Pod svetlima Pariza, grada luksuza i glamura, gde dominira moćni Pari Sen Žermen, postoje i druge fudbalske priče, daleko od sjaja i blještavila. PSŽ je simbol modernog fudbala, kluba kojim upravljaju milijarde, gde se kupuju zvezde i osvajaju titule, ali gde često nedostaje ono što fudbal čini posebnom emocijom, autentičnost i pripadnost.

To je priča o malim klubovima, kojih nema na naslovnim stranama tiražnih novina, o njima ne izveštavaju velike medijske kuće, ali imaju dušu, istoriju i verne navijače koji ih prate duže od jednog veka. Među njima, jedan se posebno ističe, Crvena zvezda iz Pariza, odnosno Red Star FC.

Osnovan 1897. godine, kao “Red Star Francois” je jedan od najstarijih i najautentičnijih fudbalskih klubova u Francuskoj. Njegov osnivač, Žil Rimé, čovek koji će kasnije pokrenuti Svetsko prvenstvo u fudbalu, želeo je klub koji će biti više od igre, želeo je simbol jednakosti, solidarnosti i društvene pravde. Od svojih prvih dana, Red Star je bio radnički klub, utočište za one koji su voleli fudbal, ali su istovremeno gajili duboko ukorenjene vrednosti protiv nepravde i elitizma. Poreklo imena ostalo je i danas nepoznato. Navodno, jedna verzija kaže da je crvena zvezda uzeta kao simbol nakon posete Bafalo Bila Evropi, gdje je bio jedna od najvećih atrakcija s kraja 19. veka. Druga verzija kaže da je uzet kao simbol prekookeanske kompanije istog naziva, s obzirom da je “kuma kluba” bila jedna od vlasnica izvesna gospođa Dženi. 

Stadion Bauer nije luksuzna arena sa VIP ložama. To je mesto gde se fudbal oseća u svakoj pori, a tribine su dom generacijama koje su odrastale uz klub. Navijača možda nema puno, kao komšijskog PSŽ-a, ali nisu obični posmatrači. Oni su aktivisti, borci. Grupacija sa stavom. Za njih klub je način života. Većina živi u severnom delu Pariza i okolnim predgrađima. 

Red Star je kroz svoju istoriju osvajao trofeje, pet puta je podizao pehar Kupa Francuske, ali je čak četiri uzeo dvadesetih godina prošlog veka. Posljednji u toku Drugog svetskog rata, i od tada nikada više. Poslednje finale kupa igrali su odmah po završetku rata i poraženi su od Lila. Tada kreću teške godine za ovaj klub. U više od veka postojanja, u najvišem rangu proveli su samo 19 sezona. Poslednji put pre ravno 50 godina. Postojanje kluba obeležile su teške godine, lutanje kroz niže rangove, poluprofesionalni fudbal, ali mogu da se podiče da nikada nisu izgubili ono što ih čini posebnim, svoju dušu. U eri kada fudbal sve više postaje biznis, Red Star je ostao simbol autentičnosti. 

Klub je 2022. godine prešao u ruke američke investicione firme “777 Partners”, što je izazvalo strah kod navijača da bi njihov klub mogao izgubiti identitet? Hoće li biti samo još jedna tačka u globalnoj mreži fudbalskih investicija? No uspeli su da se izbore da se očuvaju vrednosti koje klub baštini od osnivanja. Nisu dozvolili da klub promeni boje, grb niti bilo šta drugo što smatraju simbolom. Očuvali su svoj identitet.

No upravo investicije koje su ušle u klub, pomogle su da se pomeri sa dna. Danas, dok se klub ponovo penje kroz hijerarhiju francuskog fudbala, bore se za opstanak u drugoj ligi, jedno je sigurno, ljubav se ne meri trofejima. 

Pariška Crvena zvezda može da se pohvali i sjajnom omladisnkom školom. Dobro poznati Aleks Song, Abu Dijabi i Musa Sisoko samo su neki od izdanaka akademije. 

U gradu ljubavi, glamura, gde je sve podređeno sjaju i spektaklu, Red Star je dokaz da srž fudbala opstaje upravo tamo gde glamur ne dopire, među običnim ljudima.