Škotski „Old Firm“ večito rivalstvo Seltika i Rendžersa najpoznatiji je svetski derbi čija je glavna karakteristika nacionalna i verska pripadnost. Kompletna svetska javnost zna da je koren rivalstva suprotstavljenost unionista i separatista, kao i verski predznak, Seltikovi navijači su katolici dok za Rendžers navijaju protestanti. No, daleko od britanskih ostrva, na brdovitom Balkanu, jedan grad podeljen je na dva dela, dva kluba, dva identiteta. Derbi koji nije toliko poznat van granica balkanskog poluostrva, ali koji po intenzitetu ne zaostaje za mnogo poznatijim derbijima. 

U pitanju je Mostarski derbi, odnosno rivalstvo Veleža i Zrinjskog. Rivalstvo ove dve ekipe, uz prekide traje duže od veka, veoma je intenzivno, a brojne su kontroverze koje ga prate. 

Hrvatski Športski Klub (HŠK) Zrinjski, osnovan je 1905. godine i zvanično je najstariji sportski kolektiv na teritoriji Bosne i Hercegovine. Klub je osnovan od strane hrvatske omladine u tadašnjoj BiH koja je bila deo Austrougarske, a isprva je nosio naziv Hrvatski Sokol. Potom je menjao imena u Đački športski klub, da bi 1912. godine u Gimnazijski športski klub Zrinjski. U početku je samo sporadično igrao utakmice, a rad mu je bio po prvi put zabranjen izbijanjem Prvog svetskog rata 1914. godine. Obnavljanje je usledilo 1917. godine ujedinjenjem sa Hrvatskim Radničkim Omladinskim Športskim klubom (HROŠK). U međuratnom periodu, Zrinjski nije važio za značajniji faktor na jugoslovenskoj fudbalskoj sceni, i uglavnom se takmičio protiv ostalih mostarskih timova. 

No, 1922. godine, u Mostaru je osnovan i FK Velež. Velež je važio za radnički klub i klub koji okuplja sve, bez obzira na verski, nacionalni ili bilo kakav drugi predznak. Prema legendi, kada je birano ime, uzeto je ime obližnje planine, jer za Mostarce ne postoji ništa visočije od Veleža. 

Prvi Derbi Mostara, odigran je upravo te godine, a slavio je Velež sa 1:0. No do pred početak Drugog svetskog rata, Zrinjski će biti uspešniji tim. Najveći sukob u istoriji čovečanstva dovešće do prekida sportskih aktivnosti, a kasnije i do prekida rivalstva. Naime, kada je Mostar postao deo okupacione zone NDH, Zrinjski će nastaviti da igra u okviru tadašnjeg fudbalskog takmičenja. Kada je rat završen, a Mostar reintegrisan u drugu Jugoslaviju, Velež će ostati jedini veliki klub iz tog hercegovačkog grada. Zrinjskom će biti zabranjen rad 1945. godine. Od formiranja SFRJ, pa sve do njenog raspada Velež, u narodu poznatiji kao „Rođeni“ biće jedan od najuspešnijih klubova, a njegova popularnost nadilazila je granice Mostara i Hercegovine. Velež tih godina niko nije mogao da ne simpatiše. Osvojili su dva kupa osamdesetih godina, a ako za njega nije niko navijao, „Rođeni“ mu je bio drugi omiljeni klub. Ipak, poslednja decenija prošlog veka, donela je krvavi raspad velike države, a Mostar će postati jedno od najkrvavijih poprišta. Grad će se podeliti na dva dela, etnički sukobi biće krvavi, a reintegracija nikada nije sprovedena do kraja. Zato, zapadni deo grada, dominantno naseljen Hrvatima, 1992. godine odlučiće da osnuje svoj klub. Te godine ponovo je osnovan Zrinjski i rivalstvo je ponovo rođeno. Stadion pod Bijelim Brijegom, nalazi se u zapadnom delu grada, onom koji je dominantno naseljen hrvatskim stanovništvom i Velež je sa njega trajno iseljen. Uprkos tome što je rivalstvo obnovljeno početkom devedesetih godina, prvi zvanični meč mostarske ekipe odigraće tek 2000. godine. 

Etničke podele u gradu osećaju se i danas, pa rivalstvo ima i onu nasilnu dimenziju. Sukobi u gradu, između navijačkih grupa vrlo su česti, naročito u danima derbija. Lani je čak došlo do ozbiljnog narušavanja reda i mira, kada su se danima Ultrasi (Zrinjski) i Red Army (Velež) sukobljavali po gradu. U tim neredima, uspeli su jedni drugima da uzmu gotovo sve zastave, što je alarmiralo kompletnu javnost u državi da se tome stane na put. Zbog toga, prošlosezonski derbiji na stadionu pod Bijelim Brijegom i stadionu Rođeni u „Vrapčićima“ odigrani su bez prisustva gostujućih navijača. 

Kada je reč o trofejima, Velež je u istoriji osvojio dva Kupa Maršala Tita i jedan Kup BiH. Gradski rival je značajno uspešniji u modernoj istoriji, osam trofeja Premijer lige BiH, te tri kupa stavljaju ga na mesto najtrofejnijeg kluba u toj državi. Kada je reč o međusobnim duelima, „plemići“ su takođe uspešniji, te u dosadašnjih 68 mečeva imaju 38 pobeda naspram 21 „rođenih“. Samo devet susreta završeno je bez pobednika. 

Ako ste se pitali, odakle pomisao autoru da uporedi gradski derbi Mostara sa onim u Glazgovu, treba znati da dueli u gradu na Neretvi nadilaze rivalstvo na fudbalskom terenu. To je sudar istorije, identiteta i strasti, ali i bitka koja se vodi i na tribinama i ulicama. Kao što Glazgov ima svoj Old Firm, tako Mostar ima svoj. Dva kluba, dve priče, dva identiteta i grad podeljen Neretvom i etničkom barijerom. Derbi nosi iste emocije, neizvesnost, ali i neukrotivu ljubav prema klubu, gde pobeda znači više od tri boda. Možda se ne igra pred desetinama hiljada gledalaca na ogromnom, modernom stadionu, možda ovaj duel ne privlači milione gledalaca širom sveta, ali za Mostarce, ovo je najveći derbi na planeti. Jedini koji zaista znači sve.