Dobri, stari Big Ben

Nair Tiknizjan, Mateus, Seol, Handel, Arnautović, Ovusu. Ovo su neki od stranaca koji su ove sezone nosili dres Crvene zvezde. Nije sada nimalo loše biti fudbaler nekadašnjeg prvaka Evrope. Osvajanje trofeja, igranje Lige šampiona, Lige Evrope, više nego dobar novac u ugovoru. Deluje da je lepše živeti u Beogradu sa 60/70 hiljada mesečno nego u Londonu ili Berlinu za duplo više para.

Ali, ovo je karakteristika novijeg doba kluba iz Ljutice Bogdana, jer nije bilo uvek tako. Setićemo se da se malo jače od decenije unazad kuburilo sa strujom i vodom. I tada nije bilo lako dovesti dobrog stranca. I nije ga bilo lako zadržati ako pokaže određeni kvalitet. A kada dođeš negde kao stranac, morao bi biti makar malo bolji od onih koji su u klubu.

Kroz poslednjih 15 ili 20 godina bilo je dosta zanimljivih likova, neki su ostavili i lični pečat, poput recimo Mendeša Kadua, koji je 2009. godine stigao iz Zete i postao prvi stranac sa 100 nastupa u istoriji Crvene zvezde. Sa crveno-belima je uzeo dva kupa, a pamtiće ga Delije po golu u večitom derbiju.

Ako je Kadu bio prvi sa 100+ utakmica, prvi stranac sa kapitenskom trakom bio je Holanđanin Mičel Donald, kojeg je Miodrag Božović doveo iz Rusije. U toj garnituri pojačanja bio je i Damjan Le Talek. I jedan i drugi bili su značajan faktor u klubu tokom igranja u crveno-belim bojama.

Ipak, poslednjih godina srca Delija najviše je osvojio momak sa Komorskih ostrva, čovek koji je rušio Partizan i pre dolaska na Marakanu. U pitanju je El Fardu Ben, možda, po slobodnoj proceni, najvoljeniji stranac u modernoj istoriji kluba. A zašto smo se setili Bena.

Pa jer još uvek igra fudbal, tu je, u Beogradu, u dresu Zemuna, bori se za ulazak u Superligu. A baš tokom ovog vikenda, nekadašnja vedeta Zvezde i Olimpijakosa postigla je prvi pogodak u zeleno-plavom dresu. Ben je u odlučujućim momentima duela sa FAP-om iz Priboja uspeo da napravi razliku, pogodi mrežu rivala i donese trijumf 2:1 i nova tri boda.

Uoči početka plej-of faze i završne borbe za povratak u elitu, Zemun ima šest bodova više od Mačve. U završnoj fazi šampionata odigraće još pet utakmica, a Ben će sigurno biti ozbiljan džoker. Inače, Zemun nije bio deo srpske fudbalske elite od sezone 2018/2019, kada je ispao zajedno sa Bačkom i Dinamom iz Vranja. Sada je Zemun na korak od povratka tamo gde mu je i mesto.

A priča o Benu, Srbiji i Zvezdi počela je davno, pre ikakve priče o njegovom dolasku u Beograd. Desilo se to u Grčkoj, gde je Ben igrao nakon dolaska iz Francuske. U Panioniosu su mu se putevi ukrstili sa tadašnjim bivšim trenerom Čukaričkog, Vladanom Milojevićem. Bio je Ben oslonac svom treneru tokom boravka u Panioniosu, verovao mu je strateg iz Aranđelovca, imao je u Benu više nego odlično rešenje na desnom krilu. Pošto su i jedan i drugi u Panioniosu ostali samo sezonu, na kratko su im se putevi razišli, ali su boje bile iste. Ben je potpisao za Olimpijakos, tj. vratio se sa pozajmice, Milojević za Zvezdu.

Leto 2017. pokazalo je Benu da mu je Beograd suđen. Na startu evropske sezone žreb je u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona spojio Olimpijakos i Partizan. U prvom meču u Beogradu, Ben je dao dva gola crno-belima i kao da je najavio da njegov dolazak u srpsku prestonicu znači i početak dominacije večitog rivala. Iako je kod Milojevića igrao kao krilo, kod Besnika Hasija u timu iz Pireja, Ben je bio devetka. Ipak, uprkos sjajnom startu, Ben se nije naigrao, imao je izuzetno malu minutažu do kraja polusezone, pa su se upalili alarmi na relaciji Beograd Pirej i rodila se ideja o saradnji Milojevića i Bena. Copy Panionios, paste Zvezda.

Dolazak u Beograd najbolja je odluka u karijeri za Bena. Tokom pet godina u klubu, ne samo da je postao miljenik navijača, već je izrastao u jednog od simbola Zvezdinog povratka na najveću scenu. Kako se od starta uklopio u tim, navikao na život u gradu, sve je bilo idealno. Za pola decenije u crveno-belom dresu upisao je skoro 200 utakmica, postigao 86 golova, bio šest puta prvak Srbije, dvostruki osvajač kupa. Jedan je od najtrofejnijih Zvezdaša u 21. veku.

Ben je za Zvezdu debitovao u evropskom meču, u Ligi Evrope. Igrala se 1/16 finala, a Zvezda, uprkos izglednim šansama, nije uspela da savlada moskovski CSKA. Međutim, evropski momenti biće jedna od glavnih stavki u Benovoj zvezdaškoj biografiji. Jer, šest meseci kasnije, u istorijskom pohodu na Ligu šampiona, krilni napadač postigao je šest golova. Od čega neke ključne. Kao u dvomeču sa Spartakom iz Trnave koji je praktično sam rešio.

Ipak, Bena pamtimo po čuvenoj noći u Salzburgu. Bio je 29. avgust 2018. Marko Roze na Vladana Milojevića, El Fardu Ben na Munasa Dabura. Nakon 0:0 u Beogradu, rešavalo se u Austriji, a kako je u jednom momentu bilo, činilo se da je san o Ligi šampiona predaleko. Munas Dabur dva puta je u kratkom roku matirao Borjana. Isprovocirao je Izraelac napadača Zvezde, pa mu je Ben uzvratio istom merom. Dva gola, dve asistencije Miloša Degeneka i mesto među besmrtnim igračima Zvezde. Ben je postao heroj Beograda, Zvezde, čitavog regiona, svih ljubitelja crveno-belog dresa. Kao rezultat dvomeča sa Salzburgom, u Beogradu su gostovali Napoli, Liverpul i PSŽ.

Još jedan bitan momenat za Benovu karijeru, sada ipak negativan, desio se septembra 2019. Nakon što je sa Zvezdom obezbedio novi plasman u LŠ, Ben je dobio ponudu iz Emirata, od Al Vahde, pa je otputovao na potpis ugovora i činilo se da je gotov njegov boravak u Beogradu. Ipak, do realizacije transfera nije došlo, pa se vratio u Zvezdu, međutim, period registracije igrača za Ligu šampiona je prošao, pa je Ben mečeve sa Bajernom, Olimpijakosom i Totenhemom gledao sa tribina.

Tokom boravka u Zvezdi Ben se profilisao kao igrač za velike utakmice, onaj na kojeg se osloniš kada je najteže. Osim utakmice u Salzburgu, Ben je tresao mrežu Napolija, potom i Milana i Rendžersa u plej-ofu Lige Evrope. Ono što je Zvezdašima uvek bitno je učinak u večitom derbiju, a Ben je Partizanu dao tri gola i još toliko puta asistirao.

I kada je došlo vreme da napusti sada već stadion Rajko Mitić, Ben se još jednom odlučio za saradnju sa Vladanom Milojevićem, koji je tada bio trener kiparskog Apoela. Odigrao je desetak utakmica i brzo se vratio u Srbiju gde očigledno planira da ostane sa porodicom jednog dana kada okači kopačke o klin. Ben ima i srpski pasoš tako da je tehnički svoj na svome.

I sada, u smiraju karijere, Ben je ponovo dospeo u prvi plan. Jer Zemun je po svemu specifična sredina, tu se fudbal voli, a klub je opštinski ponos. Pitanje je koliko bi Ben mogao da im pomogne sutra u Superligi, ali u ovih preostalih pet utakmica u drugom rangu sigurno može dosta. Nije mnogo igrao ove sezone, ali je sada uspeo da uradi nešto važno i pokaže svoju ulogu.

El Fardu Ben Nabouhane u junu će napuniti 37 godina. I možda je došao do kraja, udario u zid, ali je njegov osmeh nakon gola FAP-u pokazao da i dalje ima žar u sebi i da mu je stalo. Šta god odlučio na kraju sezone, Ben je ispisao neke stranice istorije Crvene zvezde i srpskog klupskog fudbala i to mu niko nikada neće uzeti, baš kao što će mu teško neko oduzeti status omiljenog Zvezdinog stranca u 21. veku.