bio i na mestu selektora fudbalske i futsal reprezentacije. Na Grenlandu ima status fudbalske legende jer je malo ljudi koji su uradili više za ovaj sport na ovom ostrvu, a u “neslobodnom” vremenu je nastavnik fizičkog i higijeničar.

Najveći rival aktuelnog šampiona biće N-48 iz Ilulisata, naselja koje se nalazi severno od Nuka, koji je 12 puta bio prvak. Ova dva kluba su osvojili svaku titulu od 2018. pošto je N-48 bio krunisan 2019. i 2022, a poslednji klub koji je podigao pehar pre njihovog niza je IT-79.

B-67 je zaista nivo iznad svakog kluba na ovoj teritoriji i u ovogodišnje izdanje ušao je kao najveći favorit za titulu. Imaju ubedljivo najbolje uslove. Ipak, upravo IT-79 priredio je ogromno iznenađenje u 2. kolu pobedivši ih sa 1:0 čime su obezbedili prvo mesto nakon što su obe ekipe pobedile u uvodnoj rundi, pa ostaje da vidimo hoće li to pokvariti šampionske ambicije za B-67.

Utakmice koje se igraju obično u 18.30h i 21h po našem vremenu možete pratiti i uživo na Jutjub kanalu Kalaalit Nunaata Radioa 2, a tu možete naći i reprize mečeva. 

https://www.youtube.com/watch?v=rgCSXoYCzm0&ab_channel=KalaallitNunaataRadioa%7CKNRTV