Polako se zatvara ciklus poslednjih generacija fudbalera koji bi mogli biti ozbiljno instant pojačanje za Mančester junajted, a koji su u detinjstvu bili svedoci njihovog osvajanja Premijer lige, kamoli Lige šampiona, čime bi možda zavoleli ovaj klub. Dobro, ne moraju se samo titulama privlačiti novi navijači. Neki kažu da možemo zavoleti neki klub zbog njegove istorije, mada svako ko poznaje novije generacije može da posvedoči da neće imati toliko pažnje da istraže istu. 

Zato je jedan od najefikasnijih načina da dete bude zaraženo neizleživim virusom ljubavi prema nekom klubu jeste tako što će doći u posed njegovog dresa. Kako – nije bitno. Što su država i okruženje u kome dete odrasta siromašniji iz bilo kojih razloga, to je priča romantičnija. Neku diskutabilnu kopiju dresa može naći na pijaci, može biti deo humanitarne pomoći ili ga može dobiti od ujne, majke ili, ne daj Bože, oca koji ne prate fudbal već su samo onako uzeli da se „ima za po kući“.

Upravo na taj način je Brajan Embeumo zavoleo Mančester junajted. Iako Kamerunac po reprezentaciji i korenima, rođen je i odrastao u Francuskoj u koju su mu roditelji emigrirali. A kakav je obično život imigranata, znate i sami. Prvi dres koji je nosio bio je Junajtedov sa Ronaldovom sedmicom na leđima. Od tada gaji posebne emocije prema klubu sa Old Traforda. Možete li, zato, zamisliti njegovu sreću kada je ovog jula potpisao za Mančester junajted? 

Posle 6 godina u Brentfordu došlo je vreme za nešto novo. U najboljim je godinama, pošto će 7. avgusta napuniti 26, mada mnogi misle da je stariji zbog imidža, prerastao je sredinu u kojoj se nalazi, a poslednja „gurka“ za odlazak bio je i odlazak Tomasa Franka u Totenhem. Imao je priliku da, ruku pod ruku, pođe za njim do novog Vajt Hart Lejna, pošto ga je isti želeo, ali kada je dobio priliku da zaigra za klub koji mu je u srcu, znao je šta mu je činiti.

Činjenica je, ipak, da je zaslužio bolje i od Totenhema i od Junajteda. Zašto? Pa zato što je već godinama jedan od najkonstantnijih fudbalera u Premijer ligi, a minule sezone je dokazao i da je jedan od najboljih. Mnogi poznavaoci fudbala su ga videli kao prirodnu zamenu za Mohameda Salaha u Liverpulu jer zaista teško da postoji fudbaler sličniji njemu. Ali kako se Egipćanin povampirio i odigrao sezonu života, ta je priča splasla. Samim tim što je materijal za elitne klubove, nijedan od ova dva nisu baš pr(a)va mesta u koje takvi fudbaleri treba da odu jer, više ili trenutno, nisu sam krem fudbala koji on zaslužuje.

Deluje da je, ipak, od dva „zla“ odabrao ono manje. U Totenhemu bi igrao Ligu šampiona ove sezone i imao menadžera kog zna, ali bi dugoročno time ostao u komfor zoni i nikad ne bi ni mi, a ni on, saznali koliko vredi van Frankovog sistema, i na sve to bi bio u nestabilnom okruženju koje nije naviklo na previše uspeha. U Junajtedu, ako zanemarimo ljubav prema klubu, je takođe deo nestabilnog okruženja, ali deluje da zbog novca, mašinerije i uticaja koji stoji iza njih i oreola velikog kluba imaju podlogu da se u skorije vreme vrate na staze stare slave, a da upravo on ima udela u tome.

Klub sa Old Traforda je za njega izdvojio 75 miliona evra. Ima onih koji misle da je previše plaćen ako se uzme u obzir da je mu je ugovor isticao narednog leta i onih koji samo misle da je previše plaćen. Bliži istini su ovi prvi, ali i dalje daleko od nje. Jer 75 miliona evra u današnje vreme za napadački trećeg najučinkovitijeg fudbalera najjače lige sveta sa 20 golova (5 penala) i 7 asistencija, i to u timu sa jednim od najmanjih budžeta, je sve samo ne previše. Dovoljno je reći da je on kao pojedinac postigao samo gol manje nego celokupan napad Junajteda sastavljen od Hejlunda, Zirkzija, Garnaća i Amada Dialoa!

Ukoliko postoji šansa da dovedeš ovakvog igrača odmah i sada, ona se ne propušta. Junajtedu je baš neophodan, a ponajviše Rubenu Amorimu koji bi prošao kroz toplog zeca i bio na ivici otkaza ukoliko Junajted bude imao još jednu lošu sezonu. 

Trebao im je sada jer odavno nije bilo više timova iz Engleske koji će igrati Evropu, maltene svako ko iole vredi. I to će biti Junajtedova najveća prednost u odnosu na sve njih i šansa da se umuvaju u mesta koje vode u evropska takmičenja jer ove sezone odmaraju od istih. Zato je ovo pravo vreme kada moraju da se dobro pojačaju i krenu u napad. A to su, dovođenjem Embeuma i Kunje, i uradili.

Još jedan dodatni ogromni plus kada je u pitanju i njegov, a i transfer Mateuša Kunje, je to što su već naviknuti na Premijer ligu i neće im biti potrebno vreme za adaptaciju na Englesku. Zbog toga neće trener, navijači i uprava strepeti od toga da li bi eventualne loše partije na početku sezone bile posledica privikavanja na novu ligu ili su samo ponovo bacili ogroman novac na promašaj. A šanse da čak i jedan, a kamoli obojica, budu promašaj su veoma male jer se radi o fantastičnim fudbalerima.

Od Brajanovog dolaska u Brentford pre 6 godina, svake sezone je bio produktivan, a prošle je sve digao na jedan viši nivo. Zato, za sve one koji vole statistiku, a i one koji je ne vole, ovo je njegova prošlosezonska: samo je 5 veznjaka (a tu računamo i krila) imalo više šuteva u kaznenom prostoru od Embeuma, samo 4 se našlo u više velikih šansi, samo 4 je kreiralo više šansi, samo 3 je kreiralo više velikih šansi, samo je Salah imao više dodira u poslednjoj trećini od njega, računajući i napadače i samo je 3 fudbalera primilo više pasova u poslednjoj trećini. Niko nije imao više očekivanih asistencija, odnosno veći xA, od njega u celoj ligi i samo su Salah i Palmer imali veći xG, odnosno broj očekivanih golova. 

Narativ je da upravo zbog ovog poslednjeg parametra, pošto je on iznosio 12.26 xG, njegov stvarni broj golova od 20 nije održiv na duže staze i da će se značajno smanjiti. Isto važi i za Kunju koji je postigao 15 golova dok mu je xG bio samo 8.63, pa je utisak da su obojica debelo „overperformovali“. Ali tada bi se zanemarila činjenica da obojica imaju fantastičan šut, da često šutiraju i pogađaju iz daljine, a takvi šutevi sa sobom nose veoma nizak xG. Ni jedan, ni drugi, ne šutiraju previše iz izglednih pozicija jer su, pre svega, kreatori koji stvaraju šanse saigračima nego napadači koji završavaju šanse. Samim tim, šut iz daljine im je najveće oružje, a odličan šut je nešto što se neće pokvariti i definitivno je održiv.

Sada Junajted sa njima dvojicom i Brunom Fernandešom ima verovatno najkreativniji napad lige. Čeka se samo pravi napadač koji će sve te šanse stvorene od strane njih dvojice na mestu dve desetke (Embeumo desna, Kunja leva) i Bruna sa pozicije centralnog veznog pretvarati u gol. A čak i da on ne stigne, napad može biti ubitačan tako što će jedan od njih biti lažna devetka, dok se Fernandeš pomera unapred na mesto desetke ili obojica biti lažne devetke sa Portugalcem iza njih.

Pozitivne stvari kada je Kamerunac u pitanju se samo nižu. Prva je ta što se ne povređuje - od dolaska u Brentford imao je samo jednu povredu kada je pretprošle sezone zbog operacije zgloba propustio 13 utakmica i više nijednu! Tada se najbolje videlo koliko znači svom timu jer su „pčelice" u tih 13 mečeva osvajale samo 0.5 poena po meču, za razliku od 1.3 sa njim.

Druga je što je Embeumo veoma disciplinovan i, iako naizgled deluje lenjo, bez poštede ispunjava zadatke u odbrani. Prošle sezone nije imao mnogo manje brojke kada su defanzivne intervencije u pitanju od Luis-Potera koji je igrao levog beka. To će mnogo značiti Amadu Dialou koji bi kao vingbek trebalo da ima puno defanzivnih zadataka i neophodna mu je ispomoć. Ta desna strana će posebno biti opasna u napadu gde će Dialo držati širinu i ubacivati se Embeumu iza leđa, dok će ovaj imati priliku da ulazi u sredinu kako voli i namesti se na svoju ubitačnu levicu.

Treća je da su konačno doveli i čoveka sa pravim karakterom i mentalitetom. U Brentfordu je, i pored sveg kvaliteta, dugo bio u senci Mopeja, Votkinsa, Benrahme i na kraju Tonija. Nikada zbog toga nije pravio problem. A kako često biva da dok jednom ne smrkne, drugom ne svane, tokom višemesečne suspenzije Ajvana Tonija zbog klađenja kada se mislilo da će Brentford pasti, Embeumo je preuzeo ulogu lidera. Od tada je zvezda i vuče svoj tim ka napred, pa se izostanak, a onda i odlazak najboljeg strelca i kapitena ekipe nije osetio.

Iako na terenu deluje ozbiljno, nadmeno, kao da ne progovara ni sa kim jer ga niko nije dostojan, zapravo je veoma pričljiv i nasmejan van istog. I ima interesovanja nesvojstvena današnjim fudbalerima. Hobi mu nisu ni igrice, ni snimanje za društvene mreže, ni promiskuitetne devojke, niti farbanje i menjanje frizura, kao što smo navikli od fudbalera i samoproklamovanih zvezda Junajteda. 

Osim toga što je porodičan čovek, Embeumo voli da igra šah, svira klavir i uživa u filmskim klasicima. Često poredi šah sa fudbalom, pa tako i one golove Brentforda prošle sezone u prva 2 minuta meča na 4 uzastopne utakmice poredi sa agresivnim otvaranjem partije i matom u 3 poteza. Sposobnost da vidiš stvari pre nego što se one dese je odlika dobrog igrača i u fudbalu i u šahu, i time se Brajan vodi u oba sporta.

Klavir je zavoleo pre 7-8 godina na večeri sa prijateljem koji je svirao, pa je poželeo da se oproba u tome. Nekoliko godina kasnije kupio je jedan sebi i, kao i šah, krenuo da uči uz pomoć interneta i većinu slobodnog vremena trošio na usavršavanje. Zbog njega se jedan klavir nalazio i u trening centru Brentforda.

https://x.com/AllezLesLions/status/1763227911014817888 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— AllezLesLions (@AllezLesLions) December 7, 2023

Sećate se, verovatno, predstavljanja Aleksisa Sančeza čiji je dolazak Junajted predstavio njegovim sviranjem „Glory, glory Man United“ na klaviru, iako Čileanac ni ne ume da svira. Njegov boravak na „Teatru snova“ bio je katastrofalan, pa sada kada bi takvo predstavljanje zaista imalo smisla, njihov marketing tim nije smeo da rizikuje i baksuzira. Preduslov da Kamerunac uspe u Junajtedu je i što nije, kao Sančez i mnogi drugi u poslednjoj deceniji, uzeo ukletu sedmicu. Njeno prokletstvo danas nosi Mejson Maunt, a on je ostao pri broju iz prethodnog kluba – 19.

Što se filmskih klasika tiče, Brentford i on su se međusobno oprostili video porukom inspirisanom jednim takvim – Interstellar Kristofera Nolana, čiji je Embeumo veliki fan.

I zaista jeste ovaj transfer uporediv sa filmom. Kao što je Zemlja postala skoro neoplodna za život, tako je i Brentford iscrpeo sve resurse koje može da mu ponudi. Zato i odlazi kroz crvotočinu u potrazi za novom naseljivom planetom, a Junajted, iako je do sada bio sve samo ne naseljiv, možda to postane uz njegovu pomoć. 

Samo mora da zna – u Brentfordu je, kao što je rekao u toj poruci, 6 godina prošlo kao 6 minuta. U Junajtedu 6 minuta traju kao 6 godina.