Fudbal je nekada bio značajno ujednačeniji, nije bio igra velikih i bogatih, niti igra u kojoj mali ali hrabri timovi statiraju i čekaju sa koliko golova u mreži će biti ispraćeni. Evropska takmičenja naročito su bile arene u kojima su mali mogli da sanjaju, da izazovu moćne i eventualno stignu do vrha. Gotovo svake sezone elitna evropska takmičenja umela su da ispričaju bajke, one istinske, a jedna takva priča pisala se 1984. godine, kada je skromni škotski klub Dandi Junajted bio na korak od finala Kupa šampiona. Nažalost, Dandijeva bajka nije imala srećan kraj. No tragičnom završetku njihovog evropskog puta, legenda kaže, nije kumovala sportska priča, nego slučaj korupcije. I dalje se ispreda da li je uopšte slučaj podmićivanja bio presudan, s obzirom da zvanično nije „uspeo“. 

Dandi Junajted, pod vođstvom tvrdoglavog Džima Meklejna, bio je deo takozvanog „New Firma“, kolokvijalnog naziva za nove snage škotskog fudbala, zajedno sa Aberdinom, kojeg je sa klupe predvodio Aleks Ferguson. U tri uzastopne godine, Junajted i Aberdin su iza sebe ostavljali Seltik i Rendžers, osvajali domaće titule, i postajali ozbiljan faktor i u škotskom i u evropskom fudbalu. To je do današnjeg dana najduži period u kom Seltik ili Rendžers nisu bili šampioni.

U sezoni 1982/83 osvojili su titulu, a već tokom sezone 1983/84, započeli su neverovatnu evropsku kampanju u Ligi šampiona. U prvom kolu izbacili su predstavnike Malte, Hamrun Spartanse (3:0, 3:0), u drugom kolu su razmontirali Standard iz Liježa (0:0, 4:0), a onda su u četvrtfinalu naišli na Rapid iz Beča. Austrijski velikan se ispostavio kao vraški težak protivnik, i prošli su zahvaljujući tadašnjem pravilu gola u gostima (1:2, 1:0). 

Plasman u polufinale doneo im je dvomeč sa Romom, kojeg do današnjeg dana verovatno nijedan navijač „Narandžastih“ nije preboleo. 

Prvi duel odigran je na Tenandajs parku i Dandi je šokirao ne samo italijansku javnost, već i evropsku, zahvaljujući pobedi od 2:0. Nakon toga svima je bilo jasno, Škoti nisu slučajno u polufinalu, bili su na korak od finala koje se igralo na Olimpiku. No, upravo podatak da je finale zakazano u Rimu, bio je momenat koji je odlučio ovo polufinale i pre nego je završeno. Priča koja je možda mogla da stane rame uz rame sa Klafovim Notingemom ipak je završena tragično. Pokušaj podmićivanja sudije od strane uprave Rome, nije uspeo. Ali ako pitate navijače Dandija, finale im je ukradeno, iako sudija nije uzeo novac. 

O čemu se zapravo radi. Uprava Rome je svojski želela da „Vučica“ igra finale koje se igra na njihovom stadionu i bili su spremni na sve da taj san ostvare. Ovu neverovatnu priču, izneo je pre skoro decenije Rikardo Viola, direktor i sin tadašnjeg vlasnika Rome, koji je ovaj potez, iako neuspešan, označio kao veliku mrlju. Roma je očajnički želela da nadoknadi zaostatak iz prvog duela, smatrala je da bi ispadanje u polufinalu imalo katastrofalne posledice, pa su odlučili da pokušaju da potpkupe sudiju Mišela Vutroa. Sudija je veče pre utakmice bio pozvan da večera u jednom restoranu. Takođe mu je rečeno da obrati pažnju na poseban trenutak tokom večere. Ovo se odnosilo na momenat, kada je konobar trebalo da priđe njegovom stolu i kaže: „Telefonski poziv za gospodina Vutroa“. Navodno to je bio signal da se izvrši predaja mita u iznosu od 100 miliona lira, odnosno oko 50.000 funti u tadašnjoj vrednosti.

Ipak, iako navodno sudija nije uzeo novac, Dandi je nakon revanša tražio istragu, sumnjali su u regularnost. Već u 38. minutu Roma je vodila 2:0 i bila je u povoljnijem položaju. Duel je bio izuzetno prljav, faulovi u korist Rome svirani su konstantno, Dandijevi igrači su smatrali da sudija radi protiv njih. U 58. minutu Roma je dobila i penal, koji je realizovao Di Bartolomei i svima je bilo jasno, da će „Vučica“ igrati finale pred svojim navijačima. Meklejn je nakon meča osuo paljbu po svojim igračima, smatrao je da su poklekli pred pritiskom, ali Dandi je danima nakon duela od UEFA-e zahtevao da se izvrši istraga, ali od toga nije bilo ništa. Tako je Dandi ostao bez finala, koje im je prema pokazanoj igri i srčanosti zaista pripadalo. 

Roma je izborila finale, ali je poražena od Liverpula, a fudbaleri Dandija su u finalu navijali Liverpul. Ipak, sudbina je htela da Dandi dve godine kasnije nastupi u finalu Kupa UEFA, ali su poraženi od Geteborga. 

Legendarna sezona Dandi Junajteda na kraju nije imala srećan kraj, neke više sile ili korupcionaška afera koja je godinama kasnije izašla u javnost presudile su tako. A malo je nedostajalo da se Dandi u finalu isprsi velikom Liverpulu i pokuša da mu pomrsi račune, a sebe upiše u istoriju evropskog fudbala.