Prvo Svetsko klupsko prvenstvo odigrano je 2000. godine, ali je zbog finansijskih poteškoća obustavljeno na 5 godina pre nego što je ponovo zaživelo i počelo da se organizuje svake godine. Tokom prva tri izdanja dominirali su brazilski klubovi pošto su redom šampioni bili Korintijans, Sao Paulo i Internacional.

Ipak, od 2007. do 2023, kada smo poslednji put imali ovo takmičenje u staroj verziji, samo jednom šampion nije bio tim iz Evrope. Bilo je to 2012. kada je Korintijans savladao Čelsi koji je mesto na klupskoj planetarnoj smotri zaslužio pobedom u kultnom finalu protiv Bajerna na Alijanc Areni. Jednostavno, talas ogromnog novca koji je ušao u evropski fudbal u tom periodu potopio je južnoamerički fudbal koji je jedini još i mogao da bude ravnopravan takmac.

Nije se očekivalo ništa drugo do dominacije evropskog klubova i na novom, znatno proširenom Svetskom klupskom prvenstvu. Ipak, očekivanja se nisu ostvarila pošto su južnoamerički klubovi pokazali zube. Štaviše, tokom prve dve runde, brazilski predstavnici su u 8 mečeva ostvarili 6 pobeda i 2 remija. Polovina tih mečeva je bilo u sudaru sa Evropljanima, a ističu se sjajne pobede Botafoga protiv šampiona Evrope, Pari Sen Žermena, i Flamenga nad Čelsijem. Bod protiv Porta i Borusije Dortmund uzeli su Palmeiras i Fluminense. A ako to proširimo i na argentinske klubove, River Plejt i Boku juniors, jedino su ovi poslednji pretrpeli poraz u uvodna dva kola i to pred sam kraj meča protiv Bajerna. Prvi neuspeh doživeo je Botafogo od Atletiko Madrida tek u 3. kolu, ali je klub iz Rio de Žaneira sa prethodne dve pobede obezbedio prolaz u nok-aut fazu. 

Svi neutralni ljubitelji fudbala likovali su nad ovim ustankom Južnoamerikanaca protiv evropske dinastije. Oni koji su branili Evropljane isticali su njihove izuzetno naporne sezone, ali se pojavio podatak koji bi oborio tu odbranu. 

U poslednjih 12 meseci, brazilski klubovi odigrali su ubedljivo najviše mečeva od svih učesnika ovog prvenstva. Najviše, čak 78, odigrao je klub koji je nadigrao Čelsi i prvi se plasirao u narednu fazu – Flamengo. Botafogo, koji je oborio šampiona Evrope imao ih je 73, jedan manje Fluminense, a najmanje se „umorio“ Palmeiras sa 70 mečeva u proteklih godinu dana. 

https://x.com/SofascoreBR/status/1933302366989922706 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— SofascoreBR (@SofascoreBR) December 7, 2023

U direktnim duelima, u tom periodu PSŽ je imao 58, 15 mečeva manje od Botafoga, dok je Flamengo morao da sprema čak 21 utakmicu više od Čelsija! 

Prvi pratilac Brazilaca je egipatski Al Ahli, a od timova iz Evrope najzaposleniji je bio Real Madrid sa 62, dok je, recimo, osvajač Lige šampiona igrao 58 puta, jedan više od engleskih klubova. 

Sa druge strane, najmanje utakmica u tom periodu imali su Vidad, Urava i Al Ain – samo 42, a jednu više odigrala je Pačuka.

Šta je razlog ovakvih dosadašnjih izdanja u jedinom dostojnom, evropsko-južnoameričkom, duelu? Pre svega, kalendar domaćih šampionata i trenutak u kome su klubovi otišli u Sjedinjene Američke Države. Brazilska Serija A počinje krajem marta i traje do kraja decembra, pa su njihovi klubovi odigrali do sada 11 kola i u stanju su najviše borbene gotovosti. 

Sa druge strane, evropske „Lige petice“ završene su sredinom maja, pa je za većinu tih klubova prošlo mesec dana od poslednje takmičarske utakmice. Svetsko klupsko prvenstvo je po njihove klubove došlo u najgore vreme jer su mislima već na egzotičnim destinacijama nakon napornih sezona. Njihovi glavni seniorski igrači bi jun koristili za odmor, osim kada su u pitanju parne godine kada bi tada imali pripreme za kontinentalna takmičenja, kao i Svetsko prvenstvo, a onda i same utakmice na njima. Ovako, već za manje mesec dana ih očekuje okupljanje u trening centrima i odlazak na pripreme za novu sezonu dok staru još nisu završili.

Drugi bitan faktor jeste klima, odnosno visoke temperature koje su na snazi u SAD-u. Toplotni talas sa temperaturama preko 30 stepeni na koje se nadovezuje velika vlažnost vazduha čine paklenim pogotovo dnevne termine od 15 časova po američkom, a 21 po našem vremenu. To su uslovi na koje evropski klubovi nisu toliko naviknuti jer ne igraju tokom najtoplijih perioda godine, dok su Brazilci, a i svi ostali, adaptirani i na još gore. Uostalom, rezervni igrači Borusije su prvo poluvreme protiv Mamelodija proveli u svlačionici upravo zbog ogromne vrućine kojoj stručni štab nije želeo da ih izlaže.

Treći je, svakako, i psihološki momenat, koji se dalje može razložiti na dva dela. Prvi je pitanje motivacije sa kojom su klubovi ušli u ovu borbu – deluje da Evropljanima ovaj trofej trenutno i ne deluje toliko vredno, dok je u južnoameričkoj DNK utkana želja za pobedom i maksimalna borba čak i na prijateljskim utakmicama. Drugi se odnosi na osećaj superiornosti koji predstavnici Starog kontinenta imaju nad svima, pa su u neke utakmice ušli i sa stavom „lako ćemo“. 

Ne treba zanemariti i samo stanje terena. Većina stadiona su, zapravo, namenjeni američkom fudbalu i podloga na takvim terenima nije onakva na kakvu su evropske zvezde navikle. I Džud Belingem i Luis Enrike su javno istupili i istakli nezadovoljstvom stanjem podloge na kojoj igraju i kako lopta odskače na njoj. 

Uzimajući sve ovo u obzir, ostaje nam da vidimo da li će sve doći na stanje normalnosti na koje smo navikli kada su evropski velikani u pitanju ili će nova verzija Svetskog klupskog prvenstva doneti ono što je doneo i početak stare – trofej brazilskog kluba.