Velika Britanija je puna tradicionalnih klubova, čija je priča inspirativna, velika i odiše nekim vanvremenskim detaljima. Međutim, lepi primeri mogu da se pronađu i među klubovima čija istorija nije duga, odnosno, koji su na trenutak bili samo igračka u rukama bogatog vlasnika, ali koji lokalnoj zajednici znače više od života. Takav je (bio) klub Rushden & Diamonds. 

Na obalama reke Nin, između zelenih polja Nortemptonšira, 1992. godine rodio se novi klub, koji je nastao fuzijom dva mala, Rushden Town i Irthlingborough Diamonds. Cilj je bio  spojiti snage kako bi se stvorilo nešto veće. Rodio se Rushden & Diamonds FC – klub koji će predstavljati dva gradića, koji su sanjali veliki san, odnosno izlazak iz amaterskog nivoa na veliku scenu. 

Klub je osnovao vlasnik čuvene fabrike za proizvodnju obuće „Dr. Martens“ Maks Grigs, i od dva provincijska tima, koji su zabavljali lokalce, stvorio ekipu koja je iz godine u godinu preskakala amaterske rangove i došla do čuvene Konferencije. Ipak, rapidan uspeh kroz niželigaški fudbal, nije bilo moguće ponoviti u ligi koja je vrh amaterskog fudbala. San o fudbalskoj ligi, odnosno kako se domoći profesionalnog ranga takmičenja odložen je na pet godina. Konferencija je bila značajno ozbiljniji nivo, odnosno 12, dva puta četvrta, jednom druga pozicija jasno su pokazale „dijamantima“ da ima i klubova sa većim budžetima i ambicijama. 

Ali konačno 2001. godine, ovaj simpatični klub je uspeo da se domogne pozicije broj jedan, i da ostvari dugogodišnji san, ulazak u profesionalne vode. Grigsovi apetiti tek tada su porasli. Cilj je bio da se u što kraćem roku ekipa dovede do Premijer lige, a onda ko zna. Maštao je o Evropi, titulama, a klub je postepeno rastao. U prvoj sezoni, izboren je plej-of, ali je u finalu koje je odigrano na neutralnom terenu u Kardifu, kao pobednik izašao Čeltnem. Grigs je to doživeo kao težak poraz, pa je već za narednu sezonu najavio plasman u rang više i uspeo je. Osvajanjem Lige 2, izborena je promocija u viši, odnosno treći rang, ali dalje neće moći. Ispostaviće se to poslednjom promocijom u istoriji kluba i najavom njihovog pada. 

Mala zajednica ne može da sebi priušti premijerligaša, narodski rečeno ne pripada joj. I treći rang je bio preveliki zalogaj, a to će „dijamanti“ saznati na teži način. Preveliko oslanjanje na finansije jednog čoveka, dovelo ih je u nepovoljan položaj. Pad ulaganja počeo je da gomila dugove, krenule su trenerske vrteške i pad je bio neminovan. Samo jedna sezona u trećem rangu, a onda su kola krenula nizbrdo. Ponovo četvrti rang, samo jedna sezona i povratak u amaterski fudbal već 2006. godine. 

Tokom 2010. prvi crni oblak nadvio se nad Nin Parkom. Golman Dejlberts je izvršio samoubistvo. On se nije pojavio na stadionu pred meč FA Trofeja protiv Istvud Tauna. Nakon što je pronađen u svojoj kući, meč je otkazan, a on kasnije proglašen igračem sezone. Povod za samoubistvo, bila je afera njegove verenice sa saigračem, inače rođenim bratom Džona Terija. 

U Konferenciji ostaju do 2011. godine kada zbog duga od 750.000 funti i nemogućnosti isplate bivaju izbačeni. Pokušan je spas i prijavljivanje za niži osmi rang, ali nije uspelo. Dagenham & Redbridge je 7. jula 2011. prestao da postoji. 

No, lokalna zajednica nije želela da odustane. Samo par dana nakon gašenja, osnovan je novi klub istog naziva. Počelo se od samog dna, da bi danas, 2025. godine došli do osme lige. „Dijamanti“ su vaskrsli kao feniks. Ponovo sijaju, možda smanjenim sjajem. Ali ponovo sijaju.