Može li neko ugroziti Zvezdu?

Znali su Srbi i ranije, kroz istoriju, da trče pred rudu. Da povuku na početku iz sve snage i uteknu protivnicima, a onda posustanu kada se bude podvlačila crta. Pritom, ne mislim na život. Naprotiv. Mislim na sport. Na fudbal, konkretno. Tako je i ovog leta. Dok se ostale komšije još pripremaju za takmičarske mečeve u domaćim okvirima, u Srbiji će se lopta zakotrljati, valjda zbog želje da se pokaže kako reflektori širom superligaških terena svom svojom snagom osvetljavaju domaće znalce i inostrane pečalbare koji su odlučili da narednu sezonu provedu u Superligi prkoseći, na njenom početku, letnjim žegama.

Činjenica je da je svaki prosečan pratilac – ne gledalac niti navijač – srpske elite već zaboravio šta se tačno događalo u prošloj sezoni. Zna on, naravno, da je Crvena zvezda opet presekla šampionsku vrpcu jer se taj detalj tako često ponavlja da ga je nemoguće istisnuti iz sećanja. Realno, više nagađa nego što je ubeđen i da je Partizan izborio izlazak na međunarodnu scenu. Malo ga je, tako zaboravnog, iznenadilo pojavljivanje Vojvodine u prvom kolu kvalifikacija Lige Evrope – svakako, mnogo više nego njena eliminacija od Ferencvaroša u toj rundi – dok mu je debi Železničara na međunarodnoj sceni, koji ga čeka već u sredu sa Bragom u Pančevu, još u kategoriji „može, ali ne mora da bude“.

Da se razumemo, nije uzrok tome samo nedostatak interesovanja za teranje lopte od Surdulice do Subotice. Pardon, do Novog Sada u ovom konkretnom slučaju. Ima i do toga što već mesec i kusur dana pažnju svih ljubitelja fudbala, pa i onih tek povremenih pratilaca televizijskog programa i društvenih mreža, u potpunosti zaokuplja šampionat sveta. Reći će sad oni maliciozni: Dobro je da se Mundijal završava pa mogu na miru da gledam borbu za bodove u Superligi. Znači, ne fudbal nego borbu. A ta će borba zaista biti na ivici noža. Pogotovo u donjem domu.

Sezona će biti otvorena večeras na dva stadiona u isto vreme. Crvena zvezda će od 20 časova ugostiti povratnika u društvo najboljih, šabačku Mačvu, dok će Železničar dočekati ekipu niškog Radničkog. Želja domaćina je ista u oba slučaja – da se bez posledica okrenu utakmicama na međunarodnoj sceni sledeće sedmice, ali teško da će to moći da ostvare ako na teren izađu bez fokusa i sa mislima „tamo daleko“. U Severnoj Irskoj i Portugalu.

Dva meča su zakazana za prvi dan vikenda u istom terminu. Još jedan povratnik u Superligu ukrstiće koplja sa jednim od „večitih rivala“ s tim da on nema ni adekvatan stadion, a kamoli reflektore na njemu. To je razlog zbog kojeg će Zemun, počev od meča sa Partizanom, svoje rivale čekati na terenu Jedinstva na Ubu. Istovremeno, Novi Pazar će ugostiti sastav Radničkog 1923 u, bar na papiru, jednom od dva najzanimljivija duela prve runde. Možda ponajviše zbog susreta debitanta na superligaškoj klupi Strahinje Pandurovića sa povratnikom u srpski fudbal Feđom Dudićem.

Nedeljni program će početi u 19 časova kako se ne bi „poklopio“ sa Mesijevom magijom ili diplomskim radom „crvene furije“ na temu: Kako do titule prvaka sveta preko čarobnjaka? U njemu će učestvovati već poljuljana Vojvodina i OFK Beograd, Čukarički i IMT, odnosno Radnik i Mladost. Molim? Kao da vam fali jedna utakmica...

Vi mora da ste iz one grupe neredovnih pratilaca dešavanja na superligaškim terenima. Ova sezona biće druga od dve eksperimentalne koje imaju za cilj da 16 članova elite smanje za četvrtinu. Prvi korak je napravljen kada su TSC, Napredak, Javor Matis i Spartak Ždrepčevu krv zamenili samo pomenuti Zemun i Mačva, a drugi će biti obavljen na kraju ove sezone kada opet četiri najlošija tima budu ustupila svoja mesta samo najboljem tandemu iz Prve lige.

Od sledeće sezone, elita će brojati 12 ekipa. Procenjeno je da je to sasvim dovoljan broj timova u društvu najboljih s obzirom na to kakav kvalitet pokazuju iz kola u kolo. Da li je odluka ispravna, pokazaće godine koje dolaze, ali ne treba zanemariti činjenicu da sve ostale eks-jugoslovenske republike već dugo imaju po 10 članova u eliti. Što, pokazale su prve runde kvalifikacija u evropskim takmičenjima, opet nije garant nikakvog kvaliteta kada se izađe na međunarodnu scenu. Ali, to je već neka druga tema...

Zvezda je, uglavnom, i u predstojećoj sezoni apsolutni favorit da osvoji šampionsku titulu. Vojvodina može da bljesne, ali češće i da se pomrači, pa joj pobede u pojedinim etapama teško mogu doneti nešto više od dvocifrenog bodovnog zaostatka za liderom na kraju ovog maratona. Partizan ne zna ni sam koliko može pa je teško donositi bilo kakav sud. Da li može do titule prvaka? Realnije je da se danas otvore oblaci od Vardara pa do Triglava.

Bljesak Železničara u prošloj, kao i Novog Pazara pre dve sezone pa i Radničkog 1923 u dve godine zaredom, svakako jesu najava nečeg lepog, ali tek će vreme suditi da li su to bili trenuci inspiracije ili posledice kontinuiranog rada u ovim sredinama. Jer, vreme je uvek bilo, a i biće, najbolji sudija.

Čukarički i OFK Beograd će tražiti svoje mesto u plej-ofu, a tamo bi ponovo da zaigra i Radnik. IMT neće prestati da se oslanja na „vrtić“ iz sopstvenih redova što mu uz činjenicu da će opet biti domaćin u Loznici ne ostavlja preveliki prostor za delovanje ka gornjem domu. Niški Radnički je na pripremama u Sloveniji pokazao spremnost da pokaže i zube i konačno izbegne strepnju do poslednjeg kola, a čini se da najmanje šanse da ostanu u eliti imaju lučanska Mladost, u kojoj se još nisu opasuljili kako su se spasili prošle sezone, i povratnici Zemun i Mačva.

Kuriozitet sezone jeste činjenica da severno od Beograda stanuju samo dva tima (Vojvodina i Železničar) dok je iz prestonice čak šest ekipa. Što je mnogo, mnogo je. Možda bi posle skraćenja lige u Fudbalskom savezu Srbije mogli ozbiljno da porazmisle i o njenoj decentralizaciji. Jer, u suprotnom, sve ekipe će uskoro na utakmice ići (pri)gradskim prevozom.