Kada je Orlando Medžik 2022. godine odlučio da kao prvog pika na draftu izabere Paola Bankera, bilo je jasno da planiraju da grade budućnost tima oko njega. Tri godine kasnije, odluka je zacementirana najskupljim ugovorom u istoriji franšize.

Bankero i Orlando dogovorili su petogodišnje produženje saradnje vredno 239 miliona dolara, koje će stupiti na snagu od sezone 2026/27. Ugovor uključuje opciju igrača za poslednju sezonu, a može narasti i do 287 miliona ukoliko Bankero osvoji MVP priznanje, titulu najboljeg defanzivca lige ili bude izabran u neku od All-NBA petorki u sezoni 2025/26. U tom slučaju, Bankero bi ostvario supermaksimalni status već sa 23 godine.

Ono što je Orlando video 2022. godine sada je teško osporiti. Bankero je u prve tri NBA sezone postigao preko 4.000 poena, uhvatio više od 1.300 skokova i podelio više od 900 asistencija. Takvo nešto do tada su uspeli samo Lebron Džejms i Luka Dončić, pre 22 godine. Njegov rast je bio konstantan, a povreda mišića u petoj utakmici prošle sezone, zbog koje je propustio 34 uzastopna meča, samo je privremeno usporila ono što se čini kao nezaustavljiv uspon.

Sezonu je završio sa prosekom od 25,9 poena i 7,9 skokova, a u plej-of seriji protiv Bostona, iako poražen, podigao je nivo igre na 29,4 poena i 8,4 skoka. U igri koja se sve više oslanja na sisteme i funkcionalnost, Bankero je ostao jedna od onih figura koje donose rezultat bez previše filozofije – kroz konstantnost, fizikalije i sposobnost da preuzme odgovornost.

Produženje ugovora Bankeru ne dolazi izolovano. Orlando je prethodno obezbedio budućnost i drugih stubova tima. Franc Vagner je potpisao petogodišnji ugovor vredan oko 225 miliona dolara (prosečno 45 miliona po sezoni), dok će Džejlen Sags u istom periodu zarađivati 150,5 miliona. U međuvremenu, Medžik je doveo i Dezmonda Bejna, čiji ugovor iznosi 163,2 miliona u naredne četiri sezone.

U teoriji, Orlando sada ima četvoricu igrača koji bi mogli biti okosnica plej-of tima na Istoku, ako ne i ozbiljnog izazivača. Problem je što sve to dolazi uz konkretnu cenu – i to ne samo u novcu.

Sa dva igrača pod supermaks ugovorom i još dvojicom visoko plaćenih, Orlando se kreće ka prvoj i potencijalno drugoj „apron“ granici salary capa, što značajno komplikuje fleksibilnost tima. Pravila kolektivnog ugovora su jasna – timovima koji pređu te granice ograničava se mogućnost potpisivanja novih igrača, korišćenja mid-level izuzetaka, pa čak i razmena koje uključuju veće razlike u platama.

Drugim rečima – kako god da slože roster oko ovog kvarteta, manevarskog prostora biće jako malo.

Zanimljivo je da će Bankeru, Vagneru i Sagsu svi aktuelni ugovori istovremeno isteći – nakon sezone 2029/30, ukoliko Bankero ne iskoristi svoju opciju za 2030/31. godina tada postaje raskrsnica: ostati zajedno, ući u novu rundu pregovora sa još većim ciframa, ili se razići nakon (potencijalno) osam zajedničkih sezona.

A do tada – postoji prostor za rast. Orlando ima možda i najkompletnije mlado jezgro u ligi. Sa Bankerom kao liderom i Bejnom kao iskusnim šuterom i „spacing“ garantom, tim bi mogao biti konkurentan već naredne sezone. Posebno ako se Sags nastavi razvijati kao elitni defanzivac na spoljnim pozicijama, a Vagner zadrži svoju efikasnost i igračku zrelost.

Rizik postoji – kao i uvek kada se ulaže toliki novac u igrače koji još nisu ušli u svoj „prime“. Ali, ako Orlando ne želi da i dalje bude tim koji „gradi za budućnost“, već da konačno postane tim koji konkuriše sada, onda ovo nije samo logičan, već i nužan potez.

Nekako, ekipa iz grada Diznija je ponovo, posle mnogo godina – konkurentna. A to garantuje dobru zabavu.