Mađarski fudbal pre više od pola veka bio je jedan od najkvalitetnijih u Evropi. Njihovi klubovi bili su izuzetno jaki i organizovani, gotovo su služili kao primer kako timovi treba da izgledaju u svakom smislu. A tek što su imali jaku reprezentaciju! "Mađarska laka konjica" bila je jedna od najatraktivnijih ekipa na reprezentativnom nivou i mnogi su je se plašili. Ali Mađarska revolucija 1956. godine i invazija Sovjetskog Saveza doneće korenite promene i mađarskom društvu, ali i fudbalu. Upravo ti događaji odrediće sudbinu jednog od tadašnjih najdominantnijih klubova, Honveda. Okosnica "Lake konjice" od tada pretrpeće neke teške, ali i neke svetle trenutke. Nažalost, neki drugi klubovi preuzeće primat, a Honved danas proživljava neke od najtežih trenutaka u istoriji...

Honved je u pedesetim godinama bio sinonim za moćan fudbal. Klub iz Budimpešte dominirao je domaćom scenom, a u njegovom sastavu nalazili su se neki od najboljih igrača sveta Ferenc Puškaš, Šandor Kočis, Zoltan Čibor i Jozef Božik. Njihova kombinacija tehničke superiornosti i taktičke inovativnosti bila je nezaustavljiva. Kada su oni nosili dres Honveda, titule su se nizale. Od 1949 pa do 1955. godine, vezali su čak pet titula državnog prvaka. 

Međutim, događaji iz 1956. godine označili su kraj ovog zlatnog perioda. Honved je u to vreme bio na turneji u Evropi kada je izbila revolucija u Mađarskoj. Mnogi igrači odlučili su da ne rizikuju povratak u domovinu pod sovjetskom kontrolom. Puškaš, Kočiš i Čibor otišli su u zapadnoevropske klubove, a Honved je ostao bez svojih najvećih zvezda. Samo je Božik ostao u klubu i u njemu završio karijeru. No, klub se nikada nije u potpunosti oporavio od tog egzodusa.

Tokom osamdesetih godina, pod vođstvom Jožefa Mezeija, Honved je ponovo dominirao mađarskim fudbalom, ali evropski uspeh je izostao. Krajem sedamdesetih igrali su četvrtfinale UEFA Kupa, dok je osamdesetih uspeo da osvoji, čak šest titula. Ali nakon toga, nikad više Honved neće biti dominantan faktor. Od 1991 pa do današnjeg dana, Honved će samo još tri puta biti šampion, što je za klub takvog renomea, premalo.

Kako su godine prolazile, konkurencija je postajala sve jača, a Honved je polako gubio primat.

Po prvi put iz elitnog ranga ispašće 2003. godine, što će biti prvi alarm. No, već naredne sezone vratiće se u prvu ligu, ali će veći deo naredne decenije provesti zaglavljen u sredini tabele i gušiti se u sopstvenoj nemoći da uhvati gradske rivale Ferencvaroš i Ujpešt, kao i tada nastajuću silu MOL Vidi (nekadašnji Videoton). Na kratko će blesnuti sezone 2016/17, kada će osvojiti poslednju titulu i 2019/20 kada će osvojiti kup, a onda će kola ponovo krenuti nizbrdo. 

U poslednjim sezonama situacija je postala alarmantna. Nakon katastrofalne sezone 2022/23, Honved je ponovo ispao iz prve lige. Klub, koji je nekada bio simbol fudbalske moći Mađarske, sada se bori za opstanak u drugoj ligi. Promene trenera, nestabilna uprava i finansijski problemi doveli su do toga da se Honved danas nalazi na ivici ponora.

Mađarska liga već godinama pokušava da povrati ugled koji je nekada imala. Međutim, gotovo svi velikani zapali su u probleme, Ujpešt odavno nije konkurentan, MTK je nakon godina skakutanja između rangova ponovo u eliti, a Honved na dnu druge lige. A bez jakog Honveda, nemoguće je imati jaku ligu. Klub sa takvom istorijom i tradicijom ne sme nestati sa fudbalske mape. Ako Mađarska želi da ponovo postane sila u evropskom fudbalu, prvi korak mora biti povratak Honveda u elitu.