Danilo Pantić na novom početku, daleko od velike pozornice

U moru sudara nacionalnih timova, dok prvoligaši imaju pauzu, a potom se i u često okrnjenim sastavima spremaju za nastavak sezone, drugoligaški karavan uredno se odvija širom Evrope. Tako je i u Srbiji. U sezoni koja bi trebalo da bude nikad neizvesnija i nikad teža, dosta je kandidata i za promociju i za ispadanje. Zato su i klubovi dosta ulagali, danas se u Prvoj ligi Srbije može zaraditi više nego pristojan novac, pa i nije loše biti fudbaler tog nivoa, ako već u ovom momentu nema prostora ili šanse za veći nivo.

Ima nekih proverenih superligaških fudbalera ove sezone u Prvoj ligi. Bivših reprezentativaca na svim nivoima. Pre 10-ak dana jedno dobro poznato ime našlo se među strelcima na meču Jedinstvo Ub - Loznica. Danilo Pantić, nekadašnja nada Partizana, igrač koji je dugo bio pod ugovorom sa Čelsijem, ali u krajnjem, momak čiju su karijeru uništile povrede pa ga sada, umesto u nekoj od najjačih liga i dresu reprezentacije gledamo kako sada, na pragu 30. rođendana, pokušava da se vrati fudbalu u drugoligaškom rangu.

Danilo Pantić je plemenit igrač, ali čitava karijera za sada mu je prošla kroz priču o večitom talentu kojeg godine troše li troše. I tako, sada u dresu Loznice Pantić igra na nivou na kojem nije planirao da bude i na kojem ga niko nije video pre 10-ak godina. Ali to je život i to je fudbal. Jedna povreda nekad uništi sve, a Pantić je imao tu nesreću da često bude van terena zbog težih povreda. Priča o staklenim nogama mogla bi se baš primeniti na primeru ovog ofanzivnog veziste. Koliko se samo mučio poslednjih godina, ali i generalno u većem delu karijere, može se zaključiti i po broju novinarskih naslova koji kažu "Vratio se Danilo Pantić" ili "Pantić zaigrao posle toliko i toliko vremena". To najbolje svedoči karijernom putu jednog od najtalentovanijih igrača generacije '96, ne samo u Srbiji već i u granicama evropskog fudbala.

Pre dolaska u Loznicu, Pantić je nosio dres lučanske Mladosti. Odigrao je tamo prvi deo prošle sezone, potom ga nije bilo nigde, bio je bez kluba. Usljedila je još jedna polugodišnja, a već ih je bilo previše u njegovoj karijeri. I sad, da li Pantić zaista nije imao gde u Superligi, pa je morao korak niže da se spusti? Teško je reći, ali sada je adut Loznice, koja bi sa njim, ako uđe u ritam i ostane zdrav, mogla i do TOP 6, odnosno plej-of zone. Tokom prethodne zime, kada je bilo jasno da neće igrati za Lučane, pojavila se priča o podgoričkoj Budućnosti, ali se nikada nije realizovala, niti je iko kasnije priznao da je zaista i postojala.

Karijera Danila Pantića traje već 13 godina. Debitovao je za Partizan sad već davne 2013. I tokom tih 13 godina, na prste jedne ruke mogu se prebrojati sezone u kojima je igrao standardno. Dve sezone u Partizanu se izdvajaju, 2017/18. i ona naredna. Tada je bio najstandardniji i u tom momentu još uvek relativno mlad igrač. I obrni-okreni, tokom cele dosadašnje karijere, Pantić je generalno najbolje igrao u dresu Partizana koji je nosio u tri mandata. Ali i u odnosu sa crno-belima nije uvek bilo sve sjajno, pogotovo kada je realizovan transfer u Čelsi. Ofanzivni vezista napravio je veliki iskorak tokom 2015. godine kada je potpisao ugovor sa plavcima.

Plan je bio jasan, konkurencija u šampionskim plavcima bila je suviše jaka za momka koji je odigrao tek 20-ak mečeva u Superligi. Zato je Čelsi planirao da radi sa njim ono što je bilo itekako karakteristično za tim sa Stamford Bridža. Kupi mladog i prosledi ga na pozajmicu u Holandiju. U jednom momentu Čelsi je bio klub sa najviše igrača koji su prosleđeni na pozajmice. Tu sudbinu delio je i Danilo Pantić. Sve to je trajalo punih šest godina tokom kojih ovaj fudbaler nije ni debitovao za prvi tim. Nije ni prvi ni poslednji kojem se to desilo, ali mu u biografiji zvanično stoji da je bio igrač Čelsija. Nije ni bilo realno da u konkurenciji koja je u tom klubu uvek bila na maksimumu dobije šansu.

Pantić se nije snašao u Erediviziji koja je dušu dala za mlade talentovane igrače. I tamo je konkurencija bila ozbiljna, pa je u Viteseu i Ekselzioru bio uglavnom posmatrač sa klupe i tribina. Tako su prošle njegove prve dve sezone pod ugovorom sa Čelsijem. A onda, gde god pođi, kući dođi. Pojavila se mogućnost da Partizan vrati Pantića na pozajmicu i to se desilo. Pantić je došao tamo gde mu je najlepše i konačno počeo da igra. Sve je bilo idealno na startu te sezone, izborena je Evropa, grupa Lige Evrope, a Pantić na startu domaćeg šampionata u meču sa Mačvom postiže gol i namešta još dva. Pantić je oživeo igrački nakon dve sušne sezone, ali je to ujedno i period kada Crvena zvezda počinje sa dominacijom u srpskom fudbalu. Baš tog leta 2017. godine dolaskom Vladana Milojevića, crveno-beli su preuzeli sve konce u šampionatu i počeli da igraju evropska takmičenja.

Pantića je u Partizan vratio Miroslav Đukić. Sezonu ranije titulu sa klubom osvojio je Marko Nikolić i verovatno se niko nije nadao da će deceniju kasnije to i dalje biti poslednji naslov. A kako stvari stoje, i ove sezone će se taj niz produžiti. Karijera Danila Pantića u Partizanu suštinski je prekinuta dva puta kada je možda bilo bolje da se tamo nastavi. I pre odlaska u Čelsi, ali i nakon dvogodišnje pozajmice iz istog. Pantić je i nakon drugog odlaska iz Humske upao u probleme sa neigranjem. Odlazak u Videoton teško da se može podvesti kao korak napred u odnosu na Partizan, ali taj izbor bio je loš po Pantića. Mađarski klub prekinuo je pozajmicu Čelsijevog fudbalera nakon pola sezone i svega osam utakmica bez ikakvog učinka. To je momenat uoči pandemije koronavirusa i sve nakon toga možemo podvesti kao Pantićev definitivni povratak u srpski fudbal. Jer od tada pa do danas igrao je isključivo u granicama države u kojoj je rođen iako je makar još neko vreme bio formalno igrač Čelsija.

Kada već nije u Partizanu, Pantić je ostao u Beogradu, u dresu Čukaričkog. Nekako je uvek kada bi potpisivao ugovor sa bilo kim Pantić bio predstavljen kao ekstra pojačanje, da ne kažemo bomba. Ima i do njegovih fudbalskih kvaliteta, ali i do toga da ga je nekada kaparisao Čelsi. Nije na Banovom brdu bio preterano efikasan ili statistički bogat, međutim ponovo je igrao što je bilo dovoljno da se opet javi Partizan. Sada kada je Pantiću konačno završen ugovor u Londonu. Treća sreća koja ipak nije bila previše uspešna jer su povrede uzele svoj deo kolača. Koleno nije izdržalo, pa je i Pantićeva uloga bila srazmerno manja tokom dve godine. I to je možda i najteži period za ovog fudbalera kojem su povrede usporile sve.

Pantićevo igranje u drugoj ligi ne mora nužno da bude znak da je karijera otišla previše silaznom putanjom. S obzirom na to da ne može sa 30 godina biti previše star igrač, možda mu Loznica bude potrebna terapija da se vrati na superligaški nivo. Jer koliko god možda bio van forme, klasa je tu, u tim nogama ima znanja i veštine za velike utakmice. Pantićeva karijera može biti i dobar primer mladim fudbalerima kako bi trebalo, a kako ne. U svakom slučaju, Pantić ponovo igra i daje golove.