Da l’ je zbogom ili doviđenja?

Ima tih ljudi, znate ih sigurno. U svakom društvu, u svakoj ulici i familiji, postoji onaj jedan koji je uspešan, vredan, posvećen, ali ga uvek nešto žulja. Kao da stalno nosi neki kamenčić u cipeli i neće da ga izvuče. Bori se sa njim, kao da mu dokazuje da je spretniji i uspešniji, izaziva ga i kad se čini da su mu šanse za pobedu male. I onda, taman kad pomisliš da će se predati i potpisati kapitulaciju, on ga na volšeban način nadmudri i postavi tako da mu sve bude potaman.

Ali, ne izbaci ga napolje. Ne želi previše da se opusti i ušuška, svakako svestan da je stvar, bar privremeno, izveo na čistac. A tada, kad je brisan prostor ispred njega – hajde, možda ne auto-put, ali sigurno ne ni drum kroz naselje sa mnogo krivina, semafora i ograničenom brzinom na minimumu – on odluči da se povuče. Iznenada. Iznebuha. Ničim izazvan.

Ostavi za sobom cipelu i, uglavnom, pronađe neku novu, koja nema u sebi kamenčić već stenu, satkanu od brojnih problema na dnevnom, mesečnom i svakom drugom nivou. I opet se izbori, kao feniks izroni i pokaže svoje pravo lice. I ode. I tako u krug.

Tako je Vladimir Gaćinović otišao i sada, po drugi put u karijeri sa klupe Novog Pazara. Tamo gde je ispisao najlepše stranice klupske istorije, tamo gde je uklesao svoje ime u svaki kamen u gradu, ne u cipeli. Tamo gde je ostavio pečat u klupskom almanahu i gde je „doveo Evropu“ prvi put. Ikada.

Zvanično saopštenje kluba skrojeno je tako da je kao razlog ovog rastanka navedena „iscrpljenost na ivici energetskog sloma“ rođenog Hercegovca, koji je ne samo na stadionu na raskršću Ulice oslobođenja, Kosančićeve i Veljka Vlahovića već i u čitavom gradu na Jošanici, pobrao ogromne simpatije. Zdravlje je, naravno, važnije od svega i valja ga čuvati, a dani, meseci i godine koje dolaze potvrdiće, ili demantovati, pisanije iz klupskih prostorija.

I ovoga puta Gaćinović je ostavio Pazarce na petom mestu na tabeli sa dobrim šansama da se u plej-ofu bore za ponovni izlazak na međunarodnu scenu. Istovremeno, doveo je tim i do četvrtfinala nacionalnog Kupa zbog čega postoje šanse – realne ili ne, ali postoje – da se i trofej na kraju sezone nađe u klupskim vitrinama.

Valja podsetiti da je prošle takmičarske godine preuzeo ovu ekipu kao desetoplasiranu sa 28 bodova posle 22 kola i odveo je do treće pozicije na tabeli pošto je sa skorom od sedam pobeda, pet remija i samo tri poraza uspeo da sakupi rekordna 54 boda. Dovoljna za istoriju. Sigurno niste zaboravili da je svoj drugi angažman u Novom Pazaru započeo posle svojevrsne rokade svojstvene NBA klubovima – došao je sa klupe Spartaka na mesto upražnjeno odlaskom u suprotnom smeru Tomislava Sivića, koji ga je baš u Subotici i zamenio. A odatle je otišao nakon samo dva neuspeha u devet mečeva, posle niza od šest utakmica bez poraza i pobede i remija u dva odmeravanja snaga sa Partizanom. Izgledalo je da je sve u redu...

I njegovo prvo napuštanje klupe „plavih“, polovinom oktobra 2022, desilo se kada to baš niko nije očekivao. Posle 15 kola Pazarci su bili petoplasirani, a imali su i onaj, gotovo nestvarni niz, od sedam pobeda koji ih je u jednom trenutku podigao na vrh tabele. Nešto ga je, i tada, žuljalo.

Znamo šta mu je smetalo kada je odlazio iz Napretka, aprila 2024. godine. Posle malo više od pet meseci mukotrpnog rada, iščupao je Kruševljane iz opasne zone i kolo pre kraja preliminarnog dela sezone obezbedio im mesto u plej-ofu. Vodeći ljudi u klubu su otvoreno rekli da su tog trenutka ispunili cilj i da u nastavku neće razigravati one fudbalere kojima ističe ugovor po okončanju sezone. Gaćinović se sa tim nije složio pa je otišao. Uzdignuta čela.

Sećate li se ko je sa klupe uveo Železničar u Superligu Srbije, prvi put u klupskoj istoriji? Pa, ovaj isti Vladimir Gaćinović, koji je preuzeo ekipu krajem marta 2023. posle tri uzastopna poraza u Prvoj ligi. Uspeo je da konsoliduje redove i obezbedi premijerni plasman u srpsku elitu. Ni to nije bilo dovoljno da Pančevce vodi kroz Superligu. I tu je postojao neki kamen spoticanja.

Svi se pitaju, ako ga zdravlje posluži, koja bi stanica mogla biti sledeća? Teško ga je i šesti put očekivati u Spartaku, ali nikad ne reci nikad, jer „prva ljubav zaborava nema“. Mnogi su pomislili da će Partizan u subotu kiksnuti u Surdulici, što čelnici kluba (s netrpljenjem) iščekuju kako bi se zahvalili aktuelnom treneru Nenadu Stojakoviću, i upravo tu videli mesto za 60-godišnjeg stručnjaka iz Trebinja. Rasim Ljajić je „direktna veza“ pa je sve moguće dok se ne dokaže suprotno.

Mladost iz Lučana nema trenera, jer je Dragiša Žunić vodio ekipu na prva dva meča u drugom delu sezone, koliko i može s obzirom na to da nema PRO licencu. U klubu je jedino ima alfa i omega Nenad Milovanović, a posle „petarde“ u Novom Sadu pitanje je da li će odlučiti da sam diriguje ili će potražiti novo lice na klupi svog mezimčeta. Tu se otvara put za Gaćinovića, koji voli izazove. Ako mu zdravlje dozvoli, podvlačimo.

A na klupu Novog Pazara u utorak će sesti Nenad Lalatović. Priča o njegovom slalomu kroz Superligu, ipak, zahteva poseban naslov.