Iz Istanbula u ponor ili na najveću scenu

Mejson Grinvud i Fenerbahče. Mogla bi to da bude ljubav na prvi pogled. A takve ljubavi retko kada imaju srećan kraj. I najčešće ne traju dugo. Jesu one iskrene na početku, vatrene dok postoje, ali vremenom postanu dosadne, predvidive. Pa, zar takva nije bila i između Engleza i Olimpika?

A mogao je sada sa saigračima iz nacionalne reprezentacije da slavi osvajanje trećeg mesta na šampionatu sveta. Da slavi, nego šta, jer biti treći na planeti je neverovatan uspeh. Ako u to ne verujete, izaberite disciplinu i budite treći u svojoj ulici. Teško ćete u tome uspeti.

Mogao je, ali je još od malena krenuo stranputicom sa koje nikako da se iskobelja. I možda je zato ova ljubav, kakva god ona bila i na čemu god bila zasnovana, između dečka iz Bredforda i velikana iz Istanbula njegova poslednja šansa da se vrati na pravi kolosek.

Imao je devet godina kada je došao u Mančester Junajted. Već na prvim turnirima bilo je primetno da odskače od vršnjaka. Kvalitetom i talentom. Mogao je da uradi ono što drugi nisu bili u stanju ni da pomisle, a na terenu je video ono što niko nije ni naslućivao. Za njega su govorili da spada u kategoriju igrača za koje se zna, i kada su tako mali, da će napraviti ozbiljnu karijeru. I da će, ako se to ne desi, biti jedini i isključivi krivac.

Otac Endru često nije bio zadovoljan što Mejson igra sa dve ili čak tri godine starijim dečacima, jer u takvoj konkurenciji nije baš mogao uvek da dominira, ali nikada nije dovodio u pitanje privrženost klubu. Čak i kasnije, uoči potpisivanja prvog profesionalnog ugovora sa Junajtedom, glatko je odbio ponudu Juventusa i pojedinih agencija koje su želele da zastupaju njegovog sina. Novac ga nije zanimao. Zanimalo ga je da Grinvud Junior ostvari nešto veliko na Old Trafordu.

Već tada se šuškalo da Mejson ima predispozicije poput Runija ili Gaskojna, ali nijednom se za sada nije približio. Ovom drugom baš i ne mora. Jedan od njegovih trenera iz najranijeg uzrasta znao je da kaže: “Ovakvih igrača je sve manje i ređi su nego što ljudi misle. Pa, Frenk Lampard, Džon Teri i Dejvid Bekam su morali da se potrude do krajnjih granica, dok za Grinvuda granice nisu postojale. On ih je, svaki put, iznova rušio.”

U tome je, kasnije, ležao i izvor najvećih problema. Nedostatak granice u životu, van terena. U ponašanju, u razgovoru, u očekivanjima. Prvu je, urbana je legenda, preskočio još kao dečačić, kada se iskrao kroz prozor i pobegao iz roditeljske kuće. Jedina dilema u vezi sa ovom pričom jeste da li je to učinio kada je imao 12 ili 13 godina. Dilema da li je ovo uradio ne postoji.

Bez dlake na jeziku, znao je da zapreti prelaskom u redove omraženog rivala, kada bi ga neko iznervirao na treningu. Ali, kada je stigao poziv iz Sitija, nastavio je svoju igru. Odbio ga je, što je bilo realno i za očekivati.

Imao je samo 17 godina i 156 dana kada je debitovao za seniorski tim “crvenih đavola”. Marta 2019. dobio je šansu protiv Pari Sen Žermena u Ligi šampiona i tako postao najmlađi igrač u istoriji kluba u ovom takmičenju. Tu čast ukazao mu je Ole Gunar Solskjer, koji je pokušavao da ga zaštiti kad god je mogao. Međutim, za propuštanje treninga i pojedinih utakmica nije bilo razumnog objašnjenja.

Već na leto, Junajted je prodao Romelua Lukakua, a sa njim pod ruku u Inter je, doduše na pozajmicu, otišao i Aleksis Sančez. Sve to samo sa jednim ciljem – da se otvori prostor za Grinvuda u napadu. Ali, on to nije znao da prepozna niti da ceni.

Te godine je na društvenim mrežama objavljen video u kojem je koristio grafički seksualni jezik, a tokom pandemije kovida vozio je svoj Mercedes van Mančestera u periodu kada je ljudima bilo zabranjeno da napuštaju domove. Istovremeno, iznajmio je kuću u Salfordu i organizovao žurke iako je na snazi bila zabrana okupljanja. Čak i tada, policajci su pokazali znake razumevanja, mada nije trebalo. Nisu ga odmah priveli i kaznili nego su posetili bazu Junajteda u Karingtonu i zatražili od ljudi iz kluba da pokušaju da iskontrolišu svog mladog talenta.

Taj i takav talenat, naravno, primetio je i tadašnji selektor Engleske Garet Sautgejt. Iako su mu iz kluba govorili da ga ne poziva u nacionalni tim kako bi u svojoj bazi nastavili da rade sa njim i van radnog vremena, septembra 2020. dobio je poziv. Debitovao je u meču Lige nacija sa Islandom, ali nakon duela u Rejkjaviku nije nastavio put ka Kopenhagenu na utakmicu sa Danskom. Zato što je opet pokazao svoje pravo lice.

Zajedno sa Filom Fodenom, pozvao je nekoliko devojaka u hotelsku sobu. I one su došle, naravno, a kamere su to snimile. I sve to u vreme kovida, zbog čega je postojala opravdana bojazan da Evropska kuća fudbala otkaže utakmicu i registruje je za zelenim stolom u korist domaćina.

Krajem januara 2022. godine je uhapšen, a u oktobru je optužen za pokušaj silovanja, napad u kojem je suprotnoj strani naneo telesne povrede i za konstantno nasilničko ponašanje. Sve to u vezi sa istom ženom. Taj postupak je kasnije obustavljen, ali mrlja je ostala. U formi jasno vidljivog ožiljka. I sećanja na dve noći provedene u zatvoru.

Taj i takav Grinvud je kasnije pozajmljen Hetafeu, pre nego što je leta 2024. potpisao ugovor sa Olimpikom iz Marseja. Tamo je, na tom trusnom području Velodroma, pokazao istančan ukus za fudbalsku lepotu. I tako se izborio za poziv vicešampiona Turske, koji je još nedovoljno izbrušeni dijamant dobio za 40 miliona evropskih novčanica, iako mnogi smatraju da je njegova vrednost duplo veća. A sam je kriv što niko neće toliko da plati.