Decenijama bugarski fudbal, oblikovalo je rivalstvo najtrofejnijih klubova iz Sofije, CSKA i Levskog. Po uzoru na brojne postkomunističke zemlje, dominantni klubovi iz prestonice oblikovali su sudbinu tamošnjeg fubala. No, pre deceniju i po, pojavio se klub, koji će pomrsiti račune svima, naročito velikanima iz Sofije. 

U pitanju je Ludogorec iz Razgrada, ekipa koja je vezala čak 14 uzastopnih titula i pod noge bacila dominaciju klubova iz Sofije. A koliko je „Luda šuma“ obesmislila sve, najbolje pokazuje statistika u međusobnim duelima ekipe iz unutrašnjosti Bugarske sa nekadašnjim velikanima. 

Ludogorec je gradić na severoistoku Bugarske, sa oko 50.000 stanovnika i do pre 15 godina, na sportskom nivou nije predstavljao ništa. U ovom gradu postojalo je nekoliko fudbalskih klubova, koji su se fuzionisali u jedan, a najveći uspeh bio je druga liga tokom šezdesetih godina prošlog veka. Krajem devedesetih Ludogorec se fuzionisao sa još jednim lokalnim klubom, Antibiotikom iz Ludogoreca (klub lokalne fabrike lekova), ali je uspeo da bankrotira 2005. godine. Tada na scenu stupa, Kiril Domušijev, jedan od najbogatijih industrijalaca u Bugarskoj, koji će obnoviti rad kluba, nazvati ga Ludogorec Razgrad i učiniti ono što je mnogima delovalo nemoguće. Od provincijskog kluba stvoriće silu, kojoj će velikani gledati u leđa, a upravo taj njegov potez stvoriće i velika rivalstva. 

Pod vođstvom Demušijeva, Ludogorec će 2011. godine ući u prvu ligu Bugarske, a tada niko neće biti svestan, da će se stvoriti takva dominacija, kakva nije viđena čak ni u doba komunizma u ovoj balkanskoj zemlji. 

CSKA Sofia je osnovan 1948. godine, kao klub Bugarske armije i u istoriji je osvojio 31 titulu. Njihov najveći rival, Levski ima 26 titula, a naziv nosi po čuvenom bugarskom revolucionaru Vasilu Levskom. Decenijama će ovi klubovi činiti dominantne sile, igraće najgledaniji derbi u zemlji (i danas je to najgledaniji susret), ali CSKA na titulu čeka od 2008. godine, a Levski od 2009. 

Dominacija Ludogoreca stvoriće rivalstvo, koje to na terenu nije. Zvuči čudno, ali dominacija Ludogoreca po pitanju trofeja, prenela se i na duele sa velikanima iz Sofije, i ako je neko sumnjao, Ludogorec je apsolutna sila u međusobnim duelima. 

Od ulaska „Lude šume“ u elitu, sa armijskim timom odigrali su 48 susreta, a Ludogorec je slavio čak 24 puta. Neverovatno zvuči i to, da je CSKA slavio svega sedam puta, a da je nerešeno bilo čak u 17 navrata. Za nekadašnjeg šampiona premalo. Tome treba dodati, da je CSKA u prvenstvu, slavio samo tri puta, a ostale četiri pobede dolaze u kupu. Ludogorec je ozbiljna sila u odnosu na „armejce“ u modernom dobu. No, skor protiv Levskog, još je bolji. U do sada odigranih 49 susreta, Ludogorec je slavio 29 puta, u 11 navrata bilo je nerešeno, a svega u devet navrata slavio je Levski. 

Nesumnjivo, nakon što im je preuzeo tron, Levski je uspeo da „umiri“ rivale iz prestonice, na način da je bolji u međusobnim duelima. To je za ogromno poštovanje, s obzirom, da niko nije očekivao da će provincijska ekipa postati dominantna sila bugarskog fudbala. Ludogorec, je čak, za deceniju i po strahovlade, uspeo da zaigra u sva tri međunarodna takmičenja, jedini klub iz Bugarske, dva puta u Ligi šampiona, u sedam navrata u Ligi Evrope, te jednom u Ligi konferencija. 

„Luda šuma“ je uspela da pacifizira šampionat Bugarske, odavno im niko nije dostojan rival, a to najbolje pokazuje broj pobeda u odnosu na rivale iz Sofije. 

Iako su im mnogi predviđali lagano ispadanje odmah po ulasku u elitu, a niko nije mogao ni da zamisli da mogu da dominiraju duže od decenije, Ludogorec je pokazao da je mnogo tvrđi orah nego što se mislilo. Baciti pod noge najveće klubove u zemlji, poseban je uspeh, kojim ne može da se pohvali mnogo klubova na svetu.