FIFA Mundijal jedno je od najgledanijih, ako ne i najgledanije fudbalsko takmičenje na svetu, s obzirom da na njemu učestvuje na desetine najboljih svetskih reprezentacija, kao i brojne zvezde koje su idoli milionima gledalaca širom sveta. Dok se svet uglavnom fokusira na FIFA Svetsko prvenstvo, postoji i alternativni fudbalski turnir koji okuplja nacije, etničke grupe i teritorije koje nisu priznate od strane FIFA-e. To je “CONIFA World Cup”, takmičenje koje je nastalo kao naslednik “Viva World Cup-a”, turnira koji okuplja reprezentacije neformalnih država i regiona.

Pre nego što je CONIFA (Confederation of Independent Football Associations) osnovana 2013. godine, takmičenja za fudbalske reprezentacije koje nisu članice FIFA-e organizovala je New Federation Board pod imenom “Viva World Cup”. Ovaj turnir je šest puta održan, a najuspešnija ekipa bila je Padania, regija sa severa Italije, koja je tri puta osvajala trofej.

Nakon što je Viva World Cup ugašen, 2013. godine je osnovana CONIFA s ciljem organizovanja novog, još većeg i profesionalnijeg takmičenja. Već 2014. održano je prvo Svetsko prvenstvo pod okriljem CONIFA-e. 

Istorijski, prvo takmičenje nepriznatih država održano je u Jordanu 1988. godine, ali nije dugo potrajalo. Zbog toga tek 2006. godine, dolazi do osnivanja organizacije “New Federation Board” koja će organizovati takmičenja za reprezentacije koje nisu deo FIFA-e.

Osnivačka skupština, održana je na Kipru (onom međunarodno nepriznatom delu, poznatijem kao Republika Severni Kipar). Međutim, zbog političkih odluka uprave Severnog Kipra, da sami biraju koje reprezentacije mogu da igraju, a koje ne, vrlo brzo je došlo do raskola. Umesto da se održi takmičenje 16 reprezentacija, na Kipru, domaćinstvo je povereno regionu Ositanija, koji je ugostio samo četiri reprezentacije. Ositanija je region koji obuhvata delove Francuske, Španije i Italije. Prvo takmičenje, održano je u Jeru, predgrađu francuskog Tulona. Učestvovale su reprezentacije domaćina, Monaka, Južnog Kameruna i reprezentacija Sapmija, odnosno regiona koji obuhvata predele skandinavskih država. Prva titula je pripala upravo njima. 

Upravo osvajači, organizovali su naredni turnir 2008. godine. Učešće je uzelo pet reprezentacija, Kurdistan, Provansa (region Francuske), Padania (region Italije), Aramejska reprezentacija (predstavnici sirijskih hrišćana u rasejanju) i domaćin Sapmi. Titula je na kraju pripala Padaniji, koja će u narednim izdanjima potvrditi superiornost. Padania će osvojiti titulu i 2009. godine, kada je bila domaćin, a potom i 2010. godine, kada će domaćin biti ostrvo Gozo, koje je deo Malte. Na tom takmičenju, učešće će uzeti šest ekipa, a novajlije su bile Gozo i Republika Dve Sicijlije. Poslednje takmičenje pod ovim nazivom održaće se u Kurdistanu (u delu regiona koji pripada Iraku). Kurdistan će biti domaćin najmasovnijeg turnira pod prvobitnom organizacijom, jer je na njemu učestvovalo devet ekipa. Učestvovale su ekipe Severnog Kipra, Zanzibara, Provanse, Ositanije, Zapadne Sahare (i danas teritorije pod upravom Maroka), Tamil Elama (severnog dela Šri Lanke, koji je pod kontrolom “Tamilskih tigrova”), Raetie (jednog od 26 švajcarskih kantona), Darfura (region na zapadu Sudana) i domaćin Kurdistan, kome je i pripala titula na kraju. 

Već naredne godine, osniva se CONIFA, koja će takmičenje podići na viši nivo i domaćinstvo prvog turnira poveriće regionu Sapmi. Prvenstvo će biti održano u Estersundu, u Švedskoj, a učestvovalo je 12 ekipa. Inicijalno je planirano 16, ali su se Katalonija i Rapa Nui (reprezentacija Uskršnjih ostrva, koja pripadaju Čileu) povukle iz takmičenja. Vize za ulazak nisu odobrene ekipi Zanzibara, dok je Kvebek (kanadska teritorija) u međuvremenu tražio prijem u CONCACAF, što ga je diskreditovalo za učešće. Umesto njih, mesto su zauzeli Nica (region) i Južna Osetija (država koja je proglasila nezavnisnost od Gruzije).

Titula premijernog izdanja CONIFA Mondijala, pripala je Kurdistanu. 

Dve godine kasnije, domaćinstvo je pripalo gradu Suhumim, koji se nalazi u Abhaziji (još jednom regionu koji je proglasio nezavisnost od Gruzije). Domaćin se okitio zlatom, a učestvovale su i reprezntacije naroda Ajmara (Južna Amerika), Pendžaba (Indijska savezna država), , Ujedinjene Koreje i Japana, Somalilenda…  Sa turnira u Abhaziji povukle su se ekipe Ostrva Men (ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije ih upozorilo na nebezbednu situaciju), dok je Padania isključena sa takmičenja, zbog neregularnosti u prijavi ekipe. Njihovo mesto zauzele su Šekeli (deo Transilvanije, naseljen Mađarima) i ponovo Nica. Ipak, kako je reprezentacija Roma odustala od takmičenja, dozvoljeno je Padaniji da zauzme njihovo mesto. 

Ipak, poslednje takmičenje za sada održano je još 2018. godine, u Londonu, na čak četiri stadiona niželigaša. Domaćini su bili stadioni Satona, Bromlija, Enfilda i Haringej Boroua, i još nekolicina stadiona, bilo je najposećenije, najorganizovanije, ali i najbolje takmičenje. Finale, koje je osvojila Karpatija (region Ukrajine) sudio je Mark Klatenburg, dugogodišnji premijerligaški sudija.  

Ovo takmičenje pruža priliku mnogim zajednicama da predstave svoj fudbal i kulturu, iako nisu priznate na zvaničnoj FIFA sceni. CONIFA ne samo da organizuje Svetsko prvenstvo, već i Evropsko, Američko i Azijsko prvenstvo za svoje članove. Dok FIFA turniri okupljaju priznate države, CONIFA World Cup je simbol raznolikosti, borbe za identitet i ljubavi prema fudbalu, bez obzira na politička priznanja.

Nažalost ovih malih grupa naroda, nepriznatih država ili ipak samo ekipa koje žele da igraju fudbal, London je bio poslednji domaćin. Takmičenje, 2020. godine, koje je trebalo da se održi u Skopju (Severna Makedonije) odložila je pandemija koronavirusa. Kurdistan je trebao da bude domaćin prošle godine, ali zbog ratnih dejstava na Bliskom istoku odlučeno je da se takmičenje inicijalno pomeri za ovu godinu.