Partizanov ispit zrelosti sa Zvezdom u retrovizoru

Srpski fudbal je daleko od najboljeg u Evropi. Mnogi će reći da nije prvi ni na Balkanu, ali niko ne može da ospori da je iz godine u godinu sve bolji.

I organizaciono i infrastrukturno pa, povrh svega, i kvalitativno. Još kad bi se oni pravi, istinski ljubitelji fudbala vratili na tribine od Subotice do Surdulice, ugođaj bi bio skoro pa potpun.

Prvu priliku za to imaće danas od 13 časova navijači u Kruševcu i Kragujevcu, gde će se lopta zakotrljati na startu drugog dela sezone u Superligi, koja sa sobom, izvesno je, posle mnogo godina nosi neizvesnost i u gornjem domu, a ne samo u borbi za opstanak.

Nenadano, a za mnoge i neočekivano, prvi je imaginarnu vrpcu, koja uopšte ni ne postoji, u decembru presekao Partizan.

Nije u Humskoj bilo slavljeničkog šampanjca niti krune na glavi jesenjeg prvaka jer za nečim takvim nije ni bilo potrebe.

Penušavo vino je, možda, ostavljeno da se ohladi, možda je i uzeta mera za šampionsku krunu, ali do realizacije ideja i snova još će mnogo vode proteći Savom i Dunavom. I ne samo njima.

Crno-beli uoči nastavka sezone imaju bod više od Crvene zvezde iako su prošli kroz turobnu jesenju oluju.

U pojedinim trenucima delovalo je da su na raskrsnici na kojoj ne mogu da „ubodu“ ispravan smer, ali im je nesigurnim partijama i večiti rival pomogao da se ustreme ka samom vrhu.

I to što su sada tamo, uopšte ne znači da će na njemu biti i kada se računi budu podnosili na kraju sezone, naravno.

Trener je zamenjen u novembru, kada je umesto Srđana Blagojevića na užarenu klupu seo Nenad Stojaković, a čini se da je tokom zime promenjena i klupska strategija.

Mlađarija će i dalje izvoditi radove u odelu kalfe, jer je to izdanjima u prvom delu sezone u potpunosti i zaslužila, ali ne može se ne primetiti da su čelnici kluba odlučili da je potpomognu majstorima sa višegodišnjim iskustvom igranja širom Evrope.

Angažovanjem Nemca Sebastijana Poltera zamišljeno je da se nadomesti odsustvo prvog strelca Jovana Miloševića, koji svoje dane na pozajmici iz Štutgarta sada provodi u Bremenu. Međutim, tek je dolazak bivšeg reprezentativca Stefana Mitrovića i povratak ljubimca „grobara“ Saše Zdjelara otkrio u potpunosti namere klupskog rukovodstva – da se taj mali, a istovremeno ogromni korak prednosti nad večitim rivalom čuva iskustvom u svakoj liniji tima.

Daleko od toga da će se u borbi za titulu prvaka pitati samo aktuelni lider. To što je Zvezda na drugoj poziciji potvrđuje da je i ona ranjiva, mada su prva izdanja pod komandom novog-starog trenera Dejana Stankovića na međunarodnoj sceni već potvrdila borbu spuštenog garda.

Za razliku od hirurški precizno, ali defanzivnije orijentisanog Vladana Milojevića, ljubimac „delija“ još iz igračkih dana sa sobom je doneo energiju na čijem talasu će crveno-beli pokušati već u februaru da potvrde klasu na tri fronta.

Eliminacijom Budućnosti iz Dobanovaca, što ne bi trebalo da se dovede u pitanje, plasirali bi se među osam najboljih ekipa u nacionalnom Kupu, izbacivanjem Lila u dva meča iz Lige Evrope obezbedili bi sebi mesto među 16 timova u drugom po kvalitetu evropskom takmičenju, dok bi pobedom u februarskom večitom derbiju verovatno uspeli da se vrate tamo gde su, bez prekida, već osam punih sezona. Na pijedestalu srpskog fudbala.

Klupsko rukovodstvo je, i pored dosta promena, opet skrojilo tim koji, činjenica je, nije bio kadar da se porve sa najboljim evropskim ekipama, ali je za borbu na domaćoj sceni više nego iznivelisan.

Na svim pozicijama, počev od one pred golom pa do vrha napada, kvalitet je ujednačen i više puta potvrđen. Ukoliko nastavi da korača evropskom stazom i tokom proleća, od velike važnosti mogla bi da bude njegova znatno duža, iskusnija i spremnija klupa od svih ostalih rivala, skoro pa zajedno.

Jedno je sigurno, bez borbe, one istinske, fajterske – neće se predati.

Večito treći tim srpskog šampionata je Vojvodina, koja kaska za beogradskim „blizancima“ pet, odnosno šest bodova.

U ozbiljni(ji)m ligama, taj zaostatak je u potpunosti nadoknadiv u preostalih 17 kola, ali čini se da su Novosađani sami sebi najveći problem.

Kao emocionalno nezreli dečaci, iz godine u godinu predstavljaju opasnost samo na papiru. Iako je sada na klupi Miroslav Tanjga, nosilac poslednjeg šampionskog pehara u klupskoj istoriji još iz 1989. godine, deluje da ovaj tim nema snagu njegove generacije da pomrsi račune Partizanu i(li) Crvenoj zvezdi. Niti u njoj ima znalce poput Miloša Šestića...

Osam ekipa smestilo se u devet bodova od četvrtog do 11. mesta na tabeli i među njima treba tražiti učesnike plej-ofa.

Verovatno će samo za jednu od njih biti mesta na međunarodnoj sceni sledeće sezone, a najbliži ostvarenju tog cilja je tim Novog Pazara.

Rana eliminacija u debitantskom nastupu u Evropi ostavila je traga na izabranicima Vladimira Gaćinovića, ali je on uspeo da propuste zbog toga svede na minimum. I zato pred ulazak u ciljnu ravninu baš tim iz grada na Jošanici ima najveće šanse da se domogne vize za Evropu.

Svoju šansu, s pravom i pokrićem, tražiće i Železničar, Čukarički, Radnik i Radnički 1923, dok će OFK Beograd, Mladost i TSC, po svemu sudeći, sezonu smatrati uspešnom ukoliko izbegnu borbu za opstanak do poslednjeg kola. I sudijskog zvižduka.

Upravo ta borba mogla bi da zaseni šampionsku jer će čak četiri putnika, tamo negde u maju, kupiti kartu za niži razred u jednom smeru.

Najugroženiji je Napredak, od milošte prozvan „srpski Bilbao“ jer u svojim redovima nema inostranih fudbalera, a u tek nešto boljoj poziciji su Spartak i Radnički. Naravno, svi oni su tokom sezone tragali za pravim rešenjima pa su treneri prvi „stradali“.

Nikola Drinčić će dirigovati sa klupe Kruševljana u nastavku sezone, Miloš Kruščić je opet dobio ulogu vatrogasca u Subotici, dok će Takis Lemonis pokušati da popravi loše veze na niškom Čairu.

Ivanjički Javor-Matis i novobeogradski IMT imali su dobre epizode u prvom delu sezone, ali im je za sigurnija i bolja mesta u srpskom superligaškom karavanu bila neophodna konstantnost, koja je izostala.

Svi članovi srpske elite su deo priprema, sa manje ili više rezultatskog uspeha,  obavili u Turskoj. Zbirno su ostvarili 20 pobeda, upisali 15 remija i doživeli 24 poraza u 59 utakmica sa inostranim protivnicima.

Lučanska Mladost se jedina vratila neporažena, sa jednom pobedom i četiri remija u svom koferu, dok je IMT doživeo poraz u sva četiri meča. Bez pobede su put Srbije krenuli i igrači Partizana, Čukaričkog i TSC-a, a nijedan srpski tim nije slavio u odmeravanjima snaga sa poljskim ekipama. A bilo ih je čak 13.

Dobro je što tokom drugog dela sezone neće biti susreta sa članovima Ekstraklase. Jer, očito je bolje da si ekstra nego super.