Mongolija – zemlja triput veća od celog Balkanskog poluostrva u kojoj živi tek nešto više od 3 miliona ljudi, a polovina njih u prestonici Ulanbatoru. Većinu površine, pak, zauzimaju pustinje, planine i stepe na kojima i dalje žive nomadi i divlji konji. Kada pomislite na Mongoliju, fudbal vam sigurno neće biti među prvim asocijacijama. Neće ni samim Mongolcima jer fudbal u ovoj ogromnoj zemlji, za šta je zaslužan veliki osvajač Džingis-kan, nije ni među 5 najpopularnijih sportova. Streličarstvo, trke konja i rvanje su njihovo sveto trojstvo, a pri vrhu su i dizanje tegova, stoni tenis i drugi borilački sportovi. Od konvencionalnih, najviše uspeha u poslednje vreme donosi im košarka, posebno basket 3x3, u kojem su među boljim selekcijama sveta u obe konkurencije.

Ali fudbal, kao vazduh, uvek nađe način da bude svuda i zauzme svoje mesto, a njegov napredak u toj državi je očigledan i nezadrživ. Sve više stranih trenera i fudbalera okuplja mongolska Premijer liga, a među njima je i Srbin - Nemanja Kruševac, koji je bio naš sagovornik i koji će nam reći kako je to biti fudbaler na nesvakidašnjoj destinaciji, ali i približiti tamošnju kulturu.

Kruševac je 26-godišnji centralni vezista. Nakon mlađih kategorija u čačanskom Borcu, igrao je za Budućnost iz Dobanovaca, Trajal, Zlatibor, Takovo i Slogu iz Kraljeva, odakle je tokom zime početkom 2022. otišao u Mongoliju. Tamo se svojim partijama, zalaganju na treninzima i utakmicama, kao i profesionalnom pristupu prema obavezama izborio za status jednog od najboljih igrača lige.

Rođen si u Kraljevu, a baš u ekipi Sloge si proveo i veći deo fudbalskog života u Srbiji. Igrao si i za još nekoliko klubova, ali deluje da ti je Sloga u srcu. Možeš li nam reći nešto više o svojim počecima i tom delu svoje karijere?

„Tako je, rođen sam u Kraljevu i debitovao sam za Slogu u seniorskom fudbalu u zonskoj ligi „Morava“. Bili smo ubedljivo prvi i onda se videlo da imam kvalitet za nešto više, tako da sam hteo da oprobam sebe u jačem stepenu fudbala. Otišao sam u Budućnost iz Dobanovaca koja je tada igrala u Prvoj ligi, a nakon toga sam igrao i za Trajal i Zlatibor. Iako nisam dobio veliku šansu i minutažu, nisam odustajao i tražio sam sebe. Zatim sam se vratio u Slogu iz Kraljeva koja je tada bila promovisana u Prvu ligu, gde mi je Boris Bunjak ukazao veliko poverenje i dobio sam pravu minutažu. Kako sam rođeni Kraljevčanin i sa Slogom sam igrao u Zonskoj, Srpskoj i Prvoj ligi, ona mi je uvek u srcu, iako sam mlađe kategorije proveo u Borcu iz Čačka.“

Kako je došlo do toga da završiš u Mongoliji u ekipi Ulanbatora? Šta ti je bila prva pomisao kada je stigla ponuda, da li si se kolebao?

„U Mongoliju sam došao na poziv tadašnjeg trenera Vojislava Bralušića, koji je iz Užica, i koji je radio dugi niz godina u tamošnjem fudbalu. Iskreno, nisam ništa znao o mongolskom fudbalu, ali mi je to delovalo jako primamljivo i prihvatio sam bez razmišljanja. Pomislio sam da je to to, možda je to neki moj fudbalski put koji bi trebalo da prihvatim i pratim.“

Ulanbator je poznat po svojim oštrim zimama, za šta je zaslužna njegova geografija pošto se nalazi u uvali na 1350 metara nadmorske visine. Kakvi su bili prvi utisci po dolasku tamo? Da li si se brzo prilagodio i kakvi su Mongoli? 

„Čim sam sleteo na aerodrom u Ulanbatoru, hladan vetar me je vratio nazad. Jako je hladno, što dokazuje i sama činjenica da je to najhladniji glavni grad na svetu, ali brzo sam prihvatio sve i adaptirao se. Generalno, stranci treba da se adaptiraju i prilagode gde god da odu, tako da nisam imao problem i veoma brzo sam se adaptirao. Mongoli su slični nama, otvoreni, druželjubivi, opušteni... Tako da nije bilo problema, a to pokazuje i činjenica da sam ostao ovde više od 3 godine.“

U Premijer ligi Mongolije takmiči se 10 klubova, od čega je 7 iz prestonice. Kako bi smanjili troškove, umor i vreme zbog dugog putovanja, sve utakmice se igraju na dva stadiona u Ulanbatoru koji pripadaju savezu i nalaze se jedan do drugog, a imaju i jedan pokriven u slučaju loših vremenskih prilika. U suprotnom, morali bi da putuju u Hovd, koji je na krajnjem zapadu zemlje, Deren, koji je u centralnom delu i Hangarid, iz grada na severu Mongolije. Klubovi imaju pravo na 6 stranaca, dok učesnik kontinentalnog takmičenja ima pravo na dodatna četiri. Ubedljivo najviše legionara dolazi iz Japana, a potom iz Južne Koreje. U ligi rade i četvorica trenera iz Brazila, Nemačke, Portugala i Italije. Šampion i vicešampion idu u prelimirarnu rundu kvalifikacija za Čelendž kup, trećem po snazi kontinentalnom takmičenju, pretposlednji na tabeli igra plej-of utakmicu za opstanak sa drugoligašem, dok poslednji ispada direktno. Sezona ima 27 kola pošto svako igra sa svakim po tri puta i traje od avgusta do jula, sa pauzom od kraja oktobra do sredine marta zbog hladnoće. 

Približi nam malo ligu - kakav je opšti kvalitet lige, koliko napreduje, da li se ulaže i koliko donose stranci?

„Generalno se igra jako brz fudbal, visok je tempo i ritam sa dosta trčanja, ofanzivnih i defanzivnih tranzicija. Mongoli, kao domaći igrači, su genetski prespremni, ali imaju nedostatke na taktičkom planu, tako da mi stranci donosimo mnogo. Međutim, sada ovde radi i dosta stranih trenera, tako da verujem i siguran sam da će fudbal brzo napredovati, pošto ima velikog prostora za napredak. Ovde fudbal nije sport broj jedan kao u svetu, ali radi se na tome.“

Da li bi mogao da je uporediš sa ovdašnjim fudbalom?

„Iskreno, naš fudbal je napredniji taktički, a mongolski fudbal je mnogo dinamičniji sa više ritma i tranzicija, a takođe se igra na veštačkoj travi i zbog toga se lopta brže kreće, pa je i sam fudbal brži.“

Sa Ulanbatorom si u sezoni 2022/23 osvojio titulu i kup, a igrali ste i AFC kup, drugo po snazi kontinentalno takmičenje u Aziji, u grupi sa dva tajvanska i timom iz Makaa, gde vam je samo jedan gol falio da prođete u narednu fazu. Uz to si se etablirao kao jedan od najboljih igrača lige. Kako bi opisao vreme provedeno u tom klubu?

„Tako je, osvojio sam ligu i kup, a na 27 utakmica u kojima sam bio starter, ostvarili smo 26 pobeda i 1 remi. Završio sam sezonu bez poraza i time ispisao istoriju mongolskog fudbala. Potom je tu bio i AFC kup, gde smo ostvarili četiri pobede, a ja sam postigao dva gola. Ponestalo je sreće za prolazak, ali sve u svemu, imao sam lep period tamo. Onda je usledio pad kluba, pa sam sreću pronašao u Falkonsu i u to se ispostavilo kao pravi potez.“

U redove aktuelnog šampiona, SP Falkonsa, Kruševac prelazi u avgustu prošle godine, a oni su ga videli i kao bitno pojačanje za kontinentalno takmičenje. Od stranaca su u klubu i pet Brazilaca, dva Japanaca i Rus. U grupi E AFC Čelendž kupa, ekvivalentu Ligi Konferencije, mongolski tim dobio je izuzetno teške protivnike – Maduru, šampiona Indonezije, koji dolazi iz jedne od jačih liga Azije u kojoj se ulaže ogroman novac, kao i Svaj Rieng iz Kambodže, koji je kasnije stigao do finala. Ulanbator je bio domaćin grupe, a svako je sa svakim igrao jedanput. Sa Madurom su odigrali 0:0, dok su od Rienga izgubili 2:1, a oba gola protivnik je dao sa bele tačke. 

I pored tako teške grupe, malo je falilo da vi prođete dalje. U domaćoj ligi ste na vodećoj poziciji. Kako si zadovoljan sezonom na timskom planu?

„Pokazali smo da su mongoski fudbal i mongolska ekipa respektabilni u Aziji, a takođe smo iskoristili i prednost domaćeg terena. Ni ovoga puta nismo imali sreće, ali nadam se da sledeći put idemo u četvrtfinale. Zadovoljan sam sezonom, ove godine mongolska liga je jako izjednačena, ali 8 kola pre kraja imamo 6 bodova prednosti i verujem da ćemo postati šampioni.“

I kod sadašnjeg trenera, Brazilca Artura Fereire, kao vezista koji izvodi i prekide imaš ogroman uticaj na tim. Da li si zadovoljan individualnim učinkom u novom klubu? 

„Zadovoljan sam, ali uvek ima mesta za napredak. Imam veliko poverenje trenera, tako da u zavisnosti od taktike, protivnika, svoje ekipe, igram defanzinog ili centralnog veznog. Sve u svemu, zadovoljan sam i timskim i individualnim učinkom.“

Ko ti je bio uzor na toj poziciji, na koga si se ugledao ili se i dalje ugledaš?

„Uglavnom su to vezni „box-to-box“ igrači, svestrani, koji mogu da igraju u oba pravca jer je fudbal danas dinamičniji, brži, bez mnogo dodira sa loptom, uglavnom jedan, do dva... Uglavnom posmatram te igrače i pokušavam da izvučem najbolje što će meni pomoći.“

Reprezentacija Mongolije se nalazi na 187. poziciji FIFA rang liste i nikada nije bila blizu plasmana na Svetsko prvenstvo ili Kup Azije. Samo trojica reprezentativaca ne igra u domaćoj ligi, od čega je jedan u austrijskom niželigašu, drugi u prvoj ligi Filipina, a samo ofanzivac Ganbold Ganbajar jedini igra na višem nivou u Komarnu, najvišem rangu Slovačke. Našeg sagovornika smo pitali da li se očekuje da reprezentacija uskoro napreduje, a mogla bi imati i neočekivanu pomoć u vidu najboljeg veziste lige:

„Verujem da hoće, i uz moju pomoć jer sam ušao u proces za dobijanje mongolskog državljanstva u cilju da pomognem reprezentaciji Mongolije da napravi bolje rezultate.“

Da li si tokom zime u Ulanbatoru? Koliko često možeš da dođeš kući s obzirom na obaveze i udaljenost?

„Zime su jako hladne, ide čak do -40, ali, kao što sam već rekao, adaptirao sam se brzo. Naravno, uvek između sezone i na polusezoni možemo da idemo kući na pauzu, međutim, prošle zime nisam došao jer sam ušao u taj proces za dobijanje državljanstva, tako da sam sticajem okolnosti ostao u Mongoliji.“

Kako provodiš slobodno vreme, putuješ li možda van glavnog grada, s ozbirom da zemlja ima divnu prirodu? 

„Uglavnom je to kafa sa bliskim prijateljima, ručak ili večera, nemamo dosta vremena da putujemo van grada jer je Mongolija velika i putovanje oduzima dosta vremena.“

Jesi li naučio jezik, ima li naših ljudi?

„Naučio sam jezik dovoljno da komuniciram osnovno, inače je jako težak. Naravno, ima naših ljudi u košarci, tu su treneri, pa je lakše kad ima nekog našeg sa kim mozeš da se vidiš i popricaš na našem jeziku.“

Da li zbog vremenske razlike možeš da ispratiš domaći i evropski fudbal?

„Vremenska razlika je 6 sati, tako da su evropske utakmice kasno u noć, pa ispratim dan posle uz jutarnju kafu naš i evropski fudbal.“

Jesi li imao ponude sa nekih drugih egzotičnih destinacija? Kakvi su dalji planovi što se tiče karijere?

„Imao sam, iskreno, ponuda od dosta ekipa iz azijskih zemalja – Indonezija, Kambodža, Tajvan, Tajland, ali sam odlučio da budem šampion, napravim istorijski uspeh u AFC kupu i kvalifikujem se u četvrfinale tog takmičenja sa mongolskim timom. Posle toga, naravno, verujem da će biti neko novo iskušenje u jačoj i boljoj ligi, mada to su neki planovi u budućnosti. Iskreno se fokusiram na sledeći meč i sledeći trening.“, zaključio je Nemanja Kruševac za Skaut Sport, a mi mu želimo sve najbolje u nastavku karijere.