Boja, identitet, pragmatičnost: Neobična prijateljstva južnoameričkih klubova

Konekcije između navijača različitih klubova širom sveta zasnovana su na različitim principima, nekog vežu iste boje, nekog političko opredeljenje, dok postoje i ona zasnovana na religiji, identitetu, pa čak i poreklu klubova ili njegovih navijača.

Kada se pomene Južna Amerika obično prvo što pada na pamet jesu ogromni stadioni, kao po pravilu ispunjeni do poslednjeg mesta, na kojima vlada užarena atmosfera koja se nigde na svetu ne može videti u sličnom intenzitetu.

E upravo na tom kontinentu, postoje neka prilično neobična prijateljstva između navijačkih grupa za koja verovatno niste znali, ali i ako jeste, verovatno ste se zapitali kako je do njih došlo.

Pa da počnemo od upravo tih prilično neobičnih.

SAN LORENCO I ATLETIK BILBAO – IKER MUNIAIN GLAVNI „KRIVAC“

Prilično neobično zvuči podatak o prijateljskim odnosima dva velikana, Atletik Bilbaa i San Lorenca. Ponos Baskije i San Lorenco suštinski sve do prošle godine nisu imali nikakve konekcije, a onda je kao grom iz vedra neba odjeknula vest da legenda Bilbaa prelazi u tabor „Svetaca“. Po sopstvenom priznanju u Španiji, ali ni Evropi nije mogao da zamisli da igra za bilo kog drugog osim za Bilbao, ali sa oduševljenjem je pratio dešavanja u Argentini i svideo mu se San Lorenco. Kada je dobio priliku da postane igrač velikana iz Buenos Ajresa, nije razmišljao, prešao je nakon 16 godina provedenih u prvom timu Atletika. Karijeru je završio u Argentini, ali mnogo značajnije je to da je njegov transfer uspostavio prijateljske odnose među navijačima dva kluba.

GREMIO I ALMAGRO – BRATSTVO ZASNOVANO NA BOJAMA

Argentina i Brazil veliki su rivali na terenu u bilo kom sportu, ali nisu retki slučajevi da se navijači klubova iz ove dve države zbližavaju iz različitih razloga, a takvo je bratstvo između Gremia i Almagra. Dva kluba su po uspehu udaljeni svetlosnim godinama, Gremio je trostruki osvajač Kopa Libertadoresa, ima i titulu prvaka sveta, dve titule brazilske Serije A, ali i više od 40 trofeja u šampionatu Gaučo. Sa druge strane, Almagro je prosečan argentinski drugoligaš, bez značajnijih trofeja, ali klub sa identičnim bojama kao brazilski velikan plavo-belo-crno. Pre dvadesetak godina navijači dva kluba došli su u kontakt, brzo se sprijateljili i redovno posećivali na utakmicama. I dalje se pamti duel u finalu Kopa Libertadoresa iz 2007. godine, kada je Gremio udario na Boku. Iako je ekipa sa „Bombonjere“ lagano slavila u oba meča (3:0, 2:0) pamti se da je više stotina navijača Almagra došlo da podrži prijatelje iz Brazila. Na njihovu žalost, nisu im bili talični.

ATLETIKO NASIONAL I BANFILD – LEPRŠAVA IGRA, BORBENOST I ISTE BOJE

Atletiko Nasional je najtrofejniji i jedan od najpopularnijih klubova u Kolumbiji, dolazi iz Medeljina i njegovi navijači jedni su od najžešćih ne samo u Kolumbiji već u celoj Južnoj Americi. Postavlja se onda pitanje, pa otkud onda bratstvo sa Banfildom, ekipom koja nije ni trofejna, a ni popularna u Argentini? Legenda kaže da Banfild ima jaku, lojalnu ali malobrojnu grupu navijača, naročito u poređenju sa većim klubovima iz prestonice Argentine, a da je atmosfera uz odličnu igru opčinila i jednog od vođa kolumbijskog kluba. Navodno, početkom novog milenijuma, jedan od vođa zatekao se u Buenos Ajresu i u želji da pogleda neku utakmicu odlučio je da ode na meč Banfilda. Povukle su ga identične boje kao i njegovog kluba zelena i bela, a kada je video borbenost na terenu i sjajnu atmosferu na tribinama, poželeo je da upozna navijače, ali i da se ponovo vrati. Želja mu je uslišena, kontakti su uspostavljeni, a nastavili su se i decenijama kasnije, pa su prerasli u zvanično prijateljstvo. Čak i kada su klubovi igrali utakmice na međunarodnoj sceni.

RIVER PLATA I TORINO – UJEDINJENI U TRAGEDIJI I BOLU

Svi znate da je Torino nekada važio za jednu od najjačih i najperspektivnijih ekipa u Italiji, a tragedija koja ih je zadesila 1949. godine kada je poginula kompletna ekipa „Grande Tora“.

Mnoge ekipe pomogle su Torinu, ustupale igrače, sakupljale pomoć, ali River je učinio gest koji je zauvek kupio svakog navijača italijanskog velikana. Samo tri sedmice nakon nesreće, na stadionu „Komunale“ stigao je River, predvođen Alfredom Di Stefanom.  Samom meču prisustvovalo je oko 60.000 gledalaca, a sav prihod uplaćen je porodicama nastradalih. Tog dana rodila se neraskidiva veza između dva kluba. Tome je značajno doprinela i činjenica da ogromna italijanska dijaspora živi u Argentini, te da mnogi od njih navijaju za River.

VELEZ I FLUMINENSE – ISTORIJSKA VEZA ZASNOVANA NA BOJAMA

Velez je jedan od najpopularnijih i najvećih argentinskih klubova, slična je i situacija sa Fluminenseom u Brazilu. Nisu najveći, ali jesu uvek u vrhu. Osim toga, tokom šezdesetih godina navijači i jednih i drugih shvatili su da često nastupaju u istim bojama. Iako zvuči neverovatno, Velez je tih godina nastupao u dresovima braon-zeleno-belim, identičnim kao i Fluminense. Prvi kontakti uspostavljeni su tih godina, iako je Velez potom prešao na dresove sa ogromnim slovom V na grudima. Ipak, konekcija postoji i danas i vrlo je jaka, naročito izražena u duelima sa velikim rivalima. Navijači Veleza, podržali su prijatelje iz Rio de Žaneira pre dve godine u finalu Kopa Libertadoresa, kada su podigli trofej pred nosom navijača Boke. Velezovi navijači, takođe nemaju lepo mišljenje o ekipi sa Buenos Ajresa.

ESTUDIANTES I ATLETIKO MINEIRO – NEPRIJATELJ MOG NEPRIJATELJA JE MOJ PRIJATELJ

Ni boje, ni identitet, ni politička orijentacija. Jednostavna pragmatičnost, sila prilika i utakmica sa najvećim rivalom dovela je do konekcije između navijača Estudiantesa i Atletiko Mineira. Tako bi se u najkraćem mogla opisati konekcija između njih. Finale Kopa Libertadoresa 2009. godine, Kruzeiro se namerio na Estudiantes. Prvi duel u La Plati završen je bez pobednika, a domaći navijači su provocirali goste zastavama Atletiko Mineira, najvećeg Kruzeirovog rivala. Uzvratni duel u Brazilu, protekao je uz podršku Mineirovih navijača argentinskoj ekipi, a sve je krunisano pobedom koja je usledila nakon preokreta. Slavilo se i u Argentini, ali i u delu Belo Orizontea kojoj je crno-bela boja u srcu.

BOKA JUNIORS I ĐENOVA – POTOMCI ISELJENIKA ZASLUŽNI ZA BRATSTVO

Italijani su se nekada kao i Balkanci, selili u Ameriku u potrazi za boljim životom. Početkom 20. veka Đenova je bila ozbiljna sila italijanskog fudbala, a argentinski je još bio u povoju. Italijani u Argentini „gradili“ su istoriju mnogih klubova, a tu nije izostala ni Boka. Gotovo vek kasnije, uspostavljena je konekcija među navijačima i klubovima i stvoreno je prijateljstvo zasnovano na gotovo identičnom poreklu. Jedan od nadimaka Boke je (Xeneizes) sleng izraz za Đenovljane, a poslednjih godina u čast prijateljstva, dva kluba su predstavljala dresove koji podsećaju na boje i dizajn onog drugog.