Najbolji „back-up“ golman je „okačio rukavice o klin“

Ući na veliku scenu preko malih vrata obično retkima pođe za rukom, a još su ređi oni koji na toj sceni uspeju da ostave dublji trag. Kada je reč o fudbalu, to obično polazi za rukom napadačima, dok su golmani nešto manje uspešni na tom polju. 

Ipak, jedan golman uspeo je da uđe u srca navijača, naročito onih na krajnjem severu Engleske, ljubiteljima onog posrnulog velikana što već decenijama sanja o povratku na staze stare slave, žetvi trofeja. U pitanju je Njukasl Junajted, poznate „svrake“ i njihov dugogodišnji čuvar mreže, Tim Krul. 

Verovatno se većina vas već neko vreme pita šta se zbiva sa ovim čovekom, koji je godinama bio prvi izbor na liniji, čovekom koji je više od decenije bio među stativama, ali koji je morao da se dobrano oznoji ne bi li zauzeo mesto koje mu je i te kako pripadalo. E pa od danas zvanično, Tim Krul je „okačio rukavice o klin“ i zasluženo otišao u penziju. Mesecima je Krul bio bez kluba, nakon što je tokom juna sporazumno raskinuo ugovor sa Lutonom. 

Možda Krul ne spada u red najboljih golmana na svetu, možda nema desetine trofeja osvojenih na najvećoj sceni, ali sigurno spada u red najatraktivnijih golmana svog vremena, i čini se da je potpuno zasluženo svojevremeno dobio titulu najboljeg rezervnog golmana Premijer lige, naravno nezvaničnu.

No da krenemo redom.

Tim Majkl Krul je karijeru počeo u Den Hagu, ali nikada nije debitovao za prvi tim, delimično tome je doprineo Njukasl koji ga je 2005. godine doveo u svoj omladinski pogon. Njegov prelazak na krajni sever ostrva propraćen je kontroverzom, koja je na kraju rešena u korist holandskog kluba, a „svrake“ su morale da plate 220.000 evra kao trening kompenzaciju. Ko nije ispratio karijeru čuvenog Holanđanina, verovatno bi mislio da je nakon toga sve bilo med i mleko, ali daleko od toga. Njukasl je tih godina na liniji imao nezamenjivog Irca Šaja Givena, kao i lokalca (zaljubljenog u večitog rivala) Stiva Harpera, pa je Holanđanin bio tek treća opcija. Za klub je debitovao 2006. godine u UEFA Kupu, u duelu protiv Palerma, ali uprkos dobroj partiji nije se ustalio u prvom timu. Malo je tome kumovao dvojac kolega, malo povrede, ali Krul je ligaški debi imao verovali ili ne tek 2009. godine i to u Čempionšipu, na meču protiv Vest Bromvič Albiona, a i za tu priliku mogao je da „zahvali“ isključivo povredi Harpera koji je u međuvremenu postao prvi izbor među stativama. No, povratkom „svraka“ u Premijer ligu, menja se i njegova uloga, pa nakon sjajnih partija na početku sezone dobija poverenje Alana Pardjua, tadašnjeg menadžera i zasluženo postaje jedinica (iako je nosio broj 23). Već naredne sezone bio je apsolutno nezamenjiv, prva dva meča bila su prilično teška, Arsenal i Sanderlend, a Krul je ostao nesavladan. U duelu sa Čelsijem na Stamford Bridžu jedini u ekipi je zavredeo aplauz, nakon utakmice, jer uprkos teškom porazu (3:0), Krul je odbranio jedanaesterac Frenku Lampardu i imao i još nekoliko odličnih intervencija. Na kraju 2012. godine poneo je titulu najboljeg igrača Njukasla po izboru navijača, a klub ga je nagradio petogodišnjim ugovorom. 

Koliko je voleo klub, ali i klub i navijači njega najbolje pokazuje detalj sa duela Njukasla i Arsenala, kada je ušao u sukob sa zemljakom i kolegom iz reprezentacije Robenom Van Persijem. Van Persi je uvek važio za prgavog igrača, voleo je da se sukobi sa protivnicima, a u duelu koji su „topdžije“ pobedile napadač Arsenala je optužio Krula da odugovlači. Sukob dvojice zemljaka nastavljen je i u svlačionici. Tokom sezone 2012-2013, Krul je konačno dobio jedinicu na dresu, no nakon nekoliko uvodnih kola povredio je članak tokom reprezentativne pauze. Ta povreda će postati hronična, još nekoliko puta tokom karijere odvojiće ga od terena, ali ipak najteža povreda će ga odvojiti od terena u duelu sa Sanderlendom. Povreda ramena od terena ga je odvojila na oko šest meseci, ali nakon toga Krul više neće biti prvi izbor. Nakon oporavka, Njukasl je prema svom heroju bio fer, produžio mu ugovor, a onda poslao na pozajmicu u Ajaks, ne bi li se postepeno vratio u formu. To će se ipak ispostaviti kao definitivan razlaz, jer će već naredne sezone Krul potpisati za Brajton. Na južnu obalu, pozvao ga je nekadašnji menadžer „svraka“ Kris Hjuton, ali Krul će tamo grejati klupu, pa će nakon sezone potpisati za tadašnjeg drugoligaša, Norič Siti, gde će postati apsolutna legenda. Krul je dva puta sa „kanarincima“ osvojio Čempionšip (2019 i 2021) proglašen je čak i igračem sezone 2019-2020, što ga je svrstalo u uzak krug golmana koji su osvojili to priznanje u Noriču (svega petorica). Nakon drugog povratka u Premijer ligu sa Noričem, izabran je i u idealan tim Čempionšipa, ali loša forma preseliće ga na klupu, a mesto će preuzeti Angus Gan. Po odlasku iz Noriča, bio je deo Lutona, čak i u onoj istorijskoj sezoni u Premijer ligi, ali bez zvaničnog nastupa. 

Ipak, uprkos sjajnoj karijeri, većim delom provedenoj u najjačoj ligi na svetu, Krul ostaje najpoznatiji, po fenomenalnoj partiji koju je pružio za reprezentaciju Holandije, na Svetskom kupu 2014. godine. Tada je u penal seriji u četvrtfinalu protiv Kostarike, Luj Van Gal na samom kraju produžetaka načinio neverovatnu izmenu. Izveo je Jaspera Silesena, koji je branio gotovo 120 minuta i uveo Krula. Kako je Van Gal istakao nakon toga, znao je da Krul odlično brani penale. Krul je odbranio čak dva, no ono što je posebno bilo upečatljivo, svakom reprezentativcu Kostarike, pogodio je stranu u koju će šutirati. 

Povrh svega, Krul će biti upamćen kao veliki golman, uvek atraktivan, pa čak i kada nije branio u najboljoj formi. Možda postoje mnogo bolji golmani, možda nikada nije bio deo velikog, trofejnog tima, ali definitivno je bio heroj i očigledan primer, da se do zvezda stiže preko trnja. Zato uživaj u penziji, legendo.