Lil, Lion ili Ren – ko će u Ligu šampiona?

Ne znam, pretpostavljam da sam subjektivan. Sigurno da postoje stvari koje kao dečak nisam mogao da shvatim i razumem, ali sam francusku Ligu 1 devedesetih godina prošlog veka voleo baš zbog svoje različitosti. Nije ona predstavljala najjače takmičenje u Evropi u to vreme, kao što nije ni sada, ali je imala svoj šmek.  

Da se razumemo, nismo tada mogli da vidimo i komentarišemo svaki detalj sa terena jer televizijskih prenosa nije bilo u izobilju. Ma, gotovo da ih nije ni bilo. Italijane smo gledali u pregledu nedeljom u sedam, u režiji nezamenljivog Duga Đurkovića, a ostale ponedeljkom posle 10 i to samo na Eurosportu. Sećam se, tek sam kasnije “iskukao” kablovske kanale zbog čega sam večeri i večeri prvog radnog dana provodio kod drugara. “Top fudbal” utorkom sa Miroslavom Vjetrovićem stigao je godinama nakon toga.

Dok je Mančester junajted harao prvenstvom Engleske, uz po jednu šampionsku epizodu Blekburna i Arsenala, Barselona je u Španiji ostavljala samo mrvice madridskim velikanima Realu i Atletiku. Milan i Juventus su se smenjivali na vrhu u Italiji, a Bajern je baš tih godina počeo sa uspostavljanjem hegemonije u Nemačkoj, uz otvoreni pokušaj Borusije iz Dortmunda da mu pokaže zube.

A u Francuskoj? Pa, tamo je vladalo šarenilo. Nakon što se višegodišnja vladavina Olimpika iz Marseja završila neslavno, hapšenjem Bernara Tapija i kartom za drugu ligu, šampionska vrata su se iznenada otvorila. Međutim, gotovo da nijedan klub nije bio spreman da prolazi kroz njih u kontinuitetu i zato je baš tamo, između Atlantskog okeana sa jedne i Nemačke, Švajcarske i Italije sa druge strane, bilo posebno zanimljivo.

Prvi je iskočio Pari Sen Žermen sa Davidom Žinolom, onda Nant sa Patrisom Lokoom pa Okser, kojem je najjači adut bio na klupi u liku i delu britkog uma Gi Rua. Soni Anderson je sledeće sezone skrenuo pažnju na sebe vodeći Monako do naslova prvaka, a Anto Drobnjak je godinu kasnije nosio na leđima šampionski tim Lansa, pre nego što je Bordo sa Silvanom Viltorom zaokružio sjajnu priču o šest različitih šampiona za šest uzastopnih sezona. To je danas, priznaćete, nezamislivo, ne samo u Francuskoj nego bilo gde.

Na prelazu između dva veka još su po jednom zasijali Monako i Nant, a onda je Lion pokorio konkurente. Nije se zadovoljio debitantskom titulom u istoriji kluba, nisu mu bile dovoljne tri ili četiri nego je brojao do sedam u nizu. Možda mlađe generacije ne znaju ništa o tome, ili ne znaju dovoljno, ali ono što je sada Naser Al Kelaifi, tada je bio Žan-Mišel Ola. Samo upakovan drugačije, kako su okolnosti tih godina dozvoljavale.

Do dana današnjeg niko nije uspeo da ponovi takav kontinuitet surove dominacije, ali je Pari Sen Žermen opet na dobrom putu. Popularni “sveci” su pobedom u Lansu na terenu jedinog pravog takmaca, u odloženom meču 29. runde Lige 1, obezbedili četrnaestu titulu u klupskoj istoriji, dvanaestu u poslednjih 14 sezona i devetu u poslednjih 10, ali u ovoj kategoriji još nisu uspeli da izjednače skor Liona. Brojali su do četiri u nizu pa ih je iznenadio Monako 2017. godine, potom su stigli do tri pehara pre nego što ih je Lil svrgnuo sa vrha, a sada su osvojili petu uzastopnu titulu sa tendencijom da ne predaju krunu ni u sezonama koje dolaze.

Činjenica je da je Lans imao svoje šanse koje mu je četa Luisa Enrikea pružala neubedljivim partijama, ali nije mogao da izdrži maratonsku trku. Imao je dobre sprinteve, uspevao da se snađe i u trkama sa preponama, ali na kraće staze. U globalu, nije mogao da parira šampionu devet meseci. Ipak, šansu za trofej imaće u finalu nacionalnog Kupa, u kojem će se 22. maja sastati sa Nicom.

Bez obzira na rezultat tog meča, klub sa krajnjeg severa zemlje igraće u Ligi šampiona naredne sezone, a mečevi poslednjeg kola, zakazani za nedelju od 21 sat, daće nam odgovor na pitanje ko će mu se pridružiti u evropskoj eliti. Trenutno željenu treću poziciju sa 61 bodom zauzima ekipa Lila, koja je prošlog vikenda slavila u Kneževini. Na taj način preskočila je sastav Liona, koji je kiksnuo u Tuluzu pa po trenutnom položaju na tabeli mora u treću rundu kvalifikacija Lige šampiona. U igri je i Ren, koji ima dva boda manje od Lila i jedan od Liona, ali na papiru i najtežeg rivala u poslednjoj rundi.

Lil će sezonu zatvoriti protiv Oksera, koji je sada na sigurnoj 15. poziciji, sa istim brojem bodova kao i Nica koja je na mestu sa kojeg se ide u baraž. Lion će ugostiti, verovatno, ne previše zainteresovani Lans, dok Ren putuje na noge Marseju, koji bi u slučaju pobede potisnuo izabranike Franka Eza na tabeli, čime bi sebi obezbedio mesto u Ligi Evrope sledeće sezone. Sedmoplasirani Monako može da se pomeri za jedno mesto unapred samo ako savlada ekipu Strazbura u gostima, a Ren pobedi na Velodromu. U slučaju svakog drugačijeg raspleta, četa Sebastijana Pokonjolija moraće da navija za Lans u finalu Kupa jer bi tek onda i sa sedme pozicije dobila ulaznicu za Evropu.

Sigurni putnici u Ligu 2 su Nant i Mec, a borbu za opstanak u baražu bi da izbegnu tri ekipe. Najugroženija je Nica, koja u poslednjem kolu mora da osvoji bar bod više od Oksera ukoliko ne želi da do kraja sezone igra još tri, a ne samo jednu utakmicu. Ekipa sa Alijanc Rivijere će ugostiti poslednjeplasirani Mec, dok će Okser na noge Lilu, u čemu izabranici Kloda Puela i vide svoju šansu. Avr ima bod više od preostala dva ugrožena tima, a u poslednjem meču igraće u gostima protiv Lorijena.

Zanimljivo, ako Nica bude završila u baražu, doživeće sudbinu Remsa iz prošle sezone, koji je takođe u maju igrao za opstanak u društvu najboljih i u finalu Kupa i to između dve utakmice doigravanja. Ekipa učesnika prvog finala u istoriji Kupa šampiona doživela je neuspeh na oba fronta pa u Nici priželjkuju da izbegnu takav scenario. Pogotovo je to želja čuvara mreže Jevana Dijufa, koji je sve to već prošao prošle sezone pred golom Remsa.