Moda, fuzija i identitet: Priča o bojama kluba iz grada apostola Marka

Venecija grad kanala, gondola i prepoznatljive arhitekture, osim turističkog potencijala, poslednjih godina etablirala se u svetu sporta. Košarkaški klub iz tog grada, redovan je u Evrokupu, fudbalski klub je na klackalici između Serije A i B, ali ipak više od samog rezultata pozicioniranju na fudbalskoj mapi, Venecija (i grad i klub) doprineo je marketing ovog kluba.

Neobična kombinacija boja na dresovima, prelep dizajn koji je osvojio modne časopise i društvene mreže. Utrkivali su se modni influenseri i navijači ko će pre dobaviti taj famozni dres koji mnogima oduzima dah. „Must have“ odevna kombinacija zaludela je svet, ali iza tog neobičnog dizajna, krije se jedan veoma zanimljiv detalj. Malo ko zna, da lepotu dresa Venecija duguje, jednom malom, praktično zaboravljenom klubu, koji je kroz istoriju bio gradski rival. U pitanju je klub Mestre, koji danas, životari u nižim rangovima, a nekada je bio trn u oku većem i poznatijem komšiji, sve dok jedan bogataš nije došao na ideju da taj klub kupi.

Mestre je fudbalski klub iz istoimenog dela Venecije, osnovan 1927. godine i većinu svoje istorije proveo je u nižim ligama. Kratak period u susret Drugom svetskom ratu bili su deo Serije C, a najveći uspeh kluba bio je igranje u Seriji B, tokom sezone 1946-1947. Boje kluba su narandžasta i crna, nasuprot, nekadašnjih boja gradskog rivala zelene i crne.

Sve do osamdesetih godina klub je igrao najviše u Seriji C, a onda su usledili finansijski problemi. No, muka nije potrajala dugo, tadašnji vlasnik „poznatijeg brata“ Mauricio Zamparini, odlučio je da pomogne rivalu, pod jednim uslovom, da se ujedini sa njegovom Venecijom, kako bi grad na severu konačno dobio jedan, jak klub, koji bi bio dostojan da se porva za ulazak u Seriju A.

Fuzija dva kluba dogodila se 1987. godine, naziv je glasio Venecija-Mestre, a boje kluba, danas nadaleko poznate, crno-zeleno-narandžasta. Venecija je dobila jedan klub, jedan grb i sve je bilo spremno za proslavu velikog uspeha, napad na promociju u najviši rang. Idila ipak, nije trajala dugo, klub je nakon samo dve godine promenio ime u Venecija 1907 (po godini osnivanja Venecije), a potom je i stadion promenjen. Klub se izmestio iz naselja Mestre, na stadion Pjer Luiđi Penzo na ostrvu Sveta Jelena (tamo gde i danas igra), pa je onom delu navijača koji je pre fuzije bio naklonjen Mestreu, oduzeto i ono malo radosti koje mu je ostalo. To je bio povod da se grupa navijača organizuje i ponovo osnuje svoj istorijski klub. Amaterska ekipa pod nazivom Malkontenta preseljena je na stadion u Mestreu i jezgro grada je ponovo imalo svoj klub. Isprva se zvao Malkontenta-Mestrina, potom i Mestre Kalćo. Mestreu je svanulo, u periodu 1994-1996 klub je izborio dve uzastopne promocije i vratio u Seriju C, ali to je bio njihov vrhunac.

Tokom 2003. godine usledio je bankrot i nekoliko godina lutanja po amaterskim rangovima, da bi se 2010. godine domogli Prima Kategorije, najvišeg amaterskog ranga u Italiji, a 2015. godine fuzionisali su se sa Mestrinom, klubom koji je takođe bio osnovan od strane grupe navijača koja je nekada bodila Mestre. To je učinjeno kako bi naselje, imalo jedan klub, koji će predstavljati lokalni identitet, kao jasni pravni naslednik nekadašnjeg Mestrea. Te godine, klub je otkupio pravo nastupa u Seriji D, umesto Unione Pro, i ponovo na kratko bio deo profesionalnog fudbala. Odmah će iboriti plasman u Seriju C, no, takav potez ponovo će se pokazati kao prevelik zalogaj, nakon samo jedne sezone neće imati novca da nastave da igraju treći rang, pa će se ponovo spustiti u Ećelencu, mada od 2019. godine na ovamo uglavnom igraju u Seriji D.

Mestre je uspeo da uprkos brojnim usponima i padovima opstane, kako bi i danas nastavio da predstavlja naselje i lokalni identitet u italijanskom fudbalu. I dok je komšijska Venecija, značajno uspešnija i danas globalno prepoznatljivija, ipak na svojim dresovima čuva jedan mali detalj, posvećen Mestreu, a to je narandžasta boja. Iako Mestre nastupa sa svojim prepoznatljivim bojama, njegovu slavu ipak pronosi gradski rival koji na svom grbu nosi i lava, biblijski simbol apostola Marka.