Dušeci, Indijanci i Franko: Kako je „uvreda“ postala deo identiteta Atletika

U moru vukova, lavova, tigrova i drugih moćnih životinja koje su poslužile za nadimke velikih ili nešto manjih klubova, sigurno ste primetili nekolicinu koja nosi nadimke koji gotovo ne odgovaraju veličini kluba. Da budemo precizni i neki mnogo manji klubovi nose nadimke koji ako bismo pogledali trofejne sale nisu kompatibilni, ali zasigurno vam je moralo zapasti za oko da Atletiko Madrid, treći klub po broju trofeja u Španiji, nosi prilično neobičan nadimak, „Kolćonerosi“ što bi u prevodu značilo „proizvođači dušeka“.

Otkud pobogu klubu takvog renomea, tako neobičan, pa praktično i nadimak koji ne ide uz renome velikog kluba.

Prema legendi, sve je posledica jedne istorijske epohe i proizvodnje dušeka. Naime, nakon Španskog građanskog rata, država je ušla u duži period mira, a obnavljati razrušenu zemlju morala je u život vraćati industrija. Jedna od industrija koja je funkcionisala u dobrom smeru, bila je upravo proizvodnja dušeka. A dušeci su u Španiji tih godina, iz nekog razloga bili crveno-beli. To je bilo dovoljno navijačima gradskog rivala, Reala, da suparnike prozovu „Kolćonerosi“.

Kako je Atletiko za razliku od uspešnijeg rivala, zaista radnički klub nadimak je prihvaćen i do današnjeg dana ostao im je kao opšteprihvaćen.

Takođe, klub je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka dovodio veliki broj igrača iz Južne Amerike, što je poslužilo rivalima da ih prozovu „Indijancima“. Tada je to shvaćeno kao šala, navijačka prozivka, ali danas bi verovatno izazvalo salvu reakcija jer bi bila shvaćena kao rasistička šala. Ipak, navijačima Atletika ni taj nadimak nije smetao, smatrali su da zaista dele sudbinu američkih domorodaca, da su ugnjetavani, a i crvena boja na dresu poslužila je kao identifikacija sa narodima koji su nekada dominantno nastanjivali „Novi svet“.

Ipak, interesantna je situacija da je navodno i general Francisko Franko, navodno u početku navijao za Atletiko, s obzirom da su u osnivanju kluba učestvovali i neki čelni ljudi tadašnje španske armije. Navodno je promenio stranu, kada je Real, kao kraljevski klub postao toliko dominantan, a predstavljao je i rojalističku stranu za koju se Franko borio.