Minhen Derbi: Rivalstvo koje nedostaje Bundesligi

Prestonica Bavarske poznata je kao sedište suverenog vladara Nemačke, Bajerna, turisti su Minhenom opčinjeni zbog istorijskog značaja i drugih lepota, a Oktobarfest okuplja ljubitelje piva. 

Alianc Arena jedan je od najmodernijih sportskih objekata, tamo je odigrano poslednje finale Lige šampiona, a osim fudbala na ovom stadionu odigrano je i nekoliko „pre season“ mečeva NFL klubova. 

Ovog vikenda pred gledaocima je ogroman broj velikih derbija, gotovo da nema lige u okviru koje neće biti odigran barem jedan, u nekim i više, no baš ovakav kraj sedmice prilika je da se prisetimo i jednog rivalstva koje već duže od decenije nemamo prilike da gledamo na najvišem nivou, a u pitanju je Minhenski derbi, odnosno gradsko rivalstvo Bajerna i Minhena 1860. 

U pitanju je jedno od najstarijih i najvatrenijih rivalstava u nemačkom fudbalu, koje ovog vikenda obeležava 123 godine postojanja, ali poslednji njihov susret zabležen je sada već davne 2008. godine. Od tada, pa do danas derbi postoji, ali obično ga igra drugi tim Bajerna koji je često u istoj ligi kao i komšijski Minhen. 

Minhen 1860 je malo stariji klub od Bajerna, no popularni Bavarci su neuporedivo uspešniji. Gimnastičko društvo Minhen osnovano je 1860. godine, ali njegova fudbalska sekcija tek 1899. godine, dok je Bajern osnovan 1900. Prvi susret odigran je 21. septembra 1902. godine i slavio je Bajern rezultatom 3:0 i već tada najavio da će biti dominantna sila u fudbalu. 

Dominacija Bajerna nastavljena je i u narednom periodu, Minhen nikada nije uspeo da bude ni približno jak kao Bajern, međutim u prvim godinama rivalstvo nije bilo toliko izraženo. Naime, nemački fudbal u prvim godinama bio je zasnovan na regionalnim takmičenjima, čiji su pobednici na kraju igrali finalni turnir za titulu prvaka, a Bavarska i Minhen su tih godina vrveli od klubova. Značajniji uspeh tada ostvario je Bajern koji je svoju prvu titulu osvojio 1932. godine, dok je Minhen 1931. godine izgbio finale od Herte, a potom i finale Južnog šampionata 1933. godine. 

Uspostavljanjem Trećeg rajha, oba kluba su se suočila sa teškom situacijom, Bajern je bio oslabljen odstranjivanjem iz tima nekolicine igrača jevrejskog porekla, dok je Minhen prosto utonuo u sivilo nižih rangova. Ipak, valja napomenuti da je Minhen osvojio nemački kup 1942. godine. 

Tek po uspostavljanju Bundeslige, za oba kluba kreću bolji dani, naročito za Bajern, iako isprva nije ličilo da će tako biti. Naime, prva sezona Bundeslige održana je 1963. godine, a pravila su nalagala da svaki grad može predstavljati samo jedan klub, pa je kada je u pitanju Minhen, izbor pao na 1860. Poklon igranja u višem rangu, jedini put u istoriji, 1860 je umeo da iskoristi. Plavo-beli su osvojili kup, igrali i finale Kupa pobednika kupova, koje su nažalost izgubili od Vest Hema. Već naredne sezone, Bajern je zaigrao u elitnom rangu, nakon što su se prošetali drugom ligom, ali Minhen im je odmah zalepio šamar osvajanjem titule, jedine u svojoj istoriji. Bajern je odgovorio osvajanjem kupa. Nakon toga, sudbina je odlučila da bude naklonjena Bajernu, a Minhen je polako počeo da tone. Minhen 1860 samo je još naredne sezone bio u vrhu, kao vicešampioni su završili prvenstvo, Bajern je uzeo kup i Kup pobednika Kupova, a potom i prvu titulu u Bundesligi 1969. godine. Razlika koja će se napraviti tada (Minhen bio tek 10. na tabeli), ostaće do današnjeg dana, jer uz svega nekoliko sporadičnih pobeda u međusobnim duelima, plavo-beli nemaju baš previše razloga za slavlje. Na kraju 1970. Minhen će ispasti iz Bundeslige i dobar period provešće kao jo-jo tim, dok će Bajern proživljavati svoju prvu zlatnu eru. Nakon što  se 1972. godine Bajern preselio sa Grunvalder stadiona na Olimpijski, gradski rival je mogao samo da se divi, jer upravo tih godina Bajern je trasirao put kojim i danas hodi. Minhen je takođe prolazio kroz ozbiljnu agoniju u međusobnim duelima jer je čak 22 godine čekao na pobedu. Pobedili su Bajern 1977. godine, a onda su na narednu čekali čak do 1999. što je neverovatno loš niz. Ruku na srce, Minhen je iz elite ispao 1981. godine i sve do 1994. godine nije ga bilo u elitnom rangu. Nakon 2004. godine za Minhen će krenuti izuzetno težak period, jer nakon ispadanja iz elite kreću finansijski problemi koji su čak pretili i da ugase klub. Ipak, uz pomoć omraženog rivala, najviše finansijski klub je opstao. Poznato je da je Bajern najvoljeniji i najomraženiji klub u Nemačkoj, ipak mora se priznati da su se prema svojim rivalima na terenu uvek odnosili viteški i pomagali kad je najteže. Poslednji gradski derbi odigran je 2008. godine Bajern je slavio, a od tada samo je drugi tim ukrštao koplja sa „lavovima“. Ukupno u istoriji odigrano je 205 susreta, Bajern je slavio 105 puta, dok je Minhen slavio u 50 navrata, a isto toliko susreta završeno je bez pobednika. 

Ono što ovaj derbi čini posebno zanimljivim jeste i socijalna i klasna razlika, koja je nekada određivala za koga navijati. Minhen je važio za klub radničke klase, dok je Bajern bio klub viših slojeva, međutim danas je ta linija razgraničenja nestala. Takođe, zanimljivo je da su oba kluba gotovo istovremeno menajle stadione na kojima igraju, počeli su na Grunvalderu, potom se prebacili na Olimpijski, a onda i na Alianc Arenu, iako se Minhen nakon propadanja kroz rangove, vratio na Grunvalder zbog cena troškova organizovanja mečeva. 

Zanimljivo zvuči i podatak, da je Bajern najpopularniji klub u Nemačkoj, ali i među najpopularnijim u Evropi i svetu, međutim u svom gradu, popularniji je Minhen. 

Duže od d

eceniju i po, grad Minhen ne postoji na mapi evropskih metropola koje turistima nude veliki gradski derbi, međutim to je posledica finansijskog propadanja „lavova“ koji nikako da se vrate tamo gde i pripadaju. Već neko vreme u nemačkoj javnosti provejavaju informacije o tome da bi klub mogla da preuzme grupa investitora na čelu sa nekadašanjim golmanom Jensom Lemanom, kako bi se klub podigao iz loše situacije u kojoj se nalazi. Zaista, nakon decenija u kojim Bajern dominira nemačkim fudbalom, praktično i nema dostojnog protivnika (sem sporadičnih izleta Dortmunda i nedavno Leverkuzena) čini se da je vreme da im lokalni rival konačno pripreti. Možda nikada neće uspeti da ih stigne po broju trofeja, ali mogao bi da barem na kratko oživi rivalstvo koje nemačkom fudbalu zaista nedostaje.