Superliga ovde više ne stanuje

Da li je ispadanje TSC-a iz Superlige tragedija za srpski klupski fudbal? Jeste. Da li je još veća za samu Topolu? Jeste. Zvuči neverovatno, ali TSC je zaista ispao u niži rang. Klub koji je bio simbol stabilnosti u Srbiji, ali i regionu, čini se, upleo se u probleme tamo gde ih nije bilo. Ili, da kažemo preciznije, sami su sebi napravili probleme kada im nije bilo vreme i mesto.

Klub koji je ne tako davno igrao Evropu. I to dva puta, i jednom dočekao proleće, sada je u rezultatskom ambisu. Zašto i kako, mnogo je pitanja, a ima li odgovora ili objašnjenja, moglo bi se pričati ili pisati tri dana. Prvi čovek kluba, Janoš Žemberi, kratko je rekao da je bolje ispasti časno, nego nečasno ostati u ligi. Kako god, i za Žemberija i za TSC slede neki novi dani, novi izazovi i sigurno težak zadatak da se vrate što pre.

Ono što je glavni utisak jeste da je TSC pravio greške na mnogim poljima. Od administrativno poslovnih poteza, trenerskih ideja, partija igrača. Opšte je mišljenje da se klub iz Bačke Topole uljuljkao u lagodnoj i lepoj poziciji koju je kreirao tokom prethodnih godina. Uz sjajnu infrastrukturu, idealne uslove za rad, te dobre finansije, potkrepljene i dobrim poslovima na transfer tržištu, TSC nije uspeo da izdrži pritisak ili da se snađe u svim tim okolnostima koje su ga činile poželjnim klubom.

TSC je u nedelju igrao protiv IMT-a. Klub sa Novog Beograda bio je već siguran učesnik Superlige i naredne sezone, bez nekog rezultatskog opterećenja. I ako se mislilo da će to TSC da iskoristi, da krene jače i motivisanije, to se nije desilo. Uz sve ostale rezultate, TSC je postao jedna od žrtava novog formata najjačeg srpskog ranga. Da se ne menja takmičenje, ekipa bi i dalje bila tu, ovako moraće ispočetka. Ne baš kao nekad, ali neki restart je potreban.

TSC je tokom plej aut serije osvojio 11 od mogućih 18 bodova. A da se vratimo na start te borbe i dolazak Tomislava Sivića. Idealan raspored dali su im Napredak i Spartak, dva najslabija tima u ligi. I nakon dva puta po 4:1, izgledalo je da iskusni trener vodi Topolčane ka sigurnoj luci. Međutim, od meča sa Lučanima kod kuće krenulo je sve nizbrdo. I to je jedan od dva momenta koja su definisala ispadanje TSC-a. Poraz od Mladosti nije smeo da se desi, ali se preko toga moglo i preći, da nije potom viđeno to što je viđeno u duelu sa Radničkim iz Niša. Gotovu pobedu ekipa Tomislava Sivića prokockala je svojim greškama i lošim reakcijama. A kada napraviš dva kiksa u tako kratkom periodu, onda je ovakva sudbina neizbežna.

Gde je pogrešio TSC? Možda je glavni momenat cele priče oko kluba odlazak Žarka Lazetića, trenera koji je definisao klub na terenu tokom svog boravka u Topoli. Sve nakon njega bilo je turbulentno i pogrešno. TSC je imao za trenera osobu koja je bila na istom nivou ili u sličnoj fazi razmišljanja kao i klub u tom momentu. Rast, napredak, sticanje znanja, posvećenost detaljima. Bio je to period puta dva partnera koja imaju za cilj da budu bolji. Klub i trener, sa istom vizijom. Lazetić je bio prototip trenera za TSC u tom momentu. Onog momenta kada je Lazetić otišao, a znalo se da će to da se desi, TSC je ostao bez ideje i konkretnog rešenja. Niko nije dobro izvagao šta i kako dalje, kada je klupa u pitanju.

Tada je TSC morao da nađe sličan profil, nekoga mlađeg, ko je u usponu, ko želi, zna i može. U idealnoj situaciji nekoga iz Srbije ko je dobro upoznat i sa klubom i sa ligom. Ipak, uprava se odlučila za internacionalizaciju i pogrešila. Ni Dean Klafurić ni Darije Kalezić nisu ispunili očekivanja. Ipak, između njih dvojice desio se i jedan period kada je TSC bio blizu istog pravca kao u doba Lazetića. To su dani i meseci kada je na klupi sedeo još jedan mladi trener željan dokazivanja, Jovan Damjanović. On je uspeo da se upiše u istorijske knjige kluba, ali opet, i njemu je presuđeno, uprkos sjajnim igrama u Evropi. Kako su mediji često znali da nazovu Damjanovićev stil igre „samoubilačkim fudbalom na ivici”, tako ovaj strateg nije odustajao od svoje ideje ultraofanzivnog fudbala. Najbolje je pogledati meč TSC-NOA iz Lige konferencije i videti sve nijanse Damjanovićevog trenerskog opusa.

Damjanović i TSC zaista su imali neku hemiju, ali kao da je nedostajao neki najmanji zajednički sadržalac za duže staze. Tokom njegovog boravka na klupi videlo se da se radi o treneru sa potencijalom i znanjem. Samo što je bilo previše „ludih” utakmica u kojima je TSC znao dosta da prokocka. Znali su da pobede Pazar 5:2, Lugano 4:1, Radnički Kragujevac 4:1, ali i da izgube od Lučana istim rezultatom. Jednostavno, išlo se iz krajnosti u krajnost. A to nikad nije dobro niti poželjno.

Drugi momenat kada je TSC probao da „internacionalizuje” trenersko mesto jeste angažovanje Darija Kalezića. Iskusni stručnjak sa holandskim pasošem došao je u Topolu nakon godina rada u Holandiji. Vodio je više klubova, a radio je u sistemu PSV-a, kao trener B tima. Zadržao se svega 15 utakmica, ispao je čak i iz kupa od drugoligaša Grafičara. Kalezić je generalno jedan od krivaca za TSC-ovo ispadanje. Da stvari nisu najsrećnije funkcionisale govore i reči Miloša Degeneka, koji je zimus otišao na Kipar, a o Kaleziću nije imao da kaže baš ništa lepo, već je tvrdio: „Teško onome kome on bude trener.” To je utisak Miloša Degeneka, možda nije i drugih igrača, ali generalno Kalezićev posao bio je loš i to je to. Tu sve počinje i tu se završava.

Eksperiment sa prebacivanjem mladog Mijanovića, trenera kadeta, na mesto šefa struke nije se pokazao produktivnim. Zato je došao Sivić, a sada će da ode i on verovatno. Previše je to promena u kratkom periodu.

I šta sad, odakle krenuti? Kako se navići nakon Evrope na drugi rang srpskog fudbala? Neće biti lako sigurno. Ako je TSC nekoliko godina uživao u eliti, borba u Prvoj ligi Srbije je sve osim uživanja. Pre svega jer u njoj nastupaju klubovi koji su navikli na izazove u istoj, koji grizu, bore se. TSC deluje toliko uljuljkano da iz ovog ugla neki brzi povratak ne deluje sto posto realan.

Velika je šteta što TSC arena neće biti deo srpske elite. Sad kada bi napravili analizu koji će se sve stadioni koristiti u drugom rangu, možda su i bolji nego oni u Superligi. U svakom slučaju, pad TSC-a poklapa se i sa padom Viktora Orbana, iako verovatno nema nikakve veze status mađarske vlasti sa ispadanjem kluba iz Bačke Topole, možda ima neke simbolike. Ipak, kako god, TSC ima infrastrukturu, ima dobre uslove, ima akademiju, trebalo bi da ima i novi plan prilagođen realnosti u koju je zapao. I da za početak vidi ko će voditi klub naredne sezone i ko će biti trener.