Šlezija ili Šleska istorijska je regija u centralnom delu Evrope, koju danas dele tri države, Poljska najvećim delom, a manjim delom Nemačka i Češka Republika. 

Regija se nalazi uz gornji i srednji tok reke Odre i jasno je ograničena na jugu planinskim lancem Sudeta. Istorijski gledano glavni grad ovog područja je Vroclav, ali njoj pripadaju i Ostrava, Zabže, Tihi, Legnica, Lubin, Gelric, Horžov... Samim čitanjem ovih gradova jasno je da je u regionu zastupljena jaka fudbalska tradicija. 

Većina ovih gradova, nakon Drugog svetskog rata pripala je Poljskoj, pa nije ni čudo što dobar deo najvećih klubova u Poljskoj dolazi iz ove regije. 

U dosada održanih 87 prvenstava ove zemlje, titula je čak 33 puta završila u Šleskoj, što je čini daleko najtrofejnijom regijom u Poljskoj. Među šleskim klubovima posebno se ističu Gornjik iz Zabžea i Ruh iz Horžova sa po 14 titula, dok preostale su završile u vitrinama Polonije Bitom (2), te po jedna Pjastu, Rakovu i Šombjerki iz Bitoma. 

Upravo gledajući broj titula samo klubova iz Šleske, jasno je da su u samom vrhu, jednu titulu više ima Legija, kojoj su ovi klubovi oduvek predstavljali ozbiljnu konkurenciju. 

No, junak našeg današnjeg teksta je ekipa iz Horžova, Ruh, koji u poljskoj javnosti važi za klub koji posebno gaji identitet kraja iz kog dolazi. Ako pitate prosečnog navijača ovog kluba, reći će vam prosto „Najšleskiji klub koji dolazi iz Šlezije“. Koliko god ova fraza zvučala rogobatno, lokalni identitet je u ovom poljskom vojvodstvu jako zastupljen, ali nesporno najviše u Horžovu. 

Klub je nastao 1920. godine u toku Šleskog ustanka, odnosno serije su serije oružanih konflikata koji su se odigrali od avgusta 1919. do jula 1921. godine u ovoj regiji, koja je u to vreme bila deo Vajmarske Republike. Etnički Poljaci i poljsko-šleski ustanici, želeći da područje bude pripojeno novoosnovanoj Poljskoj Republici, borili su se protiv nemačke policije i paravojnih snaga koje su nastojale da Gornja Šleska ostane deo nove nemačke države nastale nakon Prvog svetskog rata i revolucionarnih dešavanja u Nemačkoj. Nakon sukoba, oblast je podeljena između dve zemlje.

Naziv Ruh, ustvari znači pokret, pa bi bukvalni prevod naziva kluba značio „Pokret Horžuv“.

Ruh je vrlo rano počeo da niže uspehe, tridesetih godina prošlog veka osvojili su pet titula, poslednju u susret najvećem svetskom sukobu. Nakon rata, pedesete donose novu zlatnu eru kluba, tri titule, a onda do kraja osamdesetih još četiri. Padom istočnog bloka, pašće i Ruh, koji na titulu čeka već više od tri i po decenije, a čekaće još. Klub je zapao u tešku situaciju početkom novog milenijuma, 2003. godine nakratko ispao iz elite, a poslednji trzaj zabeležio pre deceniju i po, kada im je Šljonsk preoteo titulu ispred nosa. Nakon toga klub zapada u finansijske probleme, ispadao je čak do četvrtog ranga, ali se postepeno popeo do drugog. 

No, Ruh je za svoje navijače simbol lokalnog identiteta. Na njihovom stadionu često se ističu simboli Šleskog vojvodstva, kada padne gol sa tribina i na ekranu ispisuje se „TOOOR“ (šleski izraz za gol), dok je maskota kluba zlatni orao imena Adler, koji se navijačima obraća samo na šleskom jeziku. Šleski jezik ili dijalekt, o tome se u poljskoj javnosti često vodi debata, jedan je od glavnih simbola regije i kluba. Takođe, iako su boje kluba plava i bela, gostujući dres već decenijama je u plavoj i žutoj boji, što su boje zastave regiona, čime dodatno ističu jasnu pripadnost. Česte lokalne fraze na stadionu Ruha, dovele su ih u više navrata u žižu javnosti, zbog čega su često posmatrani kao autonomaši. Parole poput „Oberschlesien“ što je nemački/šleski naziv za regiju zabranjene su zbog kontroverznog značenja, a neretko su se mogle videti i parole poput „To my Naród Śląski“ što u prevodu znači „To smo mi, Šleski narod“, koji je jasno iskazivao da je lokalni identitet iznad nacionalnog. 

Ruh je jedan od najpopularnijih klubova u Poljskoj, veliki broj navijača imaju izvan grada i regije, a nije ni čudo kada su jedan od najvećih klubova. Prvi organizovani navijači javili su se još navodno 30-ih godina prošlog veka, a prvi su u Poljskoj počeli da nose šalove. Bratske odnose imaju sa navijačima Atletiko Madrida, Viđeva i Elane Torun. Kada je reč o rivalstvima, najpoznatije je sa Gornjikom, koje je poznato pod nazivom „Veliki šleski derbi“, rivalitet postoji i sa Polonijom iz Bitoma (Stari šleski derbi), Katovicama, Zaglebjem, Legijom i Lehom. 

Ruh iz je simbol regionalnog ponosa, istorijske borbe i kulturnog identiteta jednog naroda ili dela naroda, koji se bori da očuva svoj glas u modernom poljskom društvu. Uprkos tome što su slavni dani daleko iza njih, privrženost korenima i lokalnoj zajednici daje ovom klubu značaj koji nadilazi broj osvojenih trofeja. U vremenu komercijalizacije sporta, Ruh ostaje primer autentičnosti i nepokolebljive pripadnosti. A širom Evrope i Poljske na pomen imena kluba i njegovih navijača i dalje mnogima zadrhte ruke.