Svetlo utihnulo, ali se bar opet nazire

Već danima sam imao ideju da novu radnu nedelju započnem pisanjem o Partizanu. Uveliko sam razmišljao da li da kitnjastim epitetima nahvalim sve četiri pobede u 11 dana pod vođstvom višestrukog povratnika Aleksandra Stanojevića ili da, ipak, ne težim preterivanju već da samo naglasim kako pomaka ima, ali da su ostali i brojni problemi.

Rezultat nedeljnog meča u Humskoj gde je gostovala Mačva – jedna od retkih ekipa koja je ispod Partizana na tabeli – srušio mi je koncept kao kulu od karata. Razbio se on kao mehur od sapunice jer su crno-beli poklekli protiv „provincijskog Urugvaja“ (1:2) zbog čega su na dvonedeljni odmor, usled nastupa reprezentacije u Ligi nacija, otišli pokunjeni i pokisli. A moglo je biti drugačije.

Jer, Partizan je posle rastanka sa Sašom Ilićem, koji je pokušavao na razne načine da popravi stanje na tabeli, ušao u seriju dobrih rezultata. Da se razumemo, „Partizanov vojnik“ Stanojević nije sa sobom iz turskog Karagumruka doneo čarobni štapić kojim je mahnuo na početku svog četvrtog trenerskog mandata na Topčiderskom brdu pa je sve išlo kao po loju, ali je definitivno uspeo da razdrma ekipu.

Znam, neko će s pravom reći da njegovi rivali nisu bili iz kategorije ozbiljnih jer su sva tri u Superligi lošije plasirani i od lošeg Partizana, dok je protivnik u Kupu učesnik Srpske lige. Ali, samopouzdanje se stiče pobedama i možda je zato za crno-bele bilo važno samo da vežu nekoliko trijumfa, a ne toliko i protiv koga.

Partizan je posle pobede u Nišu nad Radničkim (3:2) slavio kod kuće protiv Zemuna (3:0). Zatim je posle lošeg prvog poluvremena u Valjevu napunio mrežu do vrha Budućnost Krušiku (5:1) i onda udario u stativu, kada je samo trebalo da na istom talasu nastavi putem ka gornjoj polovini tabele. Ovako je skrenuo stranputicom pa za pozicijom u plej-ofu zaostaje i dalje velikih šest bodova. Istina, do podele lige ima pred sobom još 11 utakmica pa i pored velikih problema može da nadoknadi propušteno i iskrade se iz borbe za opstanak, ali bi novembarsku pauzu sigurno lakše podneo da je na osmoj, a ne na desetoj poziciji na tabeli.

Nemoguće je izvesti pravi zaključak o tome da li je, kako i koliko Stanojević unapredio igru crno-belih za ovo kratko vreme, jer su protivnici zaista bili iz kategorije slabijih, ali se čini da je prestao sa besmislenim rotacijama u startnoj postavi, koja je negde bila zaštitni znak prethodnog stručnog štaba. Naravno, kada ne ide onda se mora tražiti bolje rešenje, a Partizanu baš nije išlo od sredine leta do pred kraj oktobra pošto je u tom intervalu vezao dve utakmice u domaćim okvirima bez poraza samo na otvaranju sezone.

Nakon slavlja u Nišu, Stanojević je suprotstavio Zemunu identičnu startnu postavu koju su činili Milošević, Samson, Simić, Milić, Jurčević, Baba, Miladinović, Sek, Aleksić, Čumić i Že. Nakon što ih je sve odmorio u prvoj rundi nacionalnog Kupa, osim Samsona, Žea i Čumića koji su zaigrali u nastavku meča, pred Šapčane je izveo ekipu sa samo jednom izmenom i to prinudnom, jer je zbog povrede morao da izostane Sek pa je šansu dobio Zubairu.

Daleko od toga da u igri Partizana ima automatizama do kojih se dolazi upravo kada sa istim saigračima sarađujete iz nedelje u nedelju, ali je izvesno da je na osnovu rada na treninzima oformljena prva postava, što je jako važno na polju samopouzdanja tih momaka. Sigurno je i da će trener crno-belih sa svojim stručnim štabom dobro iskoristiti predstojeću pauzu kako bi jasno uočio ko od aktuelnih igrača može da pomogne u preostala tri meča jesenjeg dela sezone koji neće biti nimalo laki.

Partizan će između dva teška gostovanja u Loznici protiv IMT-a i Kragujevcu, gde će se sastati sa Radničkim 1923, dočekati niški Radnički koji pored igračkih grca i u organizacionim problemima. Stanojević je više puta pomenuo da će prvi presek stanja moći da iznese upravo tokom zimske pauze, a dueli sa „traktoristima“ i ekipom sa „Čika Dače“ mogli bi da odagnaju ili potvrde sumnju u vezi sa konačnim plasmanom na kraju takmičarske godine.

Naravno, šampionski snovi se odavno ne sanjaju u Humskoj, ali sada i pozicije sa kojih se ide na međunarodnu scenu deluju predaleko. Večiti optimisti sigurno vide šansu, ali je za to neophodno da se ojača igrački kadar tokom zime u svim linijama tima kako bi se iz kvalitetnih priprema moglo naslutiti svetlo na kraju tunela.

U suprotnom, Partizan će nastaviti da taljiga između želja i mogućnosti, a armija raočaranih navijača popiće možda i pilulu najveće gorčine u bogatoj klupskoj istoriji. Prvi naredni meč crno-beli će odigrati u subotu u Solunu protiv bratskog PAOK-a i već od tog susreta Stanojević bi morao da krene sa ispravljanjem nagomilanih grešaka. Ako za to bude čekao takmičarske duele, možda će biti kasno za boravak u gornjem domu ove sezone. A to bi bila istinska katastrofa.