Da diktatori imaju neobične hobije odavno je poznato, a o njihovoj ljubavi prema sportu, konkretno fudbalu priča se svakodnevno. Već smo pisali da su neki od najpoznatijih svetskih diktatora imali svoje omiljene klubove, koje su iz različitih pobuda favorizovali. Bolonja, Roma, Šalke, Dinamo Moskva... samo su neki od klubova koji su u određenoj fazi istorije bili toliko dominantni da im niko nije mogao ništa. 

No, daleko od fokusa svetske javnosti, postoji zemlja u kojoj je lider, a dostupni podaci kažu diktator (tako bar tvrde veliki svetski mediji), iz tolike ljubavi prema fudbalu odlučio da osnuje sopstveni klub. 

Turkmenistan, država u Centralnoj Aziji, sa sedam miliona stanovnika nema neki poseban razlog da bude u fokusu svetske javnosti. Fudbalska reprezentacija od osamostaljenja ne beleži bogzna kakve uspehe, a tek tamošnje prvenstvo nije prepoznato kao atraktivno. Ali poslednjih godina i to se promenilo, doduše više zbog priča koje kolaju, negoli zbog dobrog fudbala. 

Nekadašnji višegodišnji lider Gurbanguli Berdimuhamedov je 2023. godine odlučio da za svoju dušu osnuje klub. Gurbanguli je krajem prošlog veka političku karijeru počeo kao ministar zdravlja, a stručnost mu se nije mogla osporiti, jer zaista je doktor po struci. No, 2006. godine, nakon smrti dotadašnjeg predsednika Gurbanguli postaje predsednik i na toj poziciji ostaće sve do 2023. godine, kada će funkciju predsednika prepustiti najboljem među Turkmenima. Šalu na stranu, kako to obično biva, poziciju će preuzeti njegov sin. Sem pozicije koju je držao skoro dve decenije, Berdimuhamedov je gajio neke zanimljive hobije poput uzgajanja konja, pisanja poezije, gledanja fudbala, a navodno je i DJ. 

No, u poslednjim godinama mandata, Gurbanguli je odlučio da se upiše u istoriju. Tokom 2019. godine, odlučio je da pokrene izgradnju potpuno novog grada, pod nazivom Arkadag. U pitanju je grad koji je za par godina nikao na jugu zemlje, a čije ime doslovno znači „Zaštitnik“. Kada je izgradnja završena, tadašnji predsednik se dosetio da novom gradu od nacionalnog značaja nedostaje nešto. Neki simbol, koji bi ga mogao predstavljati. I dosetio se, osnovaće fudbalski klub, koji će odmah postati sila na domaćem planu. 

Zato je 1. aprila, nastao FK Arkadag. Da li je datum osnivanja biran namerno, nije poznato, ali činjenica je da je Arkadag postao toliko moćan da se prosto šalio sa rivalima. Kako bi omogućio svom klubu da postane dominantan, odmah ga je „stavio“ u elitu, a savez Turkmenistana je čak izmislio prelazni rok, kako bi najbolji igrači mogli da pređu u predsednikovo „čedo“. FIFA uopšte nije gledala blagonaklono na ovaj potez, ali nije mogla da učini ništa. 

E sad, ono što je ključno. Arkadag je prvu sezonu završio kao šampion, bez poraza sa skorom 24-0-0, a isto je učinio i u kupu. Već naredne godine, ponovio je osvajanje duple krune, ali je liga proširena, pa je ostvaren još bolji rezultat. Čak 30 pobeda u 30 utakmica, a Arkadag je preleteo i kup. Ono što je fascinantno je da je klub u obe sezone imao i brutalnu gol razliku, u prvoj 83:17, a u drugoj 147:20. Dominacija kod kuće omogućila im je plasman na međunarodnu scenu, odnosno AFC Čelendž ligu (pandan evropskoj Ligi konferencija). Nisu mogli dalje od grupe, ali nisu bili lak zalogaj. Jedna pobeda delila ih je od nezvaničnog svetskog rekorda. Arkadag je uspeo da ostvari sveukupno niz od 61 uzastopne pobede, što je samo pobeda manje od Seltika u periodu 1915-1917. Problem je što nijedan od ovih rekorda ne priznaje FIFA. Seltikov jer je igran u periodu trajanja Prvog svetskog rata, pa ne postoje pouzdani podaci da je zaista toliko trajao niz nepobedivosti, dok u slučaju Arkadaga, FIFA sumnja u regularnost. 

Bilo kako bilo, Arkadag je sa sjajnim partijama nastavio i ove sezone, pet mečeva u ligi i pet pobeda, sa gol razlikom 22:2. 

Svetska javnost sumnja u uspešnost Arkadaga, sve to pripisuje moći nekadašnjeg lidera države i njegovim spletkama kako bi imao klub koji je dominantan. Ipak, mora se uzeti u obzir, da iako je nesporan uticaj Berdimuhamedova, on na poziciji nije već dve godine. 

Činjenica je da klub beleži nestvarne rezultate, da je na domaćem nivou neporažen od osnivanja, ali da li iza svega stoje zakulisne radnje, verovatno nikada neće biti dokazano. Tako je to u diktaturama. Možda nema puno klubova koji mogu da se pohvale osvajanjem titula bez poraza, a da li se Arkadag može uporediti sa čuvenom generacijom Arsenala, ostaje na vama.