Vest o smrti pape Franje iznenadila je svetsku javnost i izazvala talas tuge širom sveta, i to drugog dana proslavljanja najvećeg hiršćanskog praznika Vaskrsa. Kao duhovni vođa više od milijardu katolika, papa Franja bio je poznat po svojoj skromnosti, progresivnim stavovima i posvećenosti socijalnoj pravdi. Međutim, iz privatnog života pape, poznato je bilo i to da je bio veliki ljubitelj fudbala. Papa je voleo San Lorenco. 

Horhe Mario Bergoljo, kako glasi njegovo svetovno ime, rođen je u Buenos Ajresu 1936. godine, u naselju Florio kao sin italijanskog migranta Maria Hosea Bergolja i argentinke italijanskih korena Ređine Marije Sivori. Franjin otac napustio je Italiju 1929. godine zbog fašističkog režima Benita Musolinija i nastanio se u dalekoj Argentini. 

Horhe Mario je bio najstariji od petoro dece, a 1958. godine pridružio se redu Jezuita, najbrojnijem sveštenom redu u Katoličkoj crvki, nakon što se oporavio od teške bolesti. Sveštenik je postao 1969. godine, a arhiepiskop Buenos Ajresa 1998. godine. Papa Jovan Pavle II ga je proizveo u kardinala 2001, a za papu je izabran 2013. godine. Tako je postao prvi južnoamerikanac na čelu Svete stolice, ali i prvi neevropski papa nakon gotovo 1300 godina, još od Grgugra III (koji je bio iz Sirije). 

No o njegovom delovanju na čelu Vatikana i duhovnom vođi najveće hrišćanske crkve odavno je sve poznato, bio je prepoznat kao liberalan čovek, voljan da pomogne ugroženim i često je apelovao na prekid ratnih sukoba širom sveta. 

Papa Franjo je od malih nogu, pored posvećenosti Bogu, bio i veliki ljubitelj fudbala. A teško postoji bolja konekcija između fudbala i religije od papinog izbora kluba. San Lorenco de Almagro, je bio papin izbor od ranih dana, jer kako je i sam isticao kompletna familija je navijala za taj klub. 

San Lorenco je osnovan od strane lokalnog sveštenika Lorenca Mase, koji je svakodnevno u blizini crkve gledao mladiće kako šutiraju loptu. No igranje fudbala na ulici moglo je da se završi kobno. Jednog dana, umalo je došlo do saobraćajne nesreće, jer je zbog gustog saobraćaja tramvaj zamalo udario jednog od dečaka. Kako bi sprečio da se nešto tako ponovi ili da dovede do tragedije, sveštenik je mladićima ponudio da svoju igru presele u crkveno dvorište, ali pod jednim uslovom. Da svake nedelje dolaze na misu. Mladići su to prihvatili i klub je mogao da počne sa radom. Naravno, na startu, predlagano je ime, a jedno od predloženih je bilo „Strongmeni iz Almagra“ što se Masi nije svidelo. Drugi predlog je bio San Lorenco (Sveti Lorenco) po imenu sveštenika. On je to kategorički odbio, smatrajući da nije svetac, te da ne zaslužuje da nosi titulu sveca, a još manje da se klub zove po njemu. Ipak, naziv San Lorenco će ostati, zbog predloga jednog od mladića, da klub ponese naziv po Lorencu iz Rima, jednom od prvih hrišćanskih mučenika za vreme vladavine rimskog imperatora Valerijana. 

Klub će kasnije postati deo čuvene „Argentinske petorke“ odnosno jedan od najdominantnijih klubova u toj zemlji. Rame uz rame sa Bokom, Riverom, Rasingom i Independijenteom. 

Papa Franja je od malih nogu veoma cenio fudbal, pa je tako vrlo rano počeo sa ocem da posećuje obližnji stadion i zavoleo San Lorenco. Kako je sam u više navrata naveo i sam je voleo da igra fudbal, ali nije krio da nije bio baš najtalentovaniji za najpopularniji sport na svetu. Zato je često ustvari stajao na golu, što mu je pomoglo da nauči kako da se odbrani od opasnosti koje mogu doći iz različitih pravaca. 

Kada je 2013. godine izabran za poglavara rimokatoličke crkve, Boka Juniors je želela da mu uruči člansku kartu kluba, ali papa se samo zahvalio. Tada je svetskoj javnosti postalo jasno, argentinska je to odavno znala, papino srce je plavo-crveno. Kako je morao da se preseli u Vatikan, praćenje omiljenog kluba više nije moglo da bude prioritet. Gledanje utakmica postalo je otežano, zbog obaveza ali i vremenske zone, pa se papa dosetio. Od svoje vojske, „Švajcarske garde“ tražio je da ga obaveštavaju o rezultatima. Legenda kaže da su kada god bi igrao San Lorenco, gardisti po završetku na papin sto donosili rezultate, kako bi papa bio u toku. 

Papa je često isticao i svoju ljubav prema Argentincima i nedvosmisleno najboljim igračima u istoriji najvažnije sporedne stvari na svetu. Lionel Mesi i Diego Armando Maradona bili su njegovi omiljeni igrači. Ipak, za Maradonu je često iznosio kritike, govoreći da koliko je bio uspešan na terenu, van njega nije. Naravno mislilo se na Maradonin raskalašan život. 

Kada je San Lorenco, osvojio Kopa Libertadores 2014. godine, iz kluba su poručili da im je sve krenulo na bolje od kako je Franjo postao papa. Poglavar je uzvratio tako što je pozvao delegaciju kluba da dođe u Vatikan kako bi ih blagoslovio. 

Danas, kada je svet ostao zatečen papinim odlaskom, sigurno se najviše tuguje u Almagru i okolnim oblastima. Najpoznatiji navijač kluba je otišao. Papa koji je, ma koliko to nekom čudno zvučalo (a ne bi trebalo, jer i on je čovek od krvi i mesa) pokazao da sport, vera i skromnost i te kako idu zajedno. San Lorenco je možda izgubio najpoznatijeg navijača, garda možda više neće imati zadatak da u sedište Vatikana donosi izveštaje sa utakmica, ali imaće zaštitnika koji će sa nebesa pratiti zbivanja na stadionu „El Nuevo Gasometro“.