Od početka 2000-ih, pa sve do Fergijevog odlaska, utakmice na Old Trafordu i televizijske prenose odatle krasila je i jedna nebitna, vrlo bitna stvar, kako bi to sročio Bajaga. Bili su to braća Sing – siki koji su svojim turbanima privlačili pažnju gledaocima i na stadionu i kraj malih ekrana, uz još nekoliko pripadnika njihove zajednice. Godinama su bili vlasnici sezonskih karata i nisu propuštali nijedan meč. Imali su verovatno najbolja sedišta na “Teatru snova”, s ozbirom da su sedeli tik uz Fergusona i klupu domaćeg tima. Nisu mogli da promaknu ni njemu, ali je on sve to podigao na mnogo viši nivo.

Legendarni menadžer bi pre svake domaće utakmice zastao pored na putu od tunela do klupe, srdačno ih pozdravio i rukovao se sa svakim od braće, a to bi zabeležile i kamere koje su ga uvek pratile. Bio mu je to jedan od rituala pre meča, kao što mu je bila i žvakaća guma tokom utakmice, za koje je verovao da mu donose sreću. 

Jedan od njih, Sata, rekao je: “Na početku utakmice kada je izlazio na teren, Fergi bi svaki put prišao do nas i pružio nam ruku. Uvek bi nas pitao kako smo.” Džimi, drugi brat, dodao je: “To je postalo sujeverje. Iskreno, radio bi to pre svake utakmice”.

Bili bi često u kadru i tokom samog meča, obično sa prekrštenim rukama i veoma ozbiljni, ulivajući svakom gledaocu strahopoštovanje. Ali oni koji su imali priliku da komuniciraju sa njima imali su samo najlepše reči za njih. Kažu da su divni, veoma prijatni ljudi, a to moglo videti i tokom nekoliko intervjua koje su dali. Junajted ih je čak iskoristio i za jednu reklamu u kojoj trojica braće pevaju pesmu namenjenu Oleu Gunaru Solšeru. Svoju ljubav prema Junajtedu potvrdili su i što su kolima otišli sve do Moskve na finale Lige šampiona 2008. Žrtva im se isplatila jer su videli kako njihova ekipa podiže pehar.

Zajednica sika veoma je brojna u Engleskoj, a mnogi od njih navijaju za Junajted, pa su nedavno osnovali i zvaničnu navijačku grupu i ne propuštaju utakmice voljenog kluba. Petorica braće Sing - Džimi, Krejg, Sajmon, Kuk i Sata, poreklom su, naravno, iz Indije, ali su svi odrasli u Mančesteru i asimilovali su se u englesko društvo. Najstariji od njih, Kuk, počeo je da navija za Junajted nakon što su ga u finalu 1968. u kom je Junajted pobedio Benfiku oduševili Bobi Čarlton i Džordž Best, iako su svi u kraju u kom je živeo navijali za Siti. Ljubav prema “crvenim đavolima” preneo je i na ostatak porodice.

Junajted im je, po njihovom priznanju, druga religija. A šta je zapravo sikizam, njihova prva? Radi se o monoteističkoj religiji koja vodi poreklo iz Pandžaba, regiona Indije, sa kraja 15. veka, što je čini jednom od najmlađih. Sik u prevodu sa pandžabskog znači učenik ili sledbenik, a procenjuje se da ih ima oko 25 miliona. Jedno od glavnih uverenja je ravnopravnost svih ljudi, bez obzira na kastu, pol ili religiju. Zato i odbacuju svoja prezimena jer se u Indiji na osnovu njih može zaključiti kom staležu pripadaju, pa oni koji slede ovu religiju koriste srednje ime Sing (lav) umesto prezimena, a žene Kaur (princeza). Turban koji nose simbol je dostojanstva, vere i discipline, a siki vernici uz sebe uvek moraju imati pet predmeta vere ili pet K: keš – duga kosa i brada; kanga – mali češalj; kara – metalna rukavica; kačera – široke pantalone; i kirpan – mali bodež, koji Junajtedovi siki sigurno nisu mogli uneti na stadion, osim ako ga nisu krili u turbanu. 

Ipak, odlazak Fergija 2013. poklapa se sa njihovim izostankom iz kadrova sa utakmice i mnogi su mislili da su oni samo prestali da posećuju domaće utakmice kada je on otišao. Od tada traje i Junajtedovo mučenje. Ono što se zna jeste da su njihova i druga sedišta blizu klupe preuređena za proširenje stafa – analitičare i trenere, kao i za novinare. Samim tim, za očekivati je da su braća Sing i ostali navijači iz tog dela samo premešteni na druga mesta, a nagađa se da to može biti Stretford End ili severoistočni deo stadiona sa takozvanim “zonama za atmosferu”. Ipak, uzimajući u obzir da premijerligaške kamere tokom svakog prenosa ulove i prikažu najzanimljivije posetioce na stadionu, čudno je da ih sve do 2021. godine i utakmice protiv Lidsa nismo videli. Mnogi navijači Junajteda, ali i fanovi Premijer lige, obradovali su se kada su ih videli na tom meču i prisetili se nekih prošlih dana kada je to bila neizostavna slika. Ipak, nakon toga ponovo nisu bili često u kadru, ako su i uopšte. 

https://x.com/sheeradha/status/1426521632219140105 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— Sheeradha (@sheeradha) December 7, 2023

Ukoliko su i nakon odlaska Fergusona nastavili da obnavljaju svoje sezonske ulaznice i budu na Old Trafordu na svakom meču, očekivalo bi se od takve institucije kakva je Premijer liga da više ceni takve sitnice koje su utkane u nju i čine je onim što jeste, da nastavi sa tom tradicijom bar redovnog prikazivanja njih kao deo folklora same lige. Jer, koliko god Fergi bio veliki, i siki su delić mozaika kojim su ga takvim učinili. Zbog njih i njegovog rukovanja pre svake utakmice sa njima mnogi su ga videli kao “čoveka iz naroda” koji poštuje i one koje drugi treneri ne bi ni pogledali. 

A možda su oni i njihova stara sedišta bili srećni za Junajted, njihova talija. U kakvom je stanju Junajted već više od decenije od kada njih nema pored klupe, vlasnike kluba ništa ne bi koštalo (što im je u poslednje vreme veoma važno) da ih vrate na stara mesta, tik uz klupu i da im Ruben Amorim pruži ruku pre svakog meča. Čisto da probaju. Jer gore od ovoga teško da može…