Zvezda kao Milić Gavranić - Udaraju je brzi vozovi

„Tebe je udario brzi voz Gavraniću, a i dalje se trkaš sa putničkim.“

Izgovorio je ovo Dragan Jovanović u kultnom filmu „Lajanje na zvezde“ dok razgovara sa svojim bokserskim pulenom Nikolom Đuričkom. U Šotrinom ostvarenju iz 1998., Đuričko glumi Milića Gavranića, mladog i, mislilo se, perspektivnog boksera koji pije školjku živih jaja i jede pleh kolača kako bi što spremniji dočekao meč u kojem je potom prošao, narodski rečeno, kao bos po trnju.

Dve i po decenije kasnije, ova legendarna replika mogla bi se primeniti na Fudbalski klub Crvena zvezda. Jer Zvezda je oličenje Milića Gavranića. Kao što mladi Milić trči kroz baćevački tunel, tako se i crveno-beli šetaju kroz Superligu Srbije, pa rivalima redom daju po 4, 5 ili 7 golova. Međutim, kada dođe na red evropski rival, to bude izuzetno brzi voz. Frontalni udarac. A ovog leta, puleni Vladana Milojevića udareni su dva puta — od Pafosa i Brage. Porto nećemo računati, jer je reč o ekipi od koje se i očekivalo da izgube.

Foto - Facebook: FK Crvena Zvezda

Crvena zvezda je u 10 kola Superlige ostvarila isto toliko pobeda. Postigla je 41 pogodak, više od četiri po meču u proseku. Ako bi se gledao samo domaći šampionat, Zvezda je jedan od najboljih klubova na svetu, jer 10 pobeda u nizu trenutno imaju samo Johor iz Malezije, Ezra iz Laosa, Metropolitan iz Portorika i čileanski Kokimbo Unido. Deluje impresivno, ali upravo se tu krije evropska slabost Zvezde. Superliga Srbije je suviše slaba i u ovom trenutku ne donosi ništa aktuelnom šampionu, osim nekoliko utakmica sa Partizanom oko kojih se digne prašina, dok je sve ostalo rekreativno. Dovoljno je videti kakav sastav ponekad pošalje na teren strateg Milojević.

Aktuelni format lige, koji Zvezdi garantuje 37 utakmica, ne znači mnogo u smislu broja. To trenutno znači da crveno-beli odigraju 30+ utakmica u sezoni u „klaj-klaj“ ritmu, da ne kažemo peške. IMT 6:1, Železničar 7:1, Novi Pazar 5:1, OFK Beograd 7:1, Mladost 4:1, Javor 4:0 — to su rezultati šest od deset prvenstvenih utakmica do sada. Zaključak je jasan: Zvezda u Superligi Srbije, makar u ovakvom formatu, ne može da tempira formu za evropske rivale, jer jednostavno ne može da uigra sistem koji reaguje na mnogo brži, jači i agresivniji fudbal. Zato onda Žoao Mutinjo, u 40. godini, sam drži kontrolu nad veznim redom srpskog šampiona.

Izvršni odbor Fudbalskog saveza Srbije krajem maja ove godine doneo je odluku o skraćenju lige, odnosno smanjenju broja klubova. Od naredne sezone biće ih 14, a od one tamo 12. Manji broj klubova trebalo bi da znači veću koncentraciju kvaliteta na manjem prostoru. Ali ovo mora biti tek početni korak, na kojem se ne sme zaustaviti proces svojevrsne izgradnje konkurencije Crvenoj zvezdi, jer je trenutno nema.

Foto - Facebook: Fk Crvena Zvezda

Prethodnih par godina, Crvena zvezda je predstavila plejadu talenata koji su veoma brzo došli do prvog tima, neki čak i poneli kapitensku traku. Nije se čekalo da završe omladinski staž — neki su došli direktno iz škole, neki preko filijale Grafičara — ali recept je bio isti: odmah u prvi tim, odmah minuti u domaćem šampionatu i veoma brzo transfer u inostranstvo za solidan novac. Postavlja se pitanje — da li kvalitet ovakve Superlige Srbije zamaskira nedostatke Zvezdinih talenata? Da obratimo pažnju na nekoliko momaka.

Andrija Maksimović, godinama unazad, još kao dete, najavljen je kao Zvezdin Mesi, novo otkrovenje. Dobio je šansu u prvom timu, odmah je stigao i poziv u reprezentaciju. Nakon sezone u Zvezdi, transfer u Lajpcig, gde je za sedam kola upisao dva minuta na terenu.

Veljko Milosavljević u prvom timu Zvezde proveo je manje vremena nego Maksimović — samo polusezonu — nakon čega je otišao u Bornmut, gde je imao odličan debi, ali od tada sedi na klupi. Dobio je poziv za reprezentaciju.

Foto - Facebook: AFC Bournemouth

Lazar Jovanović prodat je Štutgartu, a da nije ni dobio šansu u prvom timu. U Štutgartu takođe čeka na minute, igrao je samo u prijateljskim utakmicama.

Sezonu ranije, Zvezda je prodala Ognjena Mimovića nakon kratkog perioda u prvom timu. A godinu ranije i Jovana Mijatovića, Strahinju Erakovića, Kostu Nedeljkovića. Svi nabrojani, osim Erakovića koji je iz Zvezde otišao kao formiran igrač, muče se u borbi za startnih 11 ili makar mesto na klupi.

Prevedeno u praksi, oni koji su bili dominantni u srpskom klupskom fudbalu u najjačim ligama još uvek ne mogu da se izbore za ulogu. Ima tu i faktora ranog odlaska i privikavanja na klub, ali svakako to jeste indikator stanja srpske lige. Jednostavno, nedostatak jakih mečeva one koji imaju talenat čini mnogo boljima na oko, ali u sudaru sa rivalima iz Evrope, koje ne zanima kako se zoveš ni koliko te dobrim smatraju kod kuće, to dođe na naplatu.

Nije samo slaba liga Zvezdin problem. Ozbiljan remetilački faktor su i loši ulazni transferi. Mladi momci o kojima je bilo reči u prethodnim redovima sigurno nisu ništa gori igrači od stranaca koji danas nose dres Zvezde. Milosavljević je sigurno bolji štoper od Rodriga i Učene zajedno. Maksimović nije slabiji od Handela i Elšnika. Jovanović nema gori dribling i nije sporiji od Babike i Milsona, a sigurno je bolji u završnici. Nedeljković i Mimović ne bi imali gori učinak u evropskim okršajima od Tiknizijana. Jovan Mijatović je tokom boravka u prvom timu Zvezde imao izuzetan njuh za gol. Klub je na njima mnogo zaradio — na desetine miliona — ali bi možda više novca uzeo da je sa svima sačekao još neku sezonu. Zašto plaćati stranca 100 hiljada mesečno ako imaš svoje dete koje će igrati za mnogo manje i pritom srcem?

Foto - Facebook: FK Crvena Zvezda

Od momaka koji su letos došli u klub, epitet pojačanja opravdao je jedino golman Mateus. A Zvezda je letos izdvojila novac za Šavija Babiku, Mamadu Bađa, Tomasa Handela, Frenklina Učenu, Naira Tiknizijana, Miloša Veljkovića, Marka Arnautovića i Rodriga — praktično jedan ceo tim. Koji na kraju ne može da izdrži Bragin ritam. A ni Pafosov. Da li Zvezda uopšte može nekoga da savlada sa ovim timom? Meč u Bragi bio je jedan od najslabijih evropskih duela u poslednjim godinama.

Sezonu ranije, Zvezda je dovela Milsona, Pumu Rodrigeza, Elšnika, Duartea, Vanju Drkušića, Krunića, Elšnika, Radonjića, Dalsija, Stojića, Silasa. Iz prelaznog roka u prelazni rok većina angažovanih igrača ne pokaže ništa, a mnogo koštaju. Nekih su se odmah i odrekli, nakon par utakmica, poput Pume i Stojića.

Ako biste pitali navijače Zvezde ko su najbolji igrači kluba u poslednjih pet godina, najviše pozitivnih ocena sigurno bi dobili Mirko Ivanić, Aleksandar Katai i njegov imenjak Dragović. Zajedničko im je da vole Zvezdu, da dišu za klub. Dragović se odrekao igranja u ligama petice da dođe u Srbiju. Zbog toga je preko noći izbačen iz reprezentacije — jer neće imati dovoljno jakih utakmica, to su bile reči selektora Austrije. Da li je zabrinjavajuće ako konstantno dovodite igrače za milionske iznose, a i dalje su vam najbolji oni koje već imate u klubu — Ivanić i Katai? Sigurno da jeste. Ne zato što su ova dvojica loši igrači, već zato što neko previše greši u skauting proceni.

Foto - Facebook: FK Crvena Zvezda

Da stvar bude dodatno zakomplikovana, država Srbija veoma lako daje pasoše stranim fudbalerima. U Zvezdi su to tokom prethodnih godina dobili Gelor Kanga, El Fardu Ben, Naser Điga. Rekorder je, recimo, Nair Tiknizijan koji je nakon tri meseca dobio srpske papire. Na taj način klubovi zaobilaze pravila o broju stranih igrača. Nije to samo slučaj sa Crvenom zvezdom — mnogi klubovi pribegavaju toj praksi.

A da bi osvojila domaći šampionat, Zvezdi nisu potrebni Babika, ni Handel, ni Arnautović, Rodrigao, Učena, Tiknizijan, Milson, Bađo. Uradiće to Kostov, Stefan Leković, Avdić, Lučić, Zarić, uz pomoć Ivanića, Kataija, Krunića, Radonjića, Veljkovića, Seola. Zato deluje da u klubu nisu sigurni šta im je cilj. Ako je to iskorak u Evropi — onda su sve pogrešili. Ako je odbrana titule — onda su džabe trošili novac, a nisu morali da prodaju decu.

Ozbiljni oblaci nepoverenja u igrački kadar nadvili su se nad Marakanom. Deluje da bi mogli doneti kišu problema. Zvezda u novembru ima dva meča u Ligi Evrope, sa Lilom i FCSB-om — oba na Marakani. Ako se ne popravi bodovni saldo, nad najvećim srpskim stadionom kiša bi mogla prerasti u nevreme, ili što bi rekao Milić Gavranić — „Il pleut“.