Nekada je NBA All-Star utakmica bila sinonim za spektakl koji se ne propušta. Bila je to prilika da se najbolji igrači sveta odmere u utakmicama koje su imale i takmičarski karakter, jer mentalitet "najboljih od najboljih" bio je takav da niste hteli da pustite protivnika da se "šepuri" ni u jednom trenutku, pa čak ni u revijalnom duelu protiv vas.

Međutim, danas All-Star vikend više podseća na neobavezni šuterski trening, u kojem odbrana ne postoji, a rezultat postaje sporedna stvar.

Liga očajnički želi da promeni neke stvari i vrati sjaj ovom događaju, jer brojke koje All-Star vikend donosi su užasne, a to je jedino merilo koje se računa.

Tako, na primer, All-Star vikend 1993. godine pratilo je 23 miliona stanovnika SAD, dok je 2023. godine gledanost pala na svega 4,6 miliona.

Bilo je mnogo predloga kako spasiti All-Star vikend, ali problem nije toliko u formatu koliko u samim igračima koji učestvuju.

Ali, krenimo redom.

Prva NBA All-Star utakmica odigrana je 1951. godine, a ideja je bila jednostavna – okupiti najbolje igrače lige i videti ko je zaista najbolji. U tim ranim danima, iako je format bio revijalan, igrači su se trudili da dokažu svoju superiornost, pa su dueli imali takmičarski naboj. Bio je to događaj prestiža, gde su zvezde poput Boba Kuzija i Bila Rasela igrale ozbiljnu košarku, bez obzira na prijateljsku atmosferu.

Ceо format preuzet je iz bejzbola i MLB lige i postao je instant hit.

Odjednom, zvanje All-Star igrača dobilo je na značaju, i taj prestiž održao se do danas, toliko da se uključuje i kao klauzula u ugovorima.

Zlatna era All-Star utakmica bile su osamdesete godine, najviše zahvaljujući stvarnom naboju koji je postojao između Istoka i Zapada, pre svega zbog rivalstva Boston Seltiksa i Los Anđeles Lejkersa.

Leri Bird i Medžik Džonson nisu hteli ni delić sekunde da popuste jedan drugom, a u takvoj atmosferi pojavio se Majkl Džordan, jedan od najboljih svih vremena, poznat po svojoj kompetitivnosti koja je postala kultna.

Takve zvezde nisu dolazile da se zabave i glupiraju pred kamerama – dolazile su da pobede.

Mečevi su imali takmičarski intenzitet, publika je mogla da vidi ozbiljnu odbranu i pravu igru.

Možda najbolji pokazatelj toga jeste činjenica da ni samom Džordanu nije bilo dozvoljeno da na svom prvom All-Staru "pusti krila" – veterani su ga ozbiljno testirali i naterali da zaradi svoje mesto među elitom.

Poslednja velika zvezda koja je razumela koncept All-Star utakmice bio je Kobi Brajant.

Momak koji je imao taj MJ takmičarski duh i koji nikada, ni na treningu, nije igrao sa manje od 100 odsto. Postojali su dueli u kojima je i Lebrona Džejmsa naterao da zapravo igra košarku tokom All-Star meča, i to je neki od poslednjih pravih okršaja koji su ostali zabeleženi.

Danas, međutim, NBA All-Star izgleda potpuno drugačije. Poslednje decenije obeležene su rapidnim padom takmičarske atmosfere. Igrači izbegavaju kontakt, odbrana je gotovo nepostojeća, a gledamo mečeve u kojima se postiže preko 350 poena. Format je menjan nekoliko puta – od uvođenja kapitena koji biraju timove do dodavanja Elam Ending pravila – ali sve to nije uspelo da vrati takmičarski duh.

U All-Star utakmici 2023. godine, Džejson Tejtum postigao je 55 poena, što bi nekada bilo neverovatno, ali u eri bez odbrane i sa šutevima bez pritiska, postalo je gotovo nevažno. Lebron Džejms je sam priznao da igrači više ne žele da rizikuju povrede u ovim utakmicama, što je razumljivo, ali je ubilo draž događaja.

Predloženo je nekoliko načina za "oživljavanje" utakmice.

Zbog sve većeg broja NBA zvezda na svetskom nivou, predlagano je da se jedne godine organizuje meč Tim sveta – Tim SAD, ali kako je proslavljeni as Partizana, Efesa i Sijetl Supersoniksa Predrag Drobnjak rekao, sami Amerikanci ne žele taj meč.

Kako on tvrdi, igrači poput Janisa i Jokića mogli bi zapravo da igraju pravu košarku i ponize američke zvezde.

Predlagano je i da se u igru uloži novac, što će se i desiti ove godine u novom formatu sa tri tima po osam igrača, pa ostaje da se vidi koliko će to promeniti situaciju.

Međutim, dovoljno je pogledati osamdesete godine i takmičenje u zakucavanju – tada smo gledali kultne duele Majkla Džordana i Dominika Vilkinsa, dok danas gledamo momka koji je daleko od NBA terena i igra u razvojnoj ligi – Mek Meklanga.

Lebron je više puta moljen da se pojavi u takmičenju u zakucavanju, ali je zvezda Lejkersa to uporno odbijala. Strah od gubitka, promašaja, okrutnog viralnog sveta... Ostaje da se nadamo da će barem na utakmici da bljesne neka polu-defanziva, ako ništa drugo.