Fudbal je u na samom početku zamišljen kao viteška igra, oslonjena na čast i međusobno poverenje igrača, a osnovno pravilo bio je fer-plej. Obostrano poštovanje igrača suparničkih ekipa nije se dovodilo u pitanje. U tom duhu, verovalo se da učesnici mogu sami rešavati nesuglasice na terenu, bez potrebe za autoritetom sa strane. Međutim, kako je igra postajala sve popularnija, a uz to i dobijala na takmičarskom duhu, javila se potreba za jasnijim pravilima i nepristrasnim, eksternim nadzorom. Tek formiranjem prvih jedinstvenih pravila u Šefildu i razvojem organizovanog fudbala, uvedena je i zvanična uloga sudije, arbitra čija je dužnost da tumači i sprovodi pravila igre, čime je postavljen temelj modernog suđenja u fudbalu.

No, prvi podaci o sudijama postoje još iz srednjeg veka, kada su postojale igre nalik današnjem fudbalu. 

Iako je zvanično pozicija fudbalskog sudije, uvedena krajem 19. veka, odnosno prvi zvanično zabeležni slučaj bio 1891. godine, postavlja se pitanje, kako su rešavane sporne situacije pre toga? Nekoliko rešenja je korišteno u ranoj fazi. 

Prva, kako smo i naveli na početku bilo je obostrano poverenje igrača dve ekipe. U početku se smatralo da nijedna ekipa neće želeti da prevari suparničku, te da će fer-plej biti dovoljan. No, vrlo brzo ispostavilo se suprotno. Zbog toga je odlučeno da se radi kontrole poštovanja pravila (kakvih-takvih, jedinstvena još uvek nisu postojala) uvedu kontrolori. Naime, obe ekipe angažovale su po jednog čoveka (umpire-a) koji je vodio računa da sve protiče u najboljem redu. I to je funkcionisalo sve do donošenja Jedinstvenih pravila u Šefildu. Tada je odlučeno da postoji jedan glavni sudija koji je zadužen za pravila i regularnost, a umpire-i su pomereni na bok. Tako su nastale uloge, glavnog i pomoćnog sudije. 

Prve sudije kao sredstvo za zaustavljanje igre koristile su belu maramicu, dok pomoćnici nisu imali zastavice. Prvi zapisi o korišćenju pištaljki datiraju još iz 70-ih godina 19. veka, ali zvanično su postale obavezne 1936. godine. 

Kada je reč o sudijskoj opremi, sve do 1994. godine nosili su isključivo crnu opremu. Nakon toga, FIFA kao krovna organizacija dozvolila je da se oprema nosi i u drugoj boji, samo uz napomenu da se mora razlikovati od boje dresova klubova na terenu. 

Kada je reč o opremi, sudije sa sobom imaju pištaljku, sat, kartone, beleške kao i novčić. 

Na najvišem nivou, naravno imaju asistenciju i VAR, kao i radio vezu za komunikaciju sa kontrolorima. 

Dug je i složen put pređen od vremena kada su sudije bile posmatrači u rešavanju nesuglasica između „džentlmena“, do današnjeg statusa u kome gotovo svaka odluka može odlučiti ishod utakmice. Savremeno doba donelo je brojne tehnološke inovacije, naročito VAR sistem, mada ni to nije uspelo da potpuno eliminiše dileme i kontroverze u spornim situacijama. Uprkos tehnologiji i pravilnicima, sudija je i dalje čovek od krvi i mesa, sa teretom odgovornosti koju nosi sa pištaljkom u ruci.